12. марта 1995. – У Београду умро Милосав Мија Алексић, српски филмски и позоришни глумац.
Рођен је 26. септембра 1923. године у селу Горња Црнућа, код Горњег Милановца. У октобру 1941. године, када је немачка војска предузела масовно стрељање становништва у Крагујевцу, побегао је спасавајући голи живот. По завршеној гимназији у Крагујевцу уписао је права.
Глумом се аматерски бавио још од гимназијских дана. Од ослобођења, па до 1948. године био је члан Народног позоришта у Крагујевцу.
Био је члан Југословенског драмског и Народног позоришта у Београду. Члан Југословенског драмског позоришта постаје 1951. и ради све до 1965. године, када је прешао у Народно позориште где је и окончао своју позоришну каријеру.
Играо је и у Атељеу 212 и другим сценама. Од 1977. године имао је статус слободног уметника.
Као и већина наших великих глумаца, сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Аутентичан позоришни, филмски, естрадни и радио и телевизијски уметник широког дијапазона, креатор смешнога протканог сетом, знао је да удахне живот и у најнеуверљивије текстове. Често прекораван да без мере расипа свој талент, Алексић ипак достиже сам врхунац глумачког стваралаштва не само у Нушићевим, Гогољевим и Молијеровим комадима већ и у својим естрадним подухватима, прокламирајући начело: Играј естраду као највећу комедију.
Радио, телевизија и филм
Највећу популарност стекао је у серијама педесетих и шездесетих година двадесетог века, нпр. „Весело вече“ (радио) и серије које је режирао Радивоје Лола Ђукић: „Огледало грађанина Покорног“, „Сервисна станица“, „Црни снег“, „Музеј воштаних фигура“ (телевизија).
Играо је у више од две трећине свих екранизација Нушићевих дела, тако и своју прву филмску улогу полицијског писара у кратком филму Мува (Б. Ћеловић, 1950); следиле су улоге у бројним филмовима, закључно са “Тангом аргентином” и “Давно беше…”, снимљеним 1992., односно 1993. године.
ИЗВОР: Википедија
Коментари (0)