Poreklo prezimena, Bukovica i okolna sela (Pljevlja)

1. Danilovićisu živeli u Srečanima još za vreme vladavine Nemanjića. Oni su napravili crkvu u selu za koju kažu da je starija od Manastira Sv. trojice. U toku I svetskog rata bila je dosta oštećena i ostala bez zvona. Danilovići i ostali Bukovičani popravili su je 1923. godine.

Iz Srečana su se Danilovići raseljavali po drugim krajevima. PetarDanilović (1840 – brojka iza imena označava njegovu godinu rođenja) prešao je sa sinom Milovanom (1870) oko 1875. godine u Krćevine i tu ih sada ima tri kuće. Milovanovi sinovi su: Vlade, Diko, Ljubo i Branko. Milovan je sa sinovima prešao 1922. godine u Potkovač – Ulice i kupio u nekog Turčina imanje.

U blizini njihove kuće nalazi se brežuljak na kome je u doba Nemanjića bila crkva . To se mesto zove Crkvina. Prema ostacima temelja zaključujemo da je crkva bila velika 8 h 5 m.. Sada postoje samo dve gomile kamenja.

Danilovići u Srečanima slave Đurđevdan (prema kazivanju IlijeDanilovića), a prislužuju Aranđelovdan. Ranije su svi Danilovići slavili Đurđevdan, a prisluživali Aranđelovdan. Međutim, Danilovići u Krćevinama su bili siromašni i do Đurđevdana bi potrošili sav mrs, te su onda Aranđelovdan uzeli za glavnu slavu, a Đurđevdan prislužuju. Druga njihova linija ide ovako: Božo (1820) – Ilija – Krsto – Ilija.

U 1. svetskom ratu, u crnogorskoj vojsci bilo je više Danilovića: Krsto, Milisav… U robiji u Austro-Ugarskoj od 1916-1918. godine bila su i šestorica braće Danilovića: Marinko, Simo, Jovo, Milovan, Radovan i Tripko. Na robiji su umrla četiri Danilovića: Milovan, Radovan, Simo, a četvrtom ne znaju ime. Božovi (1820) sinovi su: Ilija i Lazar, a Ilijini su: Krsto, Milisav, Božo, Marinko i Mirko. Krstovi sinovi su: Rade. Ilija i Marko.

Danilovići u Popovom Dolu (Meljak) su od Danilovića iz Srečana. Doselila je jedna kuća u Zasadu (Bobovo) oko 1600. godine. Prema jednoj verziji od njih su Dragutinovići, a od Dragutinovića Tomići, Golubovići, Jakovljevići i Pupovići. Oko 1850. godine bile su u Zasadi još dve kuće Danilovića (koje su se tako prezivale). Tada ih je (zbog nekog ubistva) napao Božo Kalpačina sa tridestak Jezeraca. Ubili su jednog Danilovića, dok su ostali pobegli sa familijama i jedna kuća se naselila u Pliješevini, a druga u Popovom Dolu. U Pliješevini ih sada ima 10 kuća

U Popov Do su došli Luka (1830) i Stanko. Lukin sin je Radovan, a Radovanovi su: Mitar i Milovan. Milovanov je Vlade (1928). Na Drini je 1914 – 1916. godine bio Radovan. Bile su ih 1912. godine dve kuće. Slave Aranđelovdan. Rod su im Danilovići u Srečanima i Kovaču.

2. Mujo Kožo smatra da su njegovi preci došli u ove krajeve iz evropskog dela Turske. Došla su tri brata sa familijama oko 1850. godine. Najstariji brat Hadžihamo imao je dva sina, naselio se u Kovačevićima i kupio veliko imanje. Braća su se ranije bavila trgovinom. Drugi brat je došao u Pljevlja i prozvao se Kujundžić, a treći je otišao u Sarajevo. Hadžihamo je imao četiri sina: Arifa, Ibra, Smajila i Sulejmana Braća su 1912. godine emigrirala preko Drine u Austriju. Arif je poneo pune bisage zlatnika i Švabe su mu na mostu, na Drini kod Goražda sve oduzeli. Sulejmanov (1853) sin je Šerif (1883), a njegov Mujo. Bilo ih je 1912. godine u Kovačevićima 5 kuća.

3. Prema kazivanju Šemana Tahirovića oni žive u Kržavi (zapadno od Kovačevića, prema Srečanima). Pamte pretke od Mustafe (1804). Nije imao braće, a sinovi su mu bili Tahir i Salko (1834). Salkov sin je Šeman (1894). Imali su imanja u Bukovici, Glisnici, Kovačevićima, Srbiji i dr. Bili su bogati. Šemanom brat Adem je bio na Drini u crnogorskoj vojsci. Bile su ih tada tri kuće. Ne znaju od kada žive u Bukovici.

Šeman zna mnogo podataka o Bukovici. U Srečanima je bilo 15 kuća Danilovića. Oni su starosedeoci. Crkvu su 1923. godine rekonstruisali. Proširena je i pokrivena crepom. Kad je kupovano zvono, bilo je takmičenje (konkurs) ko će dati veći prilog, jer je ime davaoca trebalo urezati u zvono. Najviše je dao Latif Kožo (2200 dinara). ali su Šćepan i Jakov Pajevići, iz Trnjina kod Čajniča, dali preko 3000 dinara i stekli pravo da im se ureže ime na crkvenom zvonu.

Ugledan je bio Lazo Danilović. Milovan Danilović je imao 7 sinova. Bio je veoma snažan i bavio se švercom, jer je bila u blizini austrijska granica. Iz Turske je prenosio kafu i šećer, a donosio je iz Foče duvan. Na granici na okladniku sačekao ga je vakmajstor sa dva vojnika. Bacili su se na njega, ali je on nožem dočekao vakmajstora, oteo jednom pušku i ubio oba vojnika. Došlo je do diplomatskih aktivnosti. Milovan je prijavio Rustem- begu Bavčiću, a ovaj ga je sakrio. On je obavestio austrijske vlasti da je Milovan prebegao u Crnu Goru. Kad je Milovan bio u redifi (regrut) išli su za Pljevlja i kad su bili u Krćama, dizali su kamen koji je bio kraj puta (u tome su se ogledali mnogi snažni ljudi koji su išli ovim putem). Niko nije mogao kamen dići do kolena, a Milovan ga je digao na prsi. Zbog toga su ga oslobodili vojske i pustili kući.

Šeman dalje iznosi da je 1900. godine bio je u šumi neki harambaša Milićević. On je bio pobratim sa Hašim-begom Žigom. Došao mu je u goste na Bajram, ali ga neko prokaza i askeri opkoliše kuću. Hašim-beg obuče hajduka u tursko odelo i dade mu čibuk, pa otvori vrata askerima i predstavi ga kao svog rođaka. Ostao je kod njega još tri dana. Išli su i u džamiju. Kad su kasnije pitali Milićevića kako se molio Bogu (u šali) u džamiji, rekao je da je stalno u sebi govorio: ”Sačuvaj me Bože od grdila”.

4. U selu Bavčićima žive Bavčići. Izgleda su poreklom od Bavčića iz Drobnjaka. Bilo ih je oko 1912. godine 40 kuća, Moćevića 15 i Hadžića 12 kuća. Svu vlast u Bukovici za vreme Turaka imali su Bavčići. Imali su čak i zatvor i vešala. Bili su uticajni skoro kao paša. Tu su bile i tri kuće Boškovića, Srba starosedelaca. Iznad Bavčića u Kruševicama bila je turska karaula sa desetak vojnika, a u Vitinama, iznad Čestina, bila je čitava četa vojnika.

U 14 sela i zaseoka istočne Bukovice bile su, kaže Komnen Dakić, za vreme turske uprave samo tri srpske kuće: jedna Jakića, jedna Lasica u Selištima i jedna Kotlaja kod Čardaka. Posle 1918. godine do 1928. godine došle su dve kuće Dukovića u Lugove, dve kuće Škuletića u Komine, šest kuća Đerkovića u Brda, dve kuće Dakića, jedna kuća Lečića, jedna kuća Markovića iz Krupica, jedna kuća Džakovića u Tatarovinu i jedna kuća Svrkota. Muslimanskih kuća je tada bilo možda i 200.

5.Dakićisu poreklom sa Male Crne Gore. U Brda su došli 1924. godine dva sina Mila Dakića: Radosav i Andrija.

U Brdima ima 5 kuća Žiga. Oni su od Raščića, a Raščići su od ugledne kneževske porodice Raškovića iz Novog Pazara. Ti ugledni Srbi posle seobe Srba 1690. godine nigde se više ne pominju u dokumentima. Kad su neki Raškovići prešli u islam, zadržali su srpsko ime. U Bukovici je živeo Rašo-paša po kome mu potomke prozvaše Raščići. O tome je pisao u “Politici” (za vreme bivše Jugoslavije) poznati publicista i knjževnik Grigorije Božović. Raščića ima 5 kuća. Hašim-beg Žiga bio je buljubaša, ali i ugledan i pametan čovek. I Raščići i Žige bili su begovi. Ove Žige nisu rod sa Žigama u Pljevljima i Gradcu.

U Sirčićima ima 10 kuća Džaka, a u Jahovićima tri kuće Kunovaca.

Na Romču kod Sirčića bilo je veliko srednjevekovno groblje, U njemu je sačuvan veliki broj srednjevekovnih stećaka.

Navešćemo neke podatke o bratstvima koja žive u zapadnom delu Bukovice, prema kazivanju Ratka Obradovića. U Kovačevićima ima 6 kuća Koža, dve Sarajlića (bili su najbogatiji), osam kuća Oše. Jedna kuća Vukovića (starosedeoci), jedna kuća Đurđevaca (došli iz Lukova 1920. godine) i jedna kuća Žarkovića (došla sa Nedajna 1936. godine).

U Krćevinama ima 17 kuća Kovačevića (starosedeoci) i tri kuće Danilovića.

U Kržavi živi jedna porodica Geca, šest Dedovića, tri Rizvanbegovića, jedna Ristanović;  zatnm Tahirovići, Rogi, Stovrazi. Rogi su došli iz Rogave 1878. godine.

U Marincima ima tri kuće Ristanovića (starosedeoci), jedna kuća Radovića (starosedeoci), jedna Obradovića (došli 1919. godine) i jedna kuća Zujića (došli 1917. godine).

U Dužicama ima tri kuće Ristanovića i jedna Stanišića (svi starosedeoci).

U Debelom Brdu ima samo jedna kuća Ružičića (starosedeoci).

U Klakorinama su sve kuće muslimanske, osim dve Srndovića (doselili 1920. godine).

Gunjičići su čisto muslimansko selo.

I Borišići su muslimansko selo. Tu ima samo jedna srpska kuća – Obradovića (došli 1917. godine).

U Tioželju žive muslimani, osim jedne srpske kuće Ćuka.

Planjsko je kompletno muslimansko selo sa velikim brojem kuća.

U Rudićima ima dve kuće Nikačevića i dve kuće Bankovića. Nema muslimanskih kuća.

Meljenu naseljavaju Srndovići (četiri kuće) i dve kuće Danilovića (svi su starosedeoci). U tom selu nema muslimana.

Macari su veliko selo. U njemu žive samo muslimani.

I Mrčići su veće selo. U njemu se nalaze dve kuće Baraca, tri kuće Ristanovića i veći broj muslimana

U Geuše je 1920. godine došla jedna kuća Živanovića sa Čelebića, a sada ih ima sedam kuća i tri kuće muslimana.

Za vreme turske vladavine, u Bukovici su izgrađene tri džamije: u Planjskom, na Brdima i Sirčićima, a pre turskog osvajanja, na tom području bile su dve crkve: u Srečanima i Brdima. Pretpostavljamo da je na tako velikom bukovičkom području, pre dolaska Turaka, moralo biti više crkava i manastira. Razlog je u malom broju srpskih kuća pri kraju turske vladavine 1912. godine (u 32 sela i zaseoka Bukovice svega dvadesetak porodica – kuća). To je, možda, razlog što se malo podataka sačuvalo u narodnog predanju iz perioda pre turskih osvajanja.

U Bukovici su bila tri mekteba (osnovne škole): u Kovačevićima (gde je sada osnovna škola), Planjskom i Rosuljama (prema Nangama).

Na granici Bukovice prema Austriji, bile su tri turske karaule: u Tatarovini (kod Ćehotine), Srečanima i Ifsaru.

IZVOR: Mileta Vojinović – Pljevaljski kraj, prošlost i poreklo stanovništva, 2008, priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić