26. фебруар 1777. – Рођен српски војвода и дипломата, прота Матеја Ненадовић. Са стрицем Јаковом покренуо Првци српски устанак у Ваљевској и Шабачкој нахији. Преговарао с Турцима и Русијом и тиме успоставио прве дипломатске контакте устаника с државама.
Прота Матеја Ненадовић рођен је у Бранковини 1777. године, у породици оборкнеза Алексе Ненадовића.
Путовао је у Русију и с њом успоставио прве устаничке везе, и више пута путовао у Аустрију ради набавке оружја и муниције. Командовао је делом устаника при ослобођењу Ваљева и Шапца 1804. године, Карановца (данас Краљево) и Ужица 1805. и делом коњице у бици на Мишару 1806. године. Од 1805. до 1807. први је председник Правитељствујушчег Совјета (прве српске владе), а од 1807. до 1811. његов члан, потом тамнавски војвода, а са Луком Лазаревићем командант устаничких снага на Дрини.
У турској офанзиви против Србије 1813. командовао је са Симом Марковићем устаницима на фронту од Лознице до ушћа Дрине. После пада Србије прешао је у Аустрију и 1814-15 настојао да заинтересује велике силе за борбу Србије против Турске.
После избијања Другог српског устанка прешао је у Србију, постао ваљевски кнез и члан Народне канцеларије. Због неслагања са начином владавине кнеза Милоша пензионисан је 1832. године.
Члан новооснованог Државног совјета постао је 1838., али због неслагања са кнезом Михајлом морао је 1840. напустити Србију. После доласка Александра Карађорђевића за кнеза Србије 1842. постао је државни саветник; 1844. је са својим људима угушио катанску буну против кнежеве власти; пензионисан је 1852.године. Умро је у Ваљеву, 11. децембра 1854. године (29. новембра 1854. по јулијанском календару).
Написао је књигу својих сећања „Мемоари“, на српском народном језику. Његови „Мемоари“, поред књижевне вредности, представљају драгоцен документ времена.
Коментари (0)