Порекло становништва села Главотина, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је на падини Чичавице, на 40 метара изнад алувијалне равни Ситнице.
Збијеног је типа. На махале се не дели.
Село је у 19. веку било чифлик Махмудбеговића из Пећи.
Родови:
– Росићи (3 к., св. Петка). Доселили се из Лаба почетком 19. века.
– Ковачани (1.1 к., св. Врачи). Преселили се из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1830, када је Главотина имала само седам кућа. Даља старина им је у Црној Гори.
– Стошићи (9 к., Св. Никола). Из Бадовца се преселили у Племетину, па у Главотину после Ковачана.
– Враганци (3 к., св. Никола). Средином 19. века пресељени из Црвене Водице у Племетину, па после неколико година прешли у Главотину. Даља старина им је у Гатњу.
– Карадановићи (2 к., Св. Никола). Потичу од Поповића у Прилужју, одакле су се преселили око 1900. Даља старина им је у Д. Пологу.
– Маџић (1 к., Св. Никола). Преселио се 1910. из Црвене Водице. Даља старина му је у Пакаштици (Лаб).
– Божић (1 к., Св. Петка). Пресељен 1914. из истоименог рода у Племетини.
Арбанашки род је Коњух (2 к.), од фиса Сопа. Доселио се као мухаџир 1878. из Коњуха у Топлици.
У селу су 1934. као надничари и слуге живеле 4 куће муслиманских Цигана.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
8. септембар 2014. у 21:21
Drago
Koliko znam tu su i Živići. Zašto ste ih izostavili ? Dodajte ih u tekstu…
9. септембар 2014. у 06:59
Војислав Ананић
Нисмо их изоставили. У наведеној књизи, у селу Главотина, не помињу се Живићи.
Поздрав,
Војислав Ананић
26. октобар 2014. у 08:03
Drago...
To je drugo pitanje, zašto ih nema u “knjizi”. Inače Živići su starosedeoci u selu Glavotina, a neki su se preselili-žive u Prilužju.
Ako se već bavite ovom problematikom, trebate to da proverite i da ispravite grešku koja postoji u navedenoj knjizi.
Ne sumnjam u vaš izvor, ali činjenice govore drugačije…
Srdačan pozdrav…
26. октобар 2014. у 16:59
Војислав Ананић
Драго,
Ја стварно не знам како да Вам већ одговорим. Лепо сам написао да се Живићи у селу ГЛАВОТИНА на спомињу у наведеној књизи. А она је за мене извор података. Требам ли сада да се упутим пут Косова и да проверавам податке из књиге? Ја сам моје поштено презентирао, а Ви, ако располажете тако евидентним подацима, ИЗНЕСИТЕ их. Ако су тачни, нити ћу се ја нити било ко из ПОРЕКЛА љутити. Напротив, зато и постојимо, да се допуњавамо и исправљамо евентуалне грешке.
Поздрав,
Војислав
28. јул 2016. у 13:42
Небојша Костић
Да ли су Главшинци насељавали село Главотина јер се помињу у књизи насељавање Гњилана заједно са Живићима.
Gnjilane 1930g
Ove porodice su doseljavane sa kraja 18. veka do 1830 godine.
Sadasnje Gnjilane je osnovano oko 1770g, najstarije srpske porodice u Gnjilanu su Baskici, doseljeni krajem 18. veka iz sela Izmornik- opstina Kos.Kamenica. Baskici su bili cifcije-sluge.
Za njima se doseljavaju Hadzi Zivini, Dicici i Glavsinci sva tri roda su se doselila iz okoline Pristine
11. новембар 2016. у 00:48
Nemanja
I Dejanovici su iz Glavotine 🙂 Sada zive u Priluzju..pozz
9. јануар 2020. у 13:59
Radovan
Dejanovići
16. јул 2025. у 11:38
Слободан Максимовић
Ковачани су се доселили из Ковачице у Главотину након што су Арбанаси из Бајгоре из племена Шаља почели да продиру у Ковачицу, па су се Ковачани раселили свуда по Косову, Топлици, Копаонику, Рашкој…
Максимовићи из Грачанице (названи ”Добротинчани” у књизи Атанасија Урошевића) су из Ковачице прешли у Главотину око 1830. а онда убрзо затим је један део рода прешао у Добротин код Липљана 1836. где је први познати предак Миљко живео и имао синове Максима, Трајка, Столу и Ставру. Максим је из Добротина прешао у Грачаницу 1880. по коме Максимовићи носе презиме. Трајко је остао у Добротину и по њему се данас потомци презивају Трајковић, док се за Столу и Ставру не зна много, осим да је један од њих двојице имао две ћерке па се тако његова грана угасила, док се други преселио у Липљан, па потом у централну Србију.
Ковачани – Максимовићи су у Грачаници познати под породичним надимком Главушани што алудира на долазак из Главотина.
Атанасије Урошевић је веровао да су Ковачани један хомогени род јер славе исту славу, али данашњим генетским истраживањима је утврђено да су Ковачани заправо хетерогени род, тј скуп различитих родова који су се случајем историјских околности обрели у Ковачици, највероватније за време владавине велике куге из Вучитрна, Митровице, Старог трга и других места пребегли у Ковачицу да се сачували и прихватили да славе исту славу Св. Врачи да их штити од болести. Према томе тврдња да су Ковачани сви родом из Црне Горе није тачна, јер је у питању више различитих родова. Неки родови су из Црне Горе и Херцеговине па онда то предање и доминира, док су други са Косова, али у време када је Атанасије Урошевић писао своје капитално дело прихватио је најдоминантније предање.
Максим је имао синове Зафира и Јефту и ћерке Јевру, Кату и Неду.
Зафир је и имао Богољуба, Велимира, Радисава, Николу и Алексу, од којих само Алекса није имао потомство.
Јефта је имао Миљка и Филипа, Љубу, Анђелију и Драгу.
Од Зафира и Јефте се даље грана род Максимовића у Грачаници
Славе Св. Враче Козму и Дамјана 14. јула и 14. новембра
Генетски резултати Максимовића (Хаплогрупа I2a-M223>L701>A427>4884 тестирање обављено у оквиру пројекта сајта Порекло) показују да су дуго на простору Косова и да представљју право стариначко становништво вероватно још од средњовековних времена.
С поштовањем,
Слободан Максимовић