Порекло презимена, село Дворска (Крупањ)

13. април 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Дворска, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање из 1902. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село Дворска лежи у области Јадра, округ подрињски, срез јадрански, општина јаребичка.

Село лежи на странама речне долине а граничи се са селима Цикота, Шурица, Ступнице, Корените, Брштице, Костајника, Церова, Красаве и Брезовица.

Село је подељено на ма(ха)ле. Прва је „Горња мала“, која је до Костајника, Церове и Брштице. Друга мала се зове „Липовача“, која је до Корените и Ступнице; трећа мала носи назив „Бурмазовића мала“ до Красаве и Брезовица; четврта мала носи име „Удовичка мала“ до села Цикота; пета „Поточари“ или „Доња мала“ до Шурица; у средини су шеста „Петровића мала“; седма „Паића мала“, осма „Вукашиновићева мала“, девета „Јаковљевићева мала“, десета „Јовичића мала“ и једанаеста „Обрадовића мала“.

Разлог оволиког броја мала је што је земљиште испресецано потоцима.

Воде.

Кроз село тече река „Карлаган“ и има доста потока, али село није поред потока нити поред реке, због тога га потоци и река не плаве.

Земљиште је у овом село подводно, зато сваке 3-4 куће у селу имају своје изворе којима се служе а најглавнији извори су. Јастребовац, Мијина Вода, Јелића Вода и Брест у Горњој мали; Раковица у Бурмузовића мали, итд. Бунара у селу има само један. Речна се вода не користи за пиће. Сеоске су куће прикупљене око извора.

Лековитих извора као и извора са минералном водом у овом селу нема.

Клима.

У овом селу је мало хладније него у другим селима у Јадру. Снег пада мало раније у односу на другим местима у овој области. Ветрови дувају они исти као и у Ступници, а то су: „Доњак“ или „Дрињак“, „Устока“ – источни, југоисточни кога зову „Бела устока“, северни и јужни ветар „Доњак“ или Западни доноси им кишу.

Земље и шуме.

Село има земље за обрађивање. Груписана је око кућа у селу а по неки имају купљених имања у цикотском, шуричком, ступничком и лозничком пољу. Село има приватних испаша која су заграђена док заједничких испаша нема. Земља је осредње родности а паше су добре. Једој породици треба зиратне земље око 20 плуга да би према овдашњих приликама могла нормално живети.

У селу и око села има приватних шума и зову се по презимену власника а има их и заједничких у селу и око села и зову се: Дупљаковина, Јежур, Шибови, Врљаје, Јастребовац и Липовача. Сва је шума од лиснатог дрвећа. Сем за обичну употребу становницу од ње немају друге користи. Сва та шума зове се „сеоски атар“, који је величине 130 метара(?). Заједничка је још од турског времена и на њега село Дворска плаћа порез.

Тип села.

Село Дворска је разбијеног типа и подељено је на мале, већ наведених назива. Куће у појединим малама су међусобно удаљене од 80 до 300 метара.

Куће су у свим малама раштркане; нису у правилном реду поређане, нити су поред пута. Механе, школе и цркве у овом селу нема; све им је то у Драгинцу (Јаребицама). Куће у појединим малама су састављене у групе појединих фамилија. Уз село нема засеока. Нема ни породица које су се одселиле даље од села на своје имање да би тамо живела, изузев породице Николић, која се одселила из тих разлога у Цикоте.

Фамилије по малама:

У Горњој мали су: Кикановићи, Јелићи, Радићи и Пејовићи (Васиљевићи, Јањићи и Тадићи).

У Липовачи су: Гладовићи, Васићи, Бијанићи (Мијаиловићи, Вучетићи и Јевтићи), Лукићи, Пантићи, Благојевићи, Поповићи и Новаковићи.

У Петровића мали су: Петровићи.

У Удовичића мали су: Савићи, Павловићи, Пантелићи, Мијатовићи, Марковићи, Лазаревићи и Мићићи.

У Паића мали су Паићи.

У Обрадовића мали су Обрадовићи.

У Бурмазовића мали су Бурмазовићи.

У Вукашиновића мали су: Обрадовићи, Грујичићи и Марковићи.

У Јаковљевића мали су: Јаковљевићи, Капетановићи и Тадићи.

У Јовичића мали су: Јовичићи, Митровићи, Стевановићи и Ковачевићи.

У Поточарима су: Перићи, Јосиповићи, Ђурићи, Ђукановићи, Петковићи, Момићи и Мирићи.

Задруга је било доста великих, од по 30-40 душа у једној а и сада има великих, по 25-30 душа и једној кући, таквих задруга има 5 а једна има 32 чељади у једној кући.

У селу има укупно 173 куће.

Име селу и малама.

У Дворској има више реке једно брдо на коме се данас виде развалине неке грађевине. Мештани то зову „Градац“ и „Црквина“ и причају да су ту били двори Сибињанин Јанка, па је село по томе добило име Дворска.

Мале: Петровића, Паића, Обрадовића, Бурмазовића, Вукашиновића, Јаковљевића и Јовичића су добиле назив по презименима становника која их насељавају. Горња мала се зове по месту на коме је а Поточари због реке и потока, који кроз ту малу теку док је Липовача добила назив због планине Липоваче а Удовичића због неке удовице.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Мисли се да су село Дворску населили становници који су били из Херцеговине. При испитивању овог села свака породица зна своје порекло само до свога деде, а ретко која зна како му је име прадеди и скоро ништа не зна о своме пореклу а камоли својих сељана. Због тога се није могло утврдити тачно порекло сваке породице понаособ.

-Вукашиновићи (Грујичићи, Ковачевићи и Обрадовићи): Зна се сигурно да се Вукашин са своја четири брата доселио из Херцеговине и да се прво настани у Ступници, па му се ту не допадне, због тога се пресели у Цикоте, где му полипсају овце с’тога оде у Дворску где је брдовитије.

Вукашин се подели са браћом: Јаковом, Јовицом, Мићом и Петрашином.

Грујучићи: Од Вукашина остану синови или унуци (не зна се тачно) Грујица и Обрад. Грујица је имао два сина, Пана и Илију. Од Пане остане Иван. Од Ивана Ђурађ, који је жив. Од Илије остану: Никола, Митар и Ристо. Никола остави сина Саву, Митар Василија а Ристо Срећка, сви се презивају Грујучићи.

Обрадовићи: Обрад је имао сина Ђурђа од кога остану: Марко, Станко и Димитрије. Марко је жив. Станко остави синове: Живка, Максима, Богосава, Спасоја и Цветка, који су живи и сви се по Обраду презивају Обрадовићи.

Ковачевићи: Димитрије нија имао мушке деце, већ само једну ћерку. Ћерку уда за неког Ковачевића, кога доведе у кућу (уљез) и он слави Алимпијевдан.

Грујучићи и Обрадовићи се зову и Вукашиновићи.

Јаковљевићи (Тадићи, Капетановићи): Од Јакова остану синови Мићо и Панто. Мићо је имао сина Цвију а Цвија Срећка и Панта и они се презивају Јаковљевићи.

Тадићи: Панто, син Јаковљев има је синове Тадију и Ђурђа; Тадија је имао синове Живка и Милоша. Живко је имао синове Стојадина и Јована а Милош Љубу, Игњата и Арсена, који су живи и презивају се по деди Тадији – Тадићи.

Капетановићи: Ђурађ, Пантин син, био је капетан. Од њега остане син Обрен а од Обрена синови: Велимир, Спасоје, Јован и Мићо, и они се презивају Капетановићи.

Јовичићи (Стевановићи и Митровићи): Од Јовице остану синови или унуци (не зна се тачно) Стеван, Митар, Андрија и Јован. Јован се одсели у Цикоте (мала Кривајица), па се његови потомци по прадеди (или деди) Јовици презивају сада Јовичићи. По Стевану се његови унуци презивају Стевановићи. Митар и Андреја остану у заједници и њихови потомци се презивају Митровићи.

Мићићи (Аксентијевићи): Од Мића, који је отишао у Удовичића малу на своје имање остане син Аксентије. Он се по оцу презивао Мићић. Његов садашњи унук се презива по њему, Аксентијевић.

Ковачевићи: Од Петрашина остане једна ћерка и њу уда за једног ковача, који се настани као уљез и по њему се његови потомци презивају Ковачевићи, који славе Пантелијевдан.

Вукашиновићи, Јаковљевићи, Јовичићи и Аксентијевићи и све остале наведене фамилије, изузев две Ковачевића, славе Аврамијевдан.

У Доњој мали:

Јосиповићи, по деда Јосипу и то:

Ђукановићи, по Ђукану,

Пековићи по Пеки,

Миковићи, по Мијату и

Ђурићи по Ђури.

У Удовичића мали:

Савићи по деда Сави,

Павловићи по оцу Павлу,

Пантелићи по оцу Пантелији,

Миљатовићи по баби Миљани,

Марковићи по оцу Марку

Лазаревићи по деди Лазару.

У обе ове мале све наведене породице су од једне фамилије, а од ове фамилије су данашњи Ђукићи из Цикота, чији се прадеда доселио из Дворске. Из Цикота се одселио неки деда Ђукића у Причиновић – Мачва и сада се тамо презивају Ерчићи. Сада Ђукића у Цикотама има 6 лућа. У каквом су сродству ове фамилије у обе мале није могло да се утврди. Само се зна да су се засигурно доселили из Херцеговине пре 300-400 година и да славе Св. Ћирила и Методија.

Обрадовићи су досељени из Херцеговине пре 100 година. Од ове фамилије неки су одсељени у Јаребице, славе Св. Ћирила и Методија.

Кикановићи (Васиљевићи, Тадићи) у Горњој мали су се доселили из Кика, једног виса између Дворске и Брштице где и сада имају своју земљу и по томе су своје (през)име добили. Мисли са да су у Кик досељени из Херцеговине пре 350-400 година. Најстарији члан за кога се зна, звао се Пејо. Он је имао синове Милоша и Тадију. Од Милоша остане Васиљ, од Васиља Марко а од Марка Никола и Милош од којих су данас Васиљевићи.

Од Тадије остану Јован и Симо, од Јована Јеврем и Обрад, од Јеврема Никола и Макевија.

Од Обрада сина Јовановог остане Максим. Симо је имао сина Милована а Милован сина Неђељка. Сви се по Тадији презивају Тадићи.

Радићи, Јелићи и Јањићи су род са Пејовићима (?) али се не зна како. Сви славе Никољдан.

Момићи (Тешмановићи) и Перићи у Доњој мали;

Петровићи у Петровића мали;

Пајићи у Пајића мали* су сви од једне фамилије, јер су: Момо, Перо, Вилотије и Мило били браћа.

Од Мома остане Тешман, од Тешмана Живан, Марјан и Срећко. Од Живана остану Матија и Велимир; од Марјана Василије а од Срећка Драгиша. Сви су полседњи живи и по деди Тешману презивају се Тешмановићи а по прадеди Моми – Момићи.

Пајо је имао синове Рада, Андрију и Јову. Од Рада остану Никола, Недељко и Лука. Од Николе остану Павле, Јанко и Младен. Јанко и Младен су живи, а од Павла остану Миливоје и Антоније. Од Луке остане Аксентије а од Недељка – Марко и Симеун, који су живи.

Андрија остави синове Веселина, Алексу и Милинка. Од Веселина остане син Матија; од Алексе Цветко а од Милинка Живадин.

Јово је имао сина Мићу, Мића сина Цвију. По прадеди Паји сви се презивају Пајићи.

*У досадашњем делу текста Пајићи су писани као Паићи.

Перо, брат Пајин и Момин имао је синове Митра, Веселина, Обрада, Милоша и Јакова. Од Митра остане син Аксентије, од Веселина Ристо, од Обрада Ђурађ и Светозар, од Милоша Симеун а од Јакова Јован – Мирко, Максим и Коста, који се по деди Пери презивају Перићи.

Вилотије је имао сина Петра, Петар синове Мирка, Недељка, Стеву, Живана и Ранка.

Од Мирка остану Марко и Аксентије, од Недељка – Јанко, од Стеве – Симо, од Живана – Василије а од Василија – Мирко. Од Ранка је остао Аксентије. По деду Петру презивају се Петровићи.

Мило, Момин брат, због оскудице у храни одсели се са својом породицом из Дворске а где се настанио – не зна се.

Породице Момића, Тешмановића, Пајића, Перића и Петровића, прича се, да су староседеоци и сви славе Стевањдан* (по Босићу – Степањдан).

*У приказу досадашњих села Мачванског округа често се јављала опција да поједине фамилије славе Степањдан, што је, барем за мене било неоубичајено, слутио сам да је Стевањдан што се сада се потврдило, оп. Милодан.

Гладовићи (Лукићи, Мијаиловићи и Марковићи) су досељени из Комирића у Рађевини. Доселио се Драгутин или његов отац, коме се не зна име.

Драгутин је имао два сина, Исаила и Мијаила. Исаиоло је имао синове Луку, Марка, Јанка и Неђељка. Од Луке су остану синови Андрија, Никола и Максим: од Марка – Павле у Љубо. Јанко се одсели у варошицу Лешницу а Неђељкови су синови Велимир, Драгић и Милан. По очевима Луки и Марку презивају се Лукићи и Марковићи.

Мијаило остави синове Веселина, Стевана и Матију. Од Веселина остану садашњи Танасије, Василије и Јован; од Стевана – Цвијо, Спасоје, Богосав и Радо а од Матије Неђељко, Митар и Свето. По деди Мијаилу презивају се МијаиловићиГладовићи. Сви славе Никољдан.

Бијанићи, Васићи, Јевтићи, Мијаиловићи, Вучетићи и Пантићи су досељени из Херцеговине. Мисли са да се у Дворску доселио Трифко са браћом Стевом и Ђурђем. Трифко је имао жену Бијану, по којој, кад остаде удовица, добију презиме Бијанићи.

Трифко је имао сина Илију, а Илија синове Јевту, Мијата у Вучету. Јевто остави сина Јанка а Јанко Танасију и Јеврема, који се по деди Јевти презивају Јевтићи.

Мијатови су синови Милан и Марко. Од Милана остане Вукосав а од Марка Драгутин, који је са мајком отишао у Корениту очуху. По деди Мијаилу презивају се Мијаиловићи.

Вучета остави сина Срећка, који се презива Вучетић. Стево, брат Трифков имао је синове Васу и Милисава. Од Васе остану синови Митар, Дамњан и Никола. Од Митра – Перо и Јеврем; од Дамањана – Јеросим и Ђурађ а од Николе – Милинко, Драгић и Миладин. Од Милисава – Неђељко и од њега Владимир, Велимир и Радо. Сви се презивају Васићи.

Ђурђе, брат Трифков и Стевин, има је сина Панту а садашњи његови унуци се по деди презивају Пантићи. Сви славе Никољдан.

Бурмазовићи су се доселили из Херцеговине и то су се доселила браћа Лаза, Никола и Јаков. Од њих су садашњи њихови унуци и параунуци, који се презивају Бурмазовићи.

Од ових Бурмазовића из Дворске се неки одселе у Цветуљу, срез мачвански и Велико Село у општини јаребичкој. Бурмазовићи славе Алимпијевдан.

У Дворску су се доселили на купљено имање:

Поповић Стеван из Ликодре, слави Јовањдан.

Новаковић Ђурађ из Сипуље, слави Марковдан.

Благојевић Младен, уљез из Шурица, слави Јовањдан.

Остали подаци о селу.

Сви становници Дворске, који су досељени из Херцеговине, доселили су се по природном процесу на боље и лепше положаје, мање се доселило од турског насиља а врло ретко због ратова.

Село Дворска није постало од другог већег села (није раселица), оно је на том месту и под тим именом од памтивека.

Гробља у селу има 8 а због испресецаног земљишта потоцима и јаругама.

Селишта и других старина као и рудних налазишта у овом селу нема.

Ово село се ниакда није сашоравало.

Цигана-Рома у овом селу нема.

5. октобра 1902. године у Драгинцу.

Описао Љуб. М. Шопаловић.

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.