Порекло презимена, село Трнава (Ужице)

13. фебруара 2014.

коментара: 1

Кућа Наде Костић, Трнава
Кућа Наде Костић, Трнава

Порекло становништва села Трнава, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Трнава је на десној страни Лужнице а на запад од Карана, подвила се под присојну страну високе тубићске и косјерске Црнокосе. Кад би се од ушћа речице Трнаве повукла права линија на запад на косјерску Дрмановину, право у Ристиће, десно од те линије налази се село Трнава у облику полукруга, где је та линија пречник тог круга. Као и у Карану тако и по Трнави сеоске су куће изнете на брежуљке те се виде из даљине и чине мале џемате; Миловиће под Црнокосом и под старим путем; Лазићи у Штуловини, на дну села; Драшковићи под Црнокосом под новим путем и Костићи под Границом.

Старине у селу.

Трнава има старина, црквина, гробова, белега и ископина, трагова старих култура, а по Црнокоси изнад Шошића има и тумула.

 

Порекло становништва и оснивање села.

И овде су се старе породице изгубиле и нестале а новије доселиле. Најраије старије породице су од каранских, а из доба су косјерских, које су се на 30-50 година раније нашле у селу од каранских најстаријих породица.

Најстарије породице су:

Миловићи, подељени у Горње и Доње Миловиће при извору Трнаве и под старим путем, којим се пело на Црнокосу. Предак ове породице дошао је из Косијера у Црној Гори и населио уз своје ссељаке Косијерце, са којима су одувек међаши. Мило је хајдуковао око Ужица и по Мокрој Гори, па се пред смрт смирио, дошао је деци и умро. Ова вредна, занимљива и предузетничка породица подељена је у два џемата; има их 25 кућа, славе Никољдан.

Костићи. Када је у другој половини 18. века био општи покрет никшићких жупљанских породица, доњи део села по налагу Захарића из Кремана, заузеле су четири јаке несродне жупљанске породице, прибиле се уз прву најјачу и најистакнутију, која је била у сродству са ваљевским Грбовићима, скакавачким Поповићима и креманским Захарићима. Ове су породице имале да буду овде нека стална станица за превод својих сродника, који су се покретали на север. Прва жупљанска породица су данашња свештеничка породица Костићи, која попује у овом месту више него било која породица у околини. Костићи су имали више свештеника, трговаца и угледних домаћина, да су и данас имањима, кућама, млиновима и воћњацима међу првима. Из ове је породице устанак на Турке извео на површину два-три попа и сељака, који су се умели достојно одужити своме народу. Костићи су данас под Границом, над Караном и у Црнокоси, у врло лепој и склоњеној жупици; има их 13 кућа, славе Лучиндан.

Драшковићи су друга жупљњанска породица. Драшко Вукоманов дошао је из Жупе после Костића и испод њих се под Црнокосу прибио, данас их има 10 кућа, славе Лучиндан.

Трипковићи (Симићи) су трећа жупљанска породица, досељана од села Бистрица у Жупи и мало даље у сродству са Кречковићима у Тврдићима. Симићи су у средини села, у његовм најлепшем и најроднијем делу, има их 14 кућа, славе Лучиндан.

Лазићи (Перићи) су четврта истодобна жупљанска породица, данас најмногобројнија, насељени до Штуловине и Лужнице, у врло родном крају; њихове су луке при ставама свих црнокосних, дрмановских и јеловских речица; има их 37 кућа, славе Лучиндан.

Шошићи су изнад Симића и под црнокосом су од Плава, има их 5 кућа, славе Аранђеловдан.

Сакићи у Лазићима дошли су од Прибоја, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.

Мурићи су прешли из Карана и под Драшковићима су, дошли на своја имања; има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.

Вучићевићи су од Прибоја, дошли 1878. године међу Миловиће, има их две куће, славе Никољдан.

Ђурићи су из Карана, дошли на своја имања, има их две куће, славе Ђурђевдан.

Марковићи су испод Миловића и под Црнокосом, дошли су из Кремана, има их 5 кућа, славе Стевањдан.

Милићевићи су из Бабина, једна кућа, славе Мратиндан.

Петровићи су од Камене Горе и међу Ђурићима, има их две куће, славе Ђурђиц.

У Трнави је 124 куће од 12 породица.

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Раденко Косстић

    Више података о свакој трнавској фамилији налази се у књизи ,,Родослови трнавских фамилија, Ужице 2008, аутора Р. Костића.