Poreklo prezimena, selo Bajgora (Kosovska Mitrovica)

9. juna 2014.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Badovac, opština Kosovska Mitrovica. Prema studiji “Kosovo” Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo je na padini Kopaonika, u izvorištu Slakovačke reke. Kuće su mu na različitim položajima od 1100-1300 m nadmorske visine.

Bajgora je selo razbijenog tipa starovlaške vrste. Deli se na šest mahala koje se zovu po imenima rodova koji u njima žive. Udaljenja između mahala iznose do 2 km.

Sada u selu žive samo Arbanasi. Oni kao da ne znaju jesu li im preci zatekli selo. Arbanasi su se doselili oko 1730.

Rodovi:

Memetović (12 k.), Musović (25 k.), Istraović (11 k.), Kumniović (12 k.), Uković (9 k.) i Jusufović (7 k.), svi od fisa Šalje. Prvo se doselio rod Musović, pa onda ostali jedan za drugim. Svi su se doseljevali iz oblasti fisa Šalje u Skadarskoj Malesiji, iz bratstva Peca. Pojasevi za najstariji rod Musovića su u 1933. od doseljenja bili: Memet, Musa, Feriz, Rama, Zuka, Zuka, Idriz (56 godina). U Malesiskoj Šalji su bili katolici, gde se Memetov otac zvao Deda.

Doseljeni predak Memet imao je još tri brata, od kojih su iz Bajgore prešli u šaljska vankosovska sela: jedan u Stari trg, jedan u Orahovo i jedan u Seljance. Mnogo docnije, tek od sredine 19. veka, Arbanasi Bajgore su počeli da prelaze u susedno vankosovsko selo Kovačicu, odakle su do kraja 19. veka potisli sve Srbe.

IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić

 

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.