Помозите српским историчарима да обаве истраживање у турским архивима
Портал Порекло позива све заинтересоване да пруже подршку и у границама својих могућности финансијски помогну одлазак српских истраживача, орјенталиста, у турске архиве у Анкари и Истанбулу. Истраживањем би били обухваћени пописи за смедеревски санџак у распону од краја 15. до краја 18. века. Преносимо текст Саше Ракића, који је иницијатор овог истраживања.
Отргнути од заборава
Сакупљајући податке о породичном пореклу и о историјату места Доњи Лајковац, у коме сам одрастао, сусрео сам се са својеврсном културом заборава. Људи најчешће не знају своје претке даље од деде или прадеде, а ако нису сачуване црквене матичне књиге рођених, венчаних и умрлих, или нису подигнути споменици прецима, истраживач се суочава са непремостивом препреком. Чак и када је све ово доступно, ако истражујете просторе испод Саве и Дунава максимално се може стићи у период од 1816. до 1840. године који обухвата збирка арачких тефтера.
Успевши да реконструишем поуздано историјат породице до 1775, а сазнавши из историјске литературе да је сачуван турски попис из 1741. године, који се чува у Анкари, покушао сам да дођем до података из тог пописа како бих померио историјат породице дубље у прошлост. У међувремену сам од Александра Ломе са Института за српски језик сазнао да се Доњи Лајковац спомиње још у влашком попису из 1528, као и бројна друга села за која се сматрало да су настала у другој половини 18. века јер се поименично не спомињу у Лангеровом списку насталом на основу Аустријских пописа из доба аустријске владавине овим крајевима од 1717. до 1739. године.
Тада сам дошао на идеју да би било лепо набавити турске пописе Смедеревског санџака. Стога сам се потрудио да нађем људе који знају да читају османски турски (турски писан арапским писмом уз велики број арабизама и персизама). Како нисам у могућности да сам финансирам читав пројекат позивам све заинтересоване људе добре воље, који су у могућности да ми се придруже у финансирању овог пројекта.
Смедеревски санџак обухвата територију која ће почетком XIX века постати позната као Београдски пашалук. Како су прелиминарна ишчитавања турских пописа Смедеревског санџака из прве половине XVI века показала да већина данашњих насеља под истим именом постоји од средњег века до данас могуће је кроз турске пописе пратити насеља и становништво у њима до пред крај XVIII века. Осим за професионалне историчаре ови пописи су права драгоценост и за све људе који се баве локалном историјом, хроникама насеља као и за истраживаче порекла породица. Овим пројектом би се у Србији на једном месту нашли сви познати пописи Смедеревског санџака.
Ово је јединствена прилика за обнову изгубљеног историјског памћења код Срба код којих је властити немар и вишевековно ропство под Турцима покидало континуитете племићких и породичних традиција и уништило властите писане документе о њима, које као да је прекрила својеврсна зелена трава заборава. Хајде да пробамо да нешто отргнемо од заборава!
Иницијатор пројекта
Саша Ракић, дипл.инж.пољ.
* * *
ПРОЈЕКАТ „СНИМАЊЕ ОСМАНСКИХ ПОПИСА СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА КОЈИ СЕ ЧУВАЈУ У АРХИВИМА У АНКАРИ И ИСТАНБУЛУ“
Циљ пројекта:
Снимање османских пописа Смедеревског санџака који се чувају у архивима у Анкари и Истанбулу
Места истраживања и снимања:
Tapu ve Kadastro Genel Müdürlüğü, Kuyud-ı Kadime Arşivi у Анкари је архив строгог режима с ограниченим могућностима снимања. За рад у овом архиву потребне су посебне дозволе за које се захтеви подносе у амбасади Турске, а добијају се у року од 3 месеца.
Према досадашњим сазнањима и званичном каталогу архива у њему се налазе: сажети попис из 1582. (ККА 425), опширни из 1585. (ККА 421), недатирани опширни попис из времена султана Мурата III (ККА 420), опширни из 1741. (из два дела – ККА 422 и 423) сажети из 1741. (ККА 424) и два недатирана спахијска пописа, за које је др Душанка Бојанић Лукач сматрала да су из деведесетих година 18. века (ККА 426 и 427). Сви пописи имају изузетан значај за науку осим сажетог пописа из 1741. године, у коме се понављају подаци из опширног пописа из исте године.
Због ограничења у снимању од 10 или 20% по истраживачу, било би нам потребно више времена од уобичајеног и покушали би да уз помоћ турских колега из Анкаре комплетно снимимо наведене пописе. Приоритет у снимању били би централни и западни делови санџака.
Başbakanlık Osmanlı Arşivi у Истанбулу је главни турски архив за период Османског царства у коме се чувају десетине милиона докумената. Извршиоци пројекта су последњи пут радили у овом архиву 2012. године и том приликом, између осталог, снимили и 7 пописа Смедеревског санџака. Ограничења у снимању скоро да не постоје, пописи су дигитализовани, а дозвола се добија за један дан.
У истанбулском архиву чува се око тридесетак пописа Смедеревског санџака (опширни, сажети, влашки, војни, харачки, овчарина …), од којих су два из 15., 3-4 с почетка 17., а сви остали из 16. века. Пописи важни за снимање су: влашки из 1528. (ТТ 1011), делови опширног пописа из 1476-78 (ТТ 16), рајински попис из 1528. (ТТ 978), опширни попис из 1536. (ТТ 187), делови опширног из 1572. (ТТ 517) и харачки попис Ваљевске нахије из 1605. године.
Обавезе финансијера и извршилаца пројекта:
Финансијери би по усвајању пројекта положили аванс од 20% од наведене суме, а до 1. маја 2014. и преостали износ.
Извршиоци пројекта би сопственим средствима финансирали трошкове снимања у архивима и све остале издатке који нису наведени у пројекту, као и трошкове евентуалног продужетка боравка у Турској због завршетка снимања.
Истраживачи могу да гарантују снимање само 80% од наведених пописа, јер постоји могућност да због репарације поједини пописи не буду доступни.
Истраживачи ће се у једној од наредних књига пописа Смедеревског санџака (у припреми су две) захвалити поименично финансијерима или организацији. Финансијери ће добити и примерке објављених књига.
Истраживачи ће финансијерима бесплатно уступити странице снимљених пописа које су им потребне, а ако се ради о већим целинама моћи ће да их откупе по архивским ценама, које су вишеструко ниже него у Србији. Финансијери немају права да делове пописа касније препродају или објављују на сајту, јер би то могло да угрози даља истраживања у Турској. Стога финансијери неће моћи да откупе целе дефтере.
У случају неиспуњавања преузетих обавеза истраживачи су дужни да финансијерима врате уложена средства.
ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА:
Сви заинтересовани за финансирање и учешће у пројекту за додатне информације могу се обратити иницијатору пројекта Саши Ракићу на телефон:+381 (0)63611984
или на имејл: [email protected]
Средства се могу уплатити на динарски текући рачун иницијатора пројекта број рачуна:
310-6700105956596-69 код NLB banka a.d. Београд уз позив на број SМ-POPIS-TU
Ако се не сакупи довољно новца и не дође до реализације пројекта уплаћени новац биће враћен финансијерима.
У случају да се сакупи више новца од потребног, вишак новца ће бити враћен финансијерима сразерно његовом учешћу у пројекту, или ће бити искоришћен за превођење донетих пописа, о чему ће се, по окончању пројекта, изјаснити сваки финансијер појединачно.
ДОДАТАК:
Страна из турског каталога са свим пописима Смедеревског санџака
B. SEMENDtRE LİVASINA AİT DEFTERLER
| YERİ | ESKİ NUMARASI | YENİ NUMARASI | DURUMU | SAYFA/VARAK | ÇEŞİDİ | HİCRİ TARİHİ |
| BOA, TD | 883 | 16 | Başı eksik, sonu tam | 754 s. | Mufassal | II. Mehmed |
| BOA, TD | 1017 | 135 | Tam | 127 s. | İcmäl | 937 |
| BOA, TD | 255 | 144 | Tam | 300 s. | Mufassal-Eflakän | 934 |
| BOA, TD | 847 | 179 | Tam | 714 s. | Mufassal | 943 |
| BOA, TD | 28 | 187 | Başı tam, sonu eksik | 859 s. | Mufassal | 943 |
| BOA, TD | 1044 | 316 | Tam | 747 s. | Mufassal | 967 |
| BOA, TD | 482 | 330 | Tam | 253 s. | İcmäl -Mustahfızän | 968 |
| BOA, TD | 836 | 429 | Başı eksik, sonu tam | 591 s. | İcmäl | Känünï dönemi |
| BOA, TD | 1026 | 517 | Tam | 755 s. | Mufassal | 980 |
| BOA, TD | 102 | 827 | Tam | 32 s. | Mühimmat defteri | 1099 |
| BOA, TD | 958 | 978 | Tam | 959 s. | Mufassal | Känünï dönemi |
| BOA, TD | 655 | 1007 | Tam | 549 s. | Mufassal | 922 |
| BOA, TD | 600 | 1011 | Tam | 1043 s. | Mufassal-Eflakän | 934 |
| BOA, TD | 296 | 1042 | Başı eksik, sonu tam | 266 s. | İcmäl -Mustahfızän | Tärïhsiz |
| BOA, MAD | — | 5 | Eksik | 307 s. | Mufassal | 872 |
| BOA, MAD | — | 506 | Tam | 45 s. | Muhäsebe İcmäl | 937 |
| BOA, MAD | 1249 | Tam | 97 s. | ‘Adet-i ağnäm | 1000 | |
| BOA, MAD | — | 1455 | Tam | 69 s. | Cizye | 1006 |
| BOA, MAD | 1615 | Tam | 73 s. | Cizye | 1006 | |
| BOA, MAD | 14575 | Tam | 54 s. | Cizye | 996 | |
| BOA, MAD | — | 14615 | Tam | 54 s. | Cizye | 996 |
| BOA, MAD | 14663 | Tam | 72 | Cizye | 1014 | |
| BOA, MAD | — | 14774 | Tam | 104 s. | Cizye | 1014 |
| BOA, MAD | — | 15087 | Tam | 98 s. | ‘Adet-i ağnäm | 1004 |
| BOA, MAD | — | 15180 | Tam | 73 s. | ‘Adet-i ağnäm | 989 |
| BOA, MAD | — | 15248 | Tam | 62 s. | Cizye | 1008 |
| BOA, KK | — | 323 | Tam | 19 s. | İcmäl | 991 |
| KK, KKA25 | 422 | 17 | 120 v. | Mufassal | 1154 | |
| KK, KKA | 423 | 18 | 192 v. | Mufassal | 1154 | |
| KK, KKA | 420 | 166 | 335 v. | Mufassal | III. Muräd dönemi | |
| KK, KKA | 421 | 184 | 338 v. | Mufassal | 993 | |
| KK, KKA | 425 | 240 | 129 v. | İcmäl | 990 | |
| KK, KKA | 424 | 267 | 82 v. | İcmäl | 1154 | |
| KK, KKA | 426 | 417 | 91 v. | Derdest | Tärïhsiz | |
| KK, KKA | 427 | 418 | 76 v. | Derdest | Tärïhsiz |
Небојша Мићић
Подаци из турских дефтера су драгоцени, и новац који се спомиње је ништа у поређењу са вредношћу тога. Пишући књигу „Борина – прошлост и порекло становништва“, увидео сам колика је компликација доћи до тих пописа, а онда и обезбедити да се правилно преведу.
Поготово пописи из XVIII века, ако постоје, су право благо.
Milos
Moj predlog je da sav novac koji se prikupi preko 1600 evra, ostane u fondu za placanje svih ostalih troskova, da bi ti podaci ugledali svetlost dana. Usluge prevodioca nisu male, a i izdavanje knjige neko mora da plati.
Ako pretekne dosta novca, treba ga preusmeriti na druge projekte i rad ovog sajta, jer niko ko uplati novac ne racuna na povracaj novca, vec racuna da taj novac doprinese istrazivanju porekla svih nas koji zelimo da saznamo nesto o svojim precima.
estavella
Ni slucajno nemojte da se vratite bez popisa valjevskih sela za te godine 🙂
Милорад Богдановић
Свака вам част овакву идеју и намјеру.
Оглашавајте се и на другим мјестима, информишите и оне што знате да паре имају (није срамота) и сигурно ће такве намјере доћи до жељена циља.
Колика је вриједност старих дефтера, довољно је само да се прочитају макар она која доступна и овдје у нашој дигиталној библиотеци.
Испуњавањем ваше жеље и намјере испуњавате и моје.
Свако добро.
KAKO ?
Како ћемо суфинанцирати пут у Турску ?
1/ појединачно да сваки уплаћује на Њихов рачун
2/ да пошаљемо донацију на Друштво па да Друштво у име Нас пренесе дознаку корисницима за пут, рад и живот у Турској
Молим сугестију !
Dragan Mihailović
U okviru naslova:ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА je objasnjeno sa tekucim racunom na koji treba uplatiti,ime osobe za kontakt i dr.a u CILJU PROJEKTA je objasnjeno sta sve obuhvata.
Dragan Mihailović
Svako uplaćuje sam
Dragan Mihailović
Na navedeni račun.Posle će novac biti prosledjen istraživačima.
А ДИЈАСПОРА ?
Како ће заинтересовани из Дијаспоре да уплате ??
ЈА не могу уплатити динаре већ преко Нашег Друштва на девизни рачун !
Dragan Mihailović
Za Dijasporu novac slati preko Western Union na ime Saša Rakić. Broj poslati na mejl : [email protected]
Dragan Mihailović
Saša Rakić Lazarevac
[email protected]
administrator
Организатор истраживања нам је управо доставио списак досад приспелих донација:
СПИСАК ДОНАТОРА ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ У АНКАРИ
1. Ћирјанић Бошко Торонто 100 еура
2.Никитовић Мирољуб Лазаревац 50 еура
1..Павловић Радомир Лазаревац 1000 дин
2.Спасић Миле Лазаревац 1000 дин
Milos
Tek posle drugog citanja sam ukapirao da su u ranijem periodu neki vec bili u Turskoj i doneli neke popise ili delove popisa. Zna li se kada ce biti dostupno to sto je vec doneto iz Turske?
Miroslav Pavlovic
Postovani, kopije svih pomenutih deftera se nalaze u Srbiji i predmet su profesionalne naucne obrade!
Saša Rakić
Poštovani, koliko je meni poznato u Srbiji se od strane istraživača nalaze iz Turske doneti sledeći popisi smederevskog sandžaka: popis iz 1476, popis iz 1516, kraći vlaški popis iz 1528,Popis iz 1560za okolinu Beograda koji je obradio i objavio Hazim Šabanović, a objavljen je takođe i popis dela zapadne Srbije (okoline Čačka), deo popisa iz 1741 za Ključ i Krivinu koji je takođe objavljen. Za ostale popise ili delove popisa smederevskog sandžaka meni nije poznato da se nalaze u Srbiji i da su predmet profesionalne naučne obrade. Ako Vi imate drugačije informacije molimo Vas da Vaša saznanja podelite sa javnošću . Takođe Vas molimo da nas uputite u kojim se institucijama nalaze navedeni dokumenti i ko se bavi njihovom profesionalnom obradom.
Miroslav Pavlovic
Postovani,
Posto ste naveli da ste obavili istrazivanja u BOA (Arhiv Predsednistva vlade u Istanbulu), ogranicicu se na TKGM u Ankari. Defteri koje ste naveli (sa unekoliko izmenjenim signaturama) su takodje digitalizovani. Procedura dobijanja dozvole je takodje tacno navedena. Nije mi poznato da postoje ogranicenja, ali cena dokumenata zavisi da li ste turski drzavljanin ili stranac. Sest deftera (od kraja 16. do onih iz sredine 18. veka) se nalaze u mom posedu i obradjujem ih u okviru prijavljenog doktorata. U narednim godinama mufassal (opsirni popisni) deftere cu i objaviti kako bi bili dostupni naucnoj javnosti. Ostali defteri (ne racunajuci ovih 6 pomenutih) se, koliko je meni poznato ne odnose na Smederevo vec na Aladzahisar (Krusevac) i to 16. vek.
Demografska istrazvanja na osnovu deftera nisu toliko obecavajuca, narocito kod genealogija. Pretpostavljam da vam je poznato da osmanski popisi nikada ne sadrze prezimena, sto sugerise da je nemoguce kroz defterologiju ustanoviti kredibilno genealosko stablo.
Defteri koje ste naveli kao publikovane su opsirni popisni defteri, jedini kod kojih su belezena imena stanovnika. Nemojte zanemariti da su oni od mnostva „neistrazenih“ koje navodite i najinteresantniji. Recimo jedan sumarni (Icmal) iz 18. veka je veoma detaljno obradjen u magistarskom radu Radmile Trickovic, koji je dostupan naucnoj javnosti od 1967. god.
Miroslav Pavlovic,
Filozofski Fakultet, Novi Sad
Milan Stepanović
Do sada su objavljeni sledeći prevedeni turski defteri južnoslovenskih zemalja (u uglastim zagradama su navedene godine popisa):
KNJIGE (PO HRONOLOGIJI POPISA):
• Oblast Brankovića – Opširni katastarski popis iz 1455. godine (Hamid Hadžibegić, Adem Handžić, Ešref Kovačević), Orijentalni institut u Sarajevu, Sarajevo, 1972 [1455] : XXIII + 378 str.
• Krajište Isa-bega Ishakovića – Zbirni katastarski popis iz 1455. godine (Hazim Šabanović), Orijentalni institut u Sarajevu, Sarajevo, 1964 [1455] : LVI + 167 + 8 faks. + 160
• Braničevski tefter (Momčilo Stojaković), Istorijski institut, Beograd, 1987 [1467] : 305 str. + CXLVI tabli faksimila
• Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/69. godine (Ahmed S. Aličić), Islamski kulturni centar Mostar, Mostar, 2008. [1468/69] : XXVIII + 315 str.
• Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina (Ahmed S. Aličić), Orijentalni institut u Sarajevu, Sarajevo, 1985. [1475/77] : X + XI + 658 str.
• Turski katastarski popisi nekih područja zapadne Srbije XV i XVI vek (Ahmed S. Aličić), knj. I-III, Istorijski arhiv Kraljevo, Međuopštinski istorijski arhiv Čačak, Istorijski arhiv Titovo Užice, Čačak, 1984 (I), 1985 (II, III) [I: 1476, 1516, 1525]; [II: 1523, 1528]; [III: oko 1540, 1559/60, 1572] : 640 str. (I); 491 str. (II); 563 str. (III)
• Turski izvori za istoriju Beograda – Katastarski popisi Beograda i okoline 1476-1566 (Hazim Šabanović), Istorijski arhiv Beograda, Beograd, 1964, [1476/78, 1516, 1521/23, 1528, 1528/30, 1536, 1546, 1560, 1566/67] : XLI + 662 str.
• Defteri i regjistrimit të Sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485 (Selami Pulaha), Akademia e Shkencave e Shqipërisë, Instituti i historisë, Tirana, 1974 [1485, 1497] : 488 str.
• Dva prva popisa Zvorničkog sandžaka (iz 1519. i 1533. godine) (Adem Handžić), Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Srpska akademija nauka i umetnosti, Sarajevo, 1986 [1519, 1533] : 235 str. + 134 str. faksimila
• Dva deftera Crne Gore iz vremena Skender-bega Crnojevića (Branislav Đurđev) knj. I-II, Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1968 (I), 1973 (II), [1520, 1521, 1523] : 73 str. + CXIV (I); 198 str. (II)
• Opširni popis Kliškog sandžaka iz 1550. godine (Behija Zlatar), Orijentalni institut u Sarajevu, Sarajevo, 2007 [1550] : 471 str.
• Sirem Sancğı Mufassal. Tahrir Defteri (Bruce McGowan), Türk Tarih Kurumu, Ankara, 1983 [1566/67] : 542 str.
• A szegedi szandzsák települései, lakosai és török birtokosai 1570-ben (Gyula Káldy-Nagy), Csongrád Megyei Levéltár, Szeged, 2008 [1570] : 401 str.
• Opširni popis Prizrenskog sandžaka iz 1571. godine (Tatjana Katić), Istorijski institut, Beograd, 2010 [1571] – 640 str.
• Popis sandžaka Požega 1579. godine (Fazileta Hafizović), Državni arhiv Osijek, Osijek, 2001 [1579] – 422 str.
• Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. I/1, I/2 (Adem Handžić); sv. II (Snježana Buzov; Lejla Gazić); sv. III (Amina Kupusović), Bošnjački orijentalni institut Zürich – Odjel Sarajevo, Orijentalni insititut u Sarajevu, Sarajevo, 2000 [1604] : LII + 679 str. (I/1); 601 str. (I/2); 652 str. (II); 595 str. (III)
RADOVI U ČASOPISIMA I KNJIGAMA (PO HRONOLOGIJI POPISA)
• Vilajet Pastric (Paštrik) 1452/53. godine (Tatjana Katić), Mešovita građa XXXI, Istorijski institut, Beograd, 2010, str. 39-73. [1452/53]
• Stari popis zemalja carskoga hasa u Foči, Historička podloga agrarnog pitanja u Bosni (Ćiro Truhelka), Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 1915, str. 209-211 [1465-69]
• Popis zeameta i timara oblasti Brvenik iz 1477. godine (Tatjana Katić, Gordana Garić Petrović), Mešovita građa XXXII, Istorijski institut, Beograd, 2010, str. 157-190. [1477]
• Popis doseljenih Vlaha stočara u nahiji Sokol 1528. godine (Adem Handžić), Gračanički glasnik, br. 20, Gračanica, 2005, str. 46-52. [1528]
• Opširni popis nahije Sokol u Zvorničkom sandžaku iz 1548. godine (Adem Handžić), Gračanički glasnik, br. 20, Gračanica, 2005, str. 53-77. [1548]
• Pješivci, Ozrinići, Cuce i Bjelice u XVI vijeku (Nebojša Drašković); Istorijski zapisi, g. LXVI, br. 1-4, Istoirjski institut Crne Gore, Podgorica, 1993, str. 89-134. [1570]
Saša Rakić
Poštovani gospodine Pavloviću,
Raduje nas što Vi posedujete 6 popisa smederevskog sandžaka od kraja 16 do sredine18 veka i time olakšavate našu potragu za njima. Molimo Vas da objavite brojeve signatura popisa koje posedujete.Takođe Vas pozivamo da nam ustupite kopije navedenih popisa uz naknadu koja bi bila duplo veća od cene koju ste platili u arhivu za snimanje istih. Ako ste spremni da nam pomognete možete nas kontaktirati i putem e-mail-a.
Miroslav Pavlovic
Postovani gospodine Rakicu,
Uz duzno postovanje, nisam zainteresovan za trgovinu. Pokusao sam da skrenem paznju da vasa interesovanja nisu ostala izvan interesovanja naucne javnosti. Na kraju ove nase konverzacije prijavljujem se dobrovoljno da prevedem i priredim za stampu pomenute deftere bez ikakve nadoknade!
administrator
Иницијатор истраживања доставио нам је турски каталог са свим пописима Смедеревског санџака, који смо додали на крају текста.
Milos
Iz gornje tabele koja je okacena kao dodatak sam sabrao da ima ukupno 10.379 stranica u otomanskom arhivu koje se ticu nekadasnjeg Smederevskog sandzaka. Kopiranje svih ovih stranica je verovatno pravo malo bogatstvo, ali zar ne bi trebalo da u „cesljanju“ Otomanskih arhiva ucestvuje i drzava Srbija? Nisam iz te struke, ali sta radi SANU, Arhiv Srbije, Institut za istoriju, Fakulteti i na kraju ministarstva? Cela prica mi zvuci kao drzavni posao, ali se sve svodi na individualne akcije pojedinaca. Zasto ljudi koji uredjuju ovaj portal ne bi u ime hiljada posetilaca portala poslali javni zahtev svima koji predstavljaju drzavu da se pokrene prica na drzavnom nivou da se kompletna arhivska gradja iz Turske kopira i prebaci u Srbiju. Naravno i sve to objavi u Srbiji, a ne da cami po podrumima, kao nedavno otkrivena gradja dobijena iz Beca pre vise decenija.
administrator
Поштовани Милоше,
у децембру прошле године објављена је охрабрујућа вест:
АРХИВ СРБИЈЕ ЋЕ ЗАПОЧЕТИ ИСТРАЖИВАЊА У ОТОМАНСКОМ АРХИВУ У ИСТАНБУЛУ.
Делегација Архива Србије је тренутно у званичној посети Отоманском архиву у Истанбулу. Циљ посете: договор о потписивању протокола о сарадњи који ће омогућити истраживања архивске грађе значајне за историју српског народа која се чува у Отоманском архиву у Истанбулу. И
зјава др Мирослава Перишића у Истанбулу: Започињемо дугорочни стратешки пројекат непроцењивог значаја за српску науку и културу. На прагу смо остварења пројекта на који је српска култура и наука чекала дуже од сто година.
Ево и линк: http://www.archives.org.rs/41043a44244343543b43d43e441442438/412435441442438/41443543b435433430446438458430-410440445438432430-421440431438458435-443-43743243043d43844743d43e458-43f43e441435442438-41e44243e43c43043d44143a43e43c-430440445438432443-443-41844144243043d43144343b443
Milan Stojić
Нови донатори за одлазак историчара у Анкару – акција се наставља!
Владимир Урошевић Чикаго $ 200
Лазар Миливојевић Чикаго $ 200
Миша Урошевић Чикаго $ 100
Радовић Милорад Лајковац 1000 дин
Близнаковић Љубинко Лазаревац 1000 дин
Акција траје још 15 дана. Уколико скупимо довољно новца, идемо до краја.
Уколико не, враћамо новац. Сви донатори су лични и драги пријатељи тако да евентуални повратак новца је најмањи проблем.
У сваком случају дугујемо им велику захвалност.
Милан Стојић
+381698908211
[email protected]
Milan Stojić
Нови донатори за одлазак историчара у Анкару – акција се наставља!
Михаиловић Драган Лазаревац 100 еура
Ракић Саша Лазаревац 160 еура
Стојић Милан Београд 50 еура
+381698908211
[email protected]
Zoki
Ideja je izuzetna i maksimalno je podržavam od sveg srca.
Ja se inače (takođe amaterski) bavim istorijom našeg naroda i posle 3 godine, zahvaljujući RB Kolubara urađene su stare crkvene knjige mesta Vreoci od 1836-1900 godine i digitalizovane. Pišući o vreocima imao sam prilike da koristim deftere iz turskog doba iz arhiva Srbije kao i iz arhiva grada Beograda, ali ovo što vi predlažete sigurno nedostaje celom kolubarsko-tamnavskom regionu koji je istorijski neraskidivo vezan. Istrajte u akciji a ja šaljem skroman prilog uskoro na Vaš račun.
PS. Mnogim svojim prijateljima sam prosledio Vaš poziv na akciju preko mejlova i nadam se njihovom odzivu. Puno uspeha u radu i da nam se što pre vratite sa podacima.
Небојша Мићић
У организацији Друштва родословаца, 20. марта у 19 часова у просторијама библиотеке Милутин Бојић, биће одржана презентација књиге Борина – прошлост и порекло становништва, аутора Небојше Мићића. Књига се састоји од неколико разнородних поглавља, а у једном од њих су објављени детаљни преводи турских дефтера из 1528, 1548. и 1604. године за нахију Бохорину. Преводе је урадио историчар Александар Јаковљевић, стручњак за читање османлијских докумената, који ће гостовати и говорити на презентацији.
Позивам све заинтересоване за проблематику турских дефтера да се прикљуле овом скупу, како би се боље упознали са мукотрпним путем да се до дефтера дође, и да се обезбеди њихов веродостојан превод.
Марта и Марија
А зашто само Смедеревски санџак? Шта је са целом Источном Србијом и великим делом Јужне Србије које никад нису биле у Смедеревском санџаку (популарно али нетачно познат као Београдски пашалук)?
Каква је то себичност у селекцији а овамо се тражи помоћ? 🙁
Дејан
Нажалост нема интересовања. Ово је једино што је до сада објављено нпр. за североисточну Србију:
Турски извори за българската история : серия XV-XVI / София : Изд. на БАН, 1966 (попис 1454-79)
Душанка Боянич-Лукач „Видин и Видинският санджак през 15-16 век“, издателство „Наука и изкуство“, София, 1975 г. (пописи 1454/55 и 1560 год.)
Мешовита грађа (Miscellanea) / одговорни уредник Реља Новаковић. – (Грађа ; књ. 11) Књ. 2 (1973)
– Душанка Бојанић, Фрагменти збирног пописа видинског санџака из 1466. године, 5-77, табле I-XXV;
– Душанка Бојанић, Фрагменти опширног пописа видинског санџака из 1478-81. год., 79-177, табле I-XXV;
– Радмила Тричковић, Попис харача Крајине и Кључа за 1153. године по Хиџри, 193-241, табле I-XVIII;
– Радмила Тричковић, Катастарски попис Крајине и Кључа из 1741. године, 243-323, табле I-XXII.
Душанка Бојанић-Лукач: Неготинска Крајина у време турске владавине – на основу извора из XV и XVI века / ГЕМ књ. 31-32, Београд, 1969. (пописи 1530-35 и 1586)
Душанка Бојанић-Лукач: Зајечар и Црна Река у време турске владавине (XV – XVIII век) / ГЕМ књ. 42, Београд, 1978. (пописи 1530-35 и 1586)
Aleksandar
Ја сам такође заинтересован да помогнем и на тај начин дођем до података о мојим прецима, област која ме интересује је припадала пљеваљском, новопазарском, херцеговачком санџаку тј. део данашње југозападне Србије (првенствено ме интересује 20 и 19 век). Колико је потребно обезбедити новчаних средстава како би се организовало прикупљање пописних материјала у Истанбулу?
Aleksandar
Interesuje me da li postoji ideja da se prevode samo defteri koji se odnose na smederevski sandžak ili i oni koji se odnose na oblasti Hercegovina, Bosna i dr. širom srpstva. Mene konkretno zanimaju nedatirani vlaški defteri za oblast Hercegovina jer su u toj oblasti upisani moji pretci.
Ne Zaboravimo
Postovani,
da li neko mozda ima preveden popis Smederevskog sandžaka iz 1467 – tacnije preveden dio popisa koji se odnosi na teritoriju koja se sada nalazi u Bosni?
Hvala i pozdrav!
Igor
Поштовани даме и господо.
Ми живимо у Украјини, у Zaporojie(Zaporozhye).
Такође смо ангажовани у продају и сервис индустријских пумпи.
http://www.nasosenergo.com.ua
Апелујемо на вас за помоћ. Ми смо у потрази за својим пријатељима, они
живе у Србији, у Вреотси (Vreoci). Њихово име је Олга Белић и Белић Првослав
(они позхелие).
Имају сина Алексу (супруга Снежана) – то су наши пријатељи, и ћерке,
Дубравка.
Не сећам адресу, али у овом граду зна их све.
Помозите да пронађу свој телефон или број телефона своје деце, желели бисмо
да их контактирате.
Лтд „пумпа-енергетска технологија“
Украјина, Запорожье
+38 0612 63-15-06
+38 0617 87-53-31
+38 050 322-88-30 mob.
Игор Тарасенко
«PUMP ENERGO TECHNIKA»
Ukraine, 69002 Zaporozhye, Krivaya buhta str, 2 of. 204
Tel. +38 (0612) 63-15-06, Fax. +38 (061) 787-53-31
e-mail: [email protected] http:nasosenergo.com.ua
SKYPE: nasosenergo
Boban
Pozdrav svima
Nisam jos potpuno istrazio sajt, ali me interesuje sta je sa ovim istrazivanjem u 2017. godini, dokle se stiglo, rezultati itd?
Božidar
Људи, шта би са овом петогодишњом сторијом. Сви се ућутали, али то не значи да се нешто не ради. Мало прозивам главне актере да кажу шта имају. Није страшно ни ако су одустали. Уосталом, видим да је и поштовани професор Мирослав Павловић не само разочаран у дефтерологију већ је и заборавио свечано дату изјаву (на овом сајту) да ће он лично превести и објавити дефтере које има и са којима (на нашу понуду да их уступи) каже да не тргује. Мало је то грубо професор изрекао јер се није радило ни о каквој недостојној трговинској понуди.
Božidar
Изгледа да Аехив Србије добавио (у дигиталном облику) преко 20000 турских документа али они обухватајку перјиод до краја 17. века. Ти се документи обрађују односнои сређују како би се могли користити. Међутим, нејасно је шта се 18. веком, који је многима важнији него ови претходни. Професор др Мирослав Павловић се, претпостављам, разочарао у дефтерологију тако да не можемо очекивати да ће урадити нешто више по својој свечаној изјави (да ће превести обнародовати дефтере из 1741. године) датој 2014. године на овом форуму. Такође, молио бих да неко напише у ком документу др Душанка Бојанић Лукач спомиње спахијске пописе из друге половине 18. века ( ККА 226 и 227)