Poreklo stanovništva sela Babin Most, opština Obilić (Kosovo i Metohija). Prema studiji “Kosovo” Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo je u podnožju Kopaonika, udaljeno (na severoistoku) 1,5 km od najbližih tačaka reke Laba i druma Priština-Vučitrn.
Tipa je zbijenog. Deli se na Gornju mahalu, Donju mahalu i „Kod Bunara”.
B. Kurinešić na svom povratku iz Carigrada pominje na Kosovu ovo selo („Vabnioss”) . Potom je ono zapustelo krajem 17. ili u prvoj polovini 18. veka. Obnovljen je oko 1800. kao čiflik Džinića iz Prištine.
Srpski rodovi:
Đokići (12 k., Sv. Đorđe Alimpije). Iz Kaludre u Toplici, odakle su izbegli „od krvi”, doselili se u kosovsko selo Bariljevo. Tu su, pored Srba, zatekli i Arbanase, pa se, zbog svađe s njima, isele u Babin Most oko 1800. Pojasevi u 1935. od preseljenja iz Bariljeva: Đoka, Živko, Laza, Stanko, Bogdan (48 g.). Osnivači su sela.
Kovačani (2 k., Sv. Vrači). Doselili se iz Kovačice (Kopaonička Šalja) odmah za Đokićima.
Boškovići (8 k., Sv. Andreja). Povukli su se iz Borčana (Kopaonik, severno od Šalje) „u Karađorđevo vreme”, jer su Arbanasi na planini, zbog bune u Srbiji, činili veliki zulum. – Pri doseljenju su u selu zatekli Đokiće, Kovačane i kuću nekog Arbanasa Azema Duana, čiji se rod docnije zatro. Pojasevi u 1935. od doseljenja: Boško, Jovan, Petko, Blagoje (78 g.).
Curaci (4 k., Sv. Agatonik). Preselili se iz Bakšije, posle Boškovića. Pre toga su živeli u Trudni. Starinom su od Peći.
Živanići (2 k., Sv. Nikola). Doselili se iz Vučitrna, posle Curaka.
Mićolci (7 k., Sv. Đorđe Alimpije). Doseljenici su nepoznatog porekla iz sredine 18. veka. „Skitali” po mnogim selima, te im je daleka starina nepoznata.
Tonići (1 k., Sv. Nikola). Preselili se oko 1875. iz Bakšije. Jedna kuća ovog roda se po oslobođenju od Turaka vratila u Bakšiju na svoju starinu.
Drobnjaci (3 k., Đurđevdan). Doselili se u doba dolaska muhadžira iz istoimenog roda u Slakovcu. Kuće su im bile u tadašnjem slakovačkom zaseoku a sadašnjem selu Kunoviku.
Aćanci (2 k., Sv. Đorđe Alimpije). Preselili se iz Ada oko 1880.
Ristići (5 k., Sv. Stefan). Doseljeni iz istoimenog roda u Raskovu 1902, odakle su izbegli od muhadžirskog zuluma, napustivši čak i kupljenu zemlju.
Mižić (1 k., Sv. Nikola). Preseljen iz istoimenog starinačkog roda u Bakšiji.
Šćepanović (1 k.). Doseljen 1920. kao kolonista iz Crne Gore, a potom nešto zemlje i kupio.
Arbanaški rodovi:
Alšić (6 k.), od fisa Beriša. Doselio se početkom 19. veka sa prištinskog Golaka, iz sela Janakola. Pojasevi u 1935. od doseljenja: Asan, Salija, Avdija, Idriz (70 godina).
U 1935. godini su u selu bile 3 kuće Cigana Aškalija, koje „šetaju svuda”. Tu su bile nastanjene 1929. i 1930. Bavile su se pravljenjem ćerpiča i cigala.
IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)