Порекло презимена, село Симино Брдо (Лозница)

12. јул 2014.

коментара: 1

Порекло становништва Симино Брдо, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Simino Brdo

Положај ма(ха)ла у селу.

Ракићи су на обема странама једне долине.

Лекићи су на обема странама долине Ковиљаче.

Деренићи са на једном рту рипањске површи и на присојној страни Ковиљаче.

Церовчевићи су такође на једном рту рипањске површи.

Воде.

Извори са којих се пије вода јесу: Ракића Извор у Ракићима итд.

 

Тип заселака-махала са фамилијама које у њима живе.

Мале су:

-Ракићи у којим су: Ракићи, Катићи, Алексићи, Ћосићи, Николићи и Николићи други.

-Лекићи: Ћелићи, Лазићи, Ђокићи, Лекићи и Илићи.

-Деренићи: Благојевићи, Филиповићи и Ивановићи.

-Церовчевићи: Церовчевићи и Ћосићи.

Куће.

Почетком 19. века куће су биле четвртастог облика и имале једну просторију, „кућу“. Зидови су били оплетени од прућа у облепљени блатом. Биле су покривене кровином. У првој половини 19. века Осаћани доносе полубрвнару – получатмару, чији је кров од даске.

Привреда, земље и шуме.

Величина шљивака износи два до пет хектара. Неколико старијих сељака су као момци сушили шљиве у Мачви, а потом су и у свом селу почели градити пушнице.

Неколицина мештана знају зидарски занат. Занат су изучили радећи као момци са осаћанима у Посавини.

Сеоска шума, заједничка са Цикотама, била је у Грацу.

Више сељака обрађује земљу у Јаребичком Пољу. Један имућнији сељак има колибу у долини Јадра. Код ње се бави зими по један од укућана исхрањујући стоку.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Ракићи, славе Михољдан.

Алексић, славе Ђурђевдан.

Благојевићи, Филиповићи и Ивановићи (старо презиме Деренићи) – славе Стевањдан.

Досељени су:

1) Крајем 18. века:

Лекићи су из Радаља, славe Митровдан.

2) У почетку 19. века:

Ћелићи, Лазићи и Илићи су из Алуге, славе Пантелијевдан.

Церовчевићи су из Церове, славе Ђурђевдан.

3) У првој половини 19. века:

Николићи су из Красаве, славе Стевањдан.

Ђокићи су из Красаве, славе Стевањдан.

4. У другој половини 19. века:

Николићи су из Црнче, отац доведен уз мајку, славе Никољдан.

Ћосићи су из Филиповића. Њихов отац је ушао жени у кућу, славе Јовањдан.

Катићи су из Ликодре, славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Nikola

    Postovani,
    Zanima me da li znate jos nesto o navedenim Derenicima, odnosno ko su Blagojevici (odakle su i kad su se tu nastanili),
    Hvala