Порекло презимена Ћеловић Reviewed by Momizat on . Презиме Ћеловић присутно је у Црној Гори и Херцеговини. Вредан прилог о овом презимену написао је наш стални сарадник Бранко Новаков Медојевић: ЋЕЛОВИЋИ Прикупљ Презиме Ћеловић присутно је у Црној Гори и Херцеговини. Вредан прилог о овом презимену написао је наш стални сарадник Бранко Новаков Медојевић: ЋЕЛОВИЋИ Прикупљ Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Бранко Новаков Медојевић » Порекло презимена Ћеловић

Порекло презимена Ћеловић

Презиме Ћеловић присутно је у Црној Гори и Херцеговини. Вредан прилог о овом презимену написао је наш стални сарадник Бранко Новаков Медојевић:

ЋЕЛОВИЋИ

Прикупљајући податке о презимену Медојевић, наишао сам на презиме Чело, Ћело и Ћеловић, свуда у близини презимена Медојевић. Подаци се налазе у мојој књизи (1) на неколико мјеста. Овдје ћу дати сажете податке о овом презимену, некад чувеном, данас мало познатом.

По турском попису из 1521.године (2), изнад Будве је пописано село Маине са 14 махала (по Браниславу Ђурђеву, братстава). Међу њима је било и братство Медовићи, по попису из 1529-36.године, уписано је као Медијовићи. Пошто је у вријеме Црнојевића постојало презиме Медојевић, несумљиво је да се ради о махали, братству Медојевића. У том братству су уписана два ЧелаДабижив и Гојчил. У наредном дефтеру из 1523. године, појављују се само њихови синови: Васко и Стјепан. С обзиром да је попис из 1521. године био фиктиван, да је прављен на основу неког ранијег пописа који није пронађен, Дабижив и, вјероватно његов брат Гојчил су живјели и у доба Црнојевића, отац Чело засигурно.

Име Чело и од њега презиме Человић је карактеристично због првог слова које се лако може трансформисати у слово ћ, што се, највјероватније и десило. Могуће је и да је турски писар погријешио пишући име, у овом случају име оца али податак да и данас у близини Будве постоји топоним Челобрдо, оставља сумњу на грешку. Ћело може бити и надимак за човјека са мало или ни мало косе. Такође асоцира и на, у средњем вијеку, познат појам “ћелатор“. Наиме, у Светостефанској (Бањској) повељи се каже да Србин (у значењу: ратар) који се ожени од Влаха (у значењу: сточара) и остане да живи код њих, не може бити војник, него само ћелатор – пастир. Ранијим повељама је ово било изричито забрањено. Цар Душан је овим потезом вјероватно само верификовао све израженију појаву преласка ратара у сточаре.

Староставни топоним Челиград, утврђење намијењено за очување пута који је водио од Плавског језера (Црна Гора), припадало је Дечанском влателинству (3). У истом властелинству се први пут помиње старо српско име Медоје, ишчезло у 16. вијеку.

Кретањем Медојевића у околину Дубровника и до Неретве, до Метковића, наилазимо и на Ћеловиће. Највише их је било у селу Дужи, јужно од Требиња. Најпознатији Ћеловићи су из Рисна. По историјским документима, већа досељавања (4) у околину Рисна су настала по окончању Кандијског рата. Млетачки провидур Барбаро је 1670. године одредио локације за насељавање хајдука и других херцеговачких бораца који су се у рату тукли на њиховој страни. Локације су биле у Рисну, Ублима и Кривошијама, док су стари хришћански житељи Леденица остали на својим имањима. Највјероватније су се и Ћеловићи тада доселили из Херцеговине а по томе што се у документима помињу и као Метковићи, све упућује на крајњу тачку у Херцеговини до које су њихови преци доспијевали.

Међу првима су у Рисну признали млетачку власт (5) и “жртвовали имање и живот у рату за величину њихове државе“. Подвизи (6) ове породице су описани у 25 млетачких докумената, издатих од 1689. до 1720. године. Ту су и два дукала од стране млетачког дужда. Истицали су се у борбама против Турака у Морејском рату, нарочито Никола који се, као потпуковник прославио у борбама на мору и управом одбране острва Крфа. По окончању рата, био је у комисији која је одређивала границу према Турској. Познат је као добротвор. У тестаменту је оставио 200 цекина како би се камата од тог новца сваке године дијелила рисанској сиротињи.

Ћеловићи се у 18. вијеку помињу као власници бродова, капетани, трговци, док су Петро и Лука били и гувернадури Рисна. И у 19. вијеку су били истакнута породица. Петар (1822-84) је био предсједник рисанске општине. Уживао је велики углед у народу и у вријеме када није обављао ту функцију. Био је у пратњи цара Франца Јосифа када је овај посјећивао Рисан и Кривошије. Манастиру Острог је приложио кандило “гдје почивајет Свети Василије да стојит више њега и да гори, сваке године да се шиље док буде његова трага под велику клетвоју“, пише у посебној књизи манастира Острошког. У манастиру је записано и име његовог оца Луке који је дао прилог “оцу Ђуру за четрдесетицу“. Ћеловићи су живјели на локацијама Кошћела и Мала, у 19. вијеку су насељавали и Будву. Као млетачки племићи, имали су и свој грб са мотивом лисице која усправно стоји на храстовом пању.

Трагајући за подацима о презименима Медојевић, Медовић и Медо показало се да је кретање из Херцеговине ишло до предјела Кричака, Матаруга и Старог Влаха. Са њима су била и презимена која су их пратила још из Маина: Вукшићи, Мажићи, Остојићи, Крвавци, Ћели. По до сада познатим подацима, досељавање на ове просторе се десило око 1575. године. У записима се помињу Медовићи, у долини Таре то су Медојевићи јер су се задржали дуже на сјеверу Старе Црне Горе и преселили тек око 1700. године.

Презиме Ћело се појављује (7) у селима: Репци (сјеверно од Пљеваља), Сочице и Калуђеровићи (општина Прибој) и славе Ђурђевдан, исто као и Медојевићи.

У Србији је најпознатији од Ћеловића био Лука, рођен 1854. године у селу Придворци код Требиња. Ово село се први пут помиње 1443. године у дубровачким записима и то као дио тадашњег села Требиња. Лука је био трговац у Београду, у своје вријеме један од најбогатијих људи у Србији. Није се женио, а остао је упамћен (данас се не помиње) као највећи дародавац Београдског Универзитета. Поклонио му је све што је стекао. Умро је у Београду 1929. године.

________________________________________

ЛИТЕРАТУРА:

1) Бранко Новаков Медојевић, Историја Медојевића, Београд 2013. године

2) Бранислав Ђурђев и Ламија Хаџиосмановић, Два дефтера Црне Горе из времена Скендербега Црнојевића, друга свеска, АНиУБиХ, Сарајево 1973. године

3) Бранислав Оташевић, Словенски и српски топоними на подручју Плавске жупе по Дечанским хрисовуљама и другим изворима, Милешевски записи 7, Пријепоље 2007. године

4) Богумил Храбак, Кривошије, Леденице и Убли од 16. до 18. века, Историјски записи 12, Подгорица 1999.године

5) Лазар Дробњаковић, Рисан и старе рисанске породице, Београд 2003. године

6) Љубомир Ковачевић, Збирка докумената рисанске породице Ћеловића (1689-1724), Споменик LI, СКА, Београд 1913. године,

7) Петар Мркоњић (Танасије Пејатовић), Средње Полимље и Потарје, Српски етнографски зборник IV, СКА, Београд 1902. године


Коментари (1)

  • Војислав Ананић

    ЋЕЛОВИЋ (п.м). Ћеловићи (п), у Дужима, Придворцима и Засаду код Требиња. У Дужи је неки Ћеловић дошао из Даламације „као бјегунац“ и склонио се у манастир „као слуга“. У овом селу се „оженио и окућио“. Најстарија су породица у Дужима. Одавде је „један од Ћеловића“ прешао у Придворце и населио се „на Хаџи- Асановића земљу“, а неки је „скоро прешао на Засад“. Славе Шћепандан (75:1205. 1206). Из Придвораца потиче и познати београдски трговац и добротвор Лука Ћеловић Требињац (1854-1929). Учесник је херцеговачког устанка 1875. и српско турског рата 1876-1878. При Београдском универзитету основао је (1925) Задужбину Луке Ћеловића чији су приходи намијењени у научне и просвјетне сврхе. (77/2:618) Ћеловићи (м), такође су били настањени у околини Требиња. Топоним Хусеинов до (шума) назван је по Хусеину Ћеловићу, који је, према предању, имао у Дужима само ту долину „а никада није имао својих кметова“. (184:31)

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top