Помозите српским историчарима да обаве истраживање у турским архивима

9. фебруара 2014.

коментара: 35

Портал Порекло позива све заинтересоване да пруже подршку и у границама својих могућности финансијски помогну одлазак српских истраживача, орјенталиста, у турске архиве у Анкари и Истанбулу. Истраживањем би били обухваћени пописи за смедеревски санџак у распону од краја 15. до краја 18. века. Преносимо текст Саше Ракића, који је иницијатор овог истраживања.

staro tusko pismo

Отргнути од заборава

Сакупљајући податке о породичном пореклу и о историјату места Доњи Лајковац, у коме сам одрастао, сусрео сам се са својеврсном културом заборава. Људи најчешће не знају своје претке даље од деде или прадеде, а ако нису сачуване црквене матичне књиге рођених, венчаних и умрлих, или нису подигнути споменици прецима, истраживач се суочава са непремостивом препреком. Чак и када је све ово доступно, ако истражујете просторе испод Саве и Дунава максимално се може стићи у период од 1816. до 1840. године који обухвата збирка арачких тефтера.

Успевши да реконструишем поуздано историјат породице до 1775, а сазнавши из историјске литературе да је сачуван турски попис из 1741. године, који се чува у Анкари, покушао сам да дођем до података из тог пописа како бих померио историјат породице дубље у прошлост. У међувремену сам од Александра Ломе са Института за српски језик сазнао да се Доњи Лајковац спомиње још у влашком попису из 1528, као и бројна друга села за која се сматрало да су настала у другој половини 18. века јер се поименично не спомињу у Лангеровом списку насталом на основу Аустријских пописа из доба аустријске владавине овим крајевима од 1717. до 1739. године.

Тада сам дошао на идеју да би било лепо набавити турске пописе Смедеревског санџака. Стога сам се потрудио да нађем људе који знају да читају османски турски (турски писан арапским писмом уз велики број арабизама и персизама). Како нисам у могућности да сам финансирам читав пројекат позивам све заинтересоване људе добре воље, који су у могућности да ми се придруже у финансирању овог пројекта.

Смедеревски санџак обухвата територију која ће почетком XIX века постати позната као Београдски пашалук. Како су прелиминарна ишчитавања турских пописа Смедеревског санџака из прве половине XVI века показала да већина данашњих насеља под истим именом постоји од средњег века до данас могуће је кроз турске пописе пратити насеља и становништво у њима до пред крај XVIII века. Осим за професионалне историчаре ови пописи су права драгоценост и за све људе који се баве локалном историјом, хроникама насеља као и за истраживаче порекла породица. Овим пројектом би се у Србији на једном месту нашли сви познати пописи Смедеревског санџака.

Ово је јединствена прилика за обнову изгубљеног историјског памћења код Срба код којих је властити немар и вишевековно ропство под Турцима покидало континуитете племићких и породичних традиција и уништило властите писане документе о њима, које као да је прекрила својеврсна зелена трава заборава. Хајде да пробамо да нешто отргнемо од заборава!

Иницијатор пројекта

Саша Ракић, дипл.инж.пољ.

*   *   *

ПРОЈЕКАТ “СНИМАЊЕ ОСМАНСКИХ ПОПИСА СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА КОЈИ СЕ ЧУВАЈУ У АРХИВИМА У АНКАРИ И ИСТАНБУЛУ”

Циљ пројекта:

Снимање османских пописа Смедеревског санџака који се чувају у архивима у Анкари и Истанбулу

Места истраживања и снимања:

Tapu ve Kadastro Genel Müdürlüğü, Kuyud-ı Kadime Arşivi у Анкари је архив строгог режима с ограниченим могућностима снимања. За рад у овом архиву потребне су посебне дозволе за које се захтеви подносе у амбасади Турске, а добијају се у року од 3 месеца.

Према досадашњим сазнањима и званичном каталогу архива у њему се налазе: сажети попис из 1582. (ККА 425), опширни из 1585. (ККА 421), недатирани опширни попис из времена султана Мурата III (ККА 420), опширни из 1741. (из два дела – ККА 422 и 423) сажети из 1741. (ККА 424) и два недатирана спахијска пописа, за које је др Душанка Бојанић Лукач сматрала да су из деведесетих година 18. века (ККА 426 и 427). Сви пописи имају изузетан значај за науку осим сажетог пописа из 1741. године, у коме се понављају подаци из опширног пописа из исте године.

Због ограничења у снимању од 10 или 20% по истраживачу, било би нам потребно више времена од уобичајеног и покушали би да уз помоћ турских колега из Анкаре комплетно снимимо наведене пописе. Приоритет у снимању били би централни и западни делови санџака.

Başbakanlık Osmanlı Arşivi у Истанбулу је главни турски архив за период Османског царства у коме се чувају десетине милиона докумената. Извршиоци пројекта су последњи пут радили у овом архиву 2012. године и том приликом, између осталог, снимили и 7 пописа Смедеревског санџака. Ограничења у снимању скоро да не постоје, пописи су дигитализовани, а дозвола се добија за један дан.

У истанбулском архиву чува се око тридесетак пописа Смедеревског санџака (опширни, сажети, влашки, војни, харачки, овчарина …), од којих су два из 15., 3-4 с почетка 17., а сви остали из 16. века. Пописи важни за снимање су: влашки из 1528. (ТТ 1011), делови опширног пописа из 1476-78 (ТТ 16), рајински попис из 1528. (ТТ 978), опширни попис из 1536. (ТТ 187), делови опширног из 1572. (ТТ 517) и харачки попис Ваљевске нахије из 1605. године.

Обавезе финансијера и извршилаца пројекта:

Финансијери би по усвајању пројекта положили аванс од 20% од наведене суме, а до 1. маја 2014. и преостали износ.

Извршиоци пројекта би сопственим средствима финансирали трошкове снимања у архивима и све остале издатке који нису наведени у пројекту, као и трошкове евентуалног продужетка боравка у Турској због завршетка снимања.

Истраживачи могу да гарантују снимање само 80% од наведених пописа, јер постоји могућност да због репарације поједини пописи не буду доступни.

Истраживачи ће се у једној од наредних књига пописа Смедеревског санџака (у припреми су две) захвалити поименично финансијерима или организацији. Финансијери ће добити и примерке објављених књига.

Истраживачи ће финансијерима бесплатно уступити странице снимљених пописа које су им потребне, а ако се ради о већим целинама моћи ће да их откупе по архивским ценама, које су вишеструко ниже него у Србији. Финансијери немају права да делове пописа касније препродају или објављују на сајту, јер би то могло да угрози даља истраживања у Турској. Стога финансијери неће моћи да откупе целе дефтере.

У случају неиспуњавања преузетих обавеза истраживачи су дужни да финансијерима врате уложена средства.

ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА:

Сви заинтересовани за финансирање и учешће у пројекту за додатне информације могу се обратити иницијатору пројекта Саши Ракићу на телефон:+381 (0)63611984

или на имејл: [email protected]

Средства се могу уплатити на динарски текући рачун иницијатора пројекта број рачуна:

310-6700105956596-69 код NLB banka a.d. Београд уз позив на број SМ-POPIS-TU

Ако се не сакупи довољно новца и не дође до реализације пројекта уплаћени новац биће враћен финансијерима.

У случају да се сакупи више новца од потребног, вишак новца ће бити враћен финансијерима сразерно његовом учешћу у пројекту, или ће бити искоришћен за превођење донетих пописа, о чему ће се, по окончању пројекта, изјаснити сваки финансијер појединачно.

ДОДАТАК:

Страна из турског каталога са свим пописима Смедеревског санџака

[one_half]

B. SEMENDtRE LİVASINA AİT DEFTERLER

YERİ ESKİ NUMARASI YENİ NUMARASI DURUMU SAYFA/VARAK ÇEŞİDİ HİCRİ TARİHİ
BOA, TD 883 16 Başı eksik, sonu tam 754 s. Mufassal II. Mehmed
BOA, TD 1017 135 Tam 127 s. İcmäl 937
BOA, TD 255 144 Tam 300 s. Mufassal-Eflakän 934
BOA, TD 847 179 Tam 714 s. Mufassal 943
BOA, TD 28 187 Başı tam, sonu eksik 859 s. Mufassal 943
BOA, TD 1044 316 Tam 747 s. Mufassal 967
BOA, TD 482 330 Tam 253 s. İcmäl -Mustahfızän 968
BOA, TD 836 429 Başı eksik, sonu tam 591 s. İcmäl Känünï dönemi
BOA, TD 1026 517 Tam 755 s. Mufassal 980
BOA, TD 102 827 Tam 32 s. Mühimmat defteri 1099
BOA, TD 958 978 Tam 959 s. Mufassal Känünï dönemi
BOA, TD 655 1007 Tam 549 s. Mufassal 922
BOA, TD 600 1011 Tam 1043 s. Mufassal-Eflakän 934
BOA, TD 296 1042 Başı eksik, sonu tam 266 s. İcmäl -Mustahfızän Tärïhsiz
BOA, MAD 5 Eksik 307 s. Mufassal 872
BOA, MAD 506 Tam 45 s. Muhäsebe İcmäl 937
BOA, MAD   1249 Tam 97 s. ‘Adet-i ağnäm 1000
BOA, MAD 1455 Tam 69 s. Cizye 1006
BOA, MAD   1615 Tam 73 s. Cizye 1006
BOA, MAD   14575 Tam 54 s. Cizye 996
BOA, MAD 14615 Tam 54 s. Cizye 996
BOA, MAD   14663 Tam 72 Cizye 1014
BOA, MAD 14774 Tam 104 s. Cizye 1014
BOA, MAD 15087 Tam 98 s. ‘Adet-i ağnäm 1004
BOA, MAD 15180 Tam 73 s. ‘Adet-i ağnäm 989
BOA, MAD 15248 Tam 62 s. Cizye 1008
BOA, KK 323 Tam 19 s. İcmäl 991
KK, KKA25 422 17   120 v. Mufassal 1154
KK, KKA 423 18   192 v. Mufassal 1154
KK, KKA 420 166   335 v. Mufassal III. Muräd dönemi
KK, KKA 421 184   338 v. Mufassal 993
KK, KKA 425 240   129 v. İcmäl 990
KK, KKA 424 267   82 v. İcmäl 1154
KK, KKA 426 417   91 v. Derdest Tärïhsiz
KK, KKA 427 418   76 v. Derdest Tärïhsiz
[/one_half]

[clear]

Коментари (35)

Одговорите

35 коментара

  1. Milan Stojić

    Нови донатори за одлазак историчара у Анкару – акција се наставља!

    Михаиловић Драган Лазаревац 100 еура
    Ракић Саша Лазаревац 160 еура
    Стојић Милан Београд 50 еура

    +381698908211
    [email protected]

  2. Ideja je izuzetna i maksimalno je podržavam od sveg srca.
    Ja se inače (takođe amaterski) bavim istorijom našeg naroda i posle 3 godine, zahvaljujući RB Kolubara urađene su stare crkvene knjige mesta Vreoci od 1836-1900 godine i digitalizovane. Pišući o vreocima imao sam prilike da koristim deftere iz turskog doba iz arhiva Srbije kao i iz arhiva grada Beograda, ali ovo što vi predlažete sigurno nedostaje celom kolubarsko-tamnavskom regionu koji je istorijski neraskidivo vezan. Istrajte u akciji a ja šaljem skroman prilog uskoro na Vaš račun.
    PS. Mnogim svojim prijateljima sam prosledio Vaš poziv na akciju preko mejlova i nadam se njihovom odzivu. Puno uspeha u radu i da nam se što pre vratite sa podacima.

  3. Небојша Мићић

    У организацији Друштва родословаца, 20. марта у 19 часова у просторијама библиотеке Милутин Бојић, биће одржана презентација књиге Борина – прошлост и порекло становништва, аутора Небојше Мићића. Књига се састоји од неколико разнородних поглавља, а у једном од њих су објављени детаљни преводи турских дефтера из 1528, 1548. и 1604. године за нахију Бохорину. Преводе је урадио историчар Александар Јаковљевић, стручњак за читање османлијских докумената, који ће гостовати и говорити на презентацији.
    Позивам све заинтересоване за проблематику турских дефтера да се прикљуле овом скупу, како би се боље упознали са мукотрпним путем да се до дефтера дође, и да се обезбеди њихов веродостојан превод.

  4. Марта и Марија

    А зашто само Смедеревски санџак? Шта је са целом Источном Србијом и великим делом Јужне Србије које никад нису биле у Смедеревском санџаку (популарно али нетачно познат као Београдски пашалук)?

    Каква је то себичност у селекцији а овамо се тражи помоћ? 🙁

    • Дејан

      Нажалост нема интересовања. Ово је једино што је до сада објављено нпр. за североисточну Србију:

      Турски извори за българската история : серия XV-XVI / София : Изд. на БАН, 1966 (попис 1454-79)
      Душанка Боянич-Лукач “Видин и Видинският санджак през 15-16 век”, издателство “Наука и изкуство”, София, 1975 г. (пописи 1454/55 и 1560 год.)
      Мешовита грађа (Miscellanea) / одговорни уредник Реља Новаковић. – (Грађа ; књ. 11) Књ. 2 (1973)
      – Душанка Бојанић, Фрагменти збирног пописа видинског санџака из 1466. године, 5-77, табле I-XXV;
      – Душанка Бојанић, Фрагменти опширног пописа видинског санџака из 1478-81. год., 79-177, табле I-XXV;
      – Радмила Тричковић, Попис харача Крајине и Кључа за 1153. године по Хиџри, 193-241, табле I-XVIII;
      – Радмила Тричковић, Катастарски попис Крајине и Кључа из 1741. године, 243-323, табле I-XXII.
      Душанка Бојанић-Лукач: Неготинска Крајина у време турске владавине – на основу извора из XV и XVI века / ГЕМ књ. 31-32, Београд, 1969. (пописи 1530-35 и 1586)
      Душанка Бојанић-Лукач: Зајечар и Црна Река у време турске владавине (XV – XVIII век) / ГЕМ књ. 42, Београд, 1978. (пописи 1530-35 и 1586)

      • Aleksandar

        Ја сам такође заинтересован да помогнем и на тај начин дођем до података о мојим прецима, област која ме интересује је припадала пљеваљском, новопазарском, херцеговачком санџаку тј. део данашње југозападне Србије (првенствено ме интересује 20 и 19 век). Колико је потребно обезбедити новчаних средстава како би се организовало прикупљање пописних материјала у Истанбулу?

  5. Aleksandar

    Interesuje me da li postoji ideja da se prevode samo defteri koji se odnose na smederevski sandžak ili i oni koji se odnose na oblasti Hercegovina, Bosna i dr. širom srpstva. Mene konkretno zanimaju nedatirani vlaški defteri za oblast Hercegovina jer su u toj oblasti upisani moji pretci.

  6. Ne Zaboravimo

    Postovani,

    da li neko mozda ima preveden popis Smederevskog sandžaka iz 1467 – tacnije preveden dio popisa koji se odnosi na teritoriju koja se sada nalazi u Bosni?

    Hvala i pozdrav!

  7. Поштовани даме и господо.
    Ми живимо у Украјини, у Zaporojie(Zaporozhye).
    Такође смо ангажовани у продају и сервис индустријских пумпи.
    http://www.nasosenergo.com.ua
    Апелујемо на вас за помоћ. Ми смо у потрази за својим пријатељима, они
    живе у Србији, у Вреотси (Vreoci). Њихово име је Олга Белић и Белић Првослав
    (они позхелие).
    Имају сина Алексу (супруга Снежана) – то су наши пријатељи, и ћерке,
    Дубравка.
    Не сећам адресу, али у овом граду зна их све.
    Помозите да пронађу свој телефон или број телефона своје деце, желели бисмо
    да их контактирате.

    Лтд “пумпа-енергетска технологија”
    Украјина, Запорожье
    +38 0612 63-15-06
    +38 0617 87-53-31
    +38 050 322-88-30 mob.
    Игор Тарасенко

    «PUMP ENERGO TECHNIKA»
    Ukraine, 69002 Zaporozhye, Krivaya buhta str, 2 of. 204
    Tel. +38 (0612) 63-15-06, Fax. +38 (061) 787-53-31
    e-mail: [email protected] http:nasosenergo.com.ua
    SKYPE: nasosenergo

  8. Boban

    Pozdrav svima
    Nisam jos potpuno istrazio sajt, ali me interesuje sta je sa ovim istrazivanjem u 2017. godini, dokle se stiglo, rezultati itd?

  9. Božidar

    Људи, шта би са овом петогодишњом сторијом. Сви се ућутали, али то не значи да се нешто не ради. Мало прозивам главне актере да кажу шта имају. Није страшно ни ако су одустали. Уосталом, видим да је и поштовани професор Мирослав Павловић не само разочаран у дефтерологију већ је и заборавио свечано дату изјаву (на овом сајту) да ће он лично превести и објавити дефтере које има и са којима (на нашу понуду да их уступи) каже да не тргује. Мало је то грубо професор изрекао јер се није радило ни о каквој недостојној трговинској понуди.

  10. Božidar

    Изгледа да Аехив Србије добавио (у дигиталном облику) преко 20000 турских документа али они обухватајку перјиод до краја 17. века. Ти се документи обрађују односнои сређују како би се могли користити. Међутим, нејасно је шта се 18. веком, који је многима важнији него ови претходни. Професор др Мирослав Павловић се, претпостављам, разочарао у дефтерологију тако да не можемо очекивати да ће урадити нешто више по својој свечаној изјави (да ће превести обнародовати дефтере из 1741. године) датој 2014. године на овом форуму. Такође, молио бих да неко напише у ком документу др Душанка Бојанић Лукач спомиње спахијске пописе из друге половине 18. века ( ККА 226 и 227)