Порекло презимена, село Засеље (Пожега)

Порекло становништва села Засеље, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Положај села.

Јужно од Каленића, одмах преко Бобије и упоредо са Каленићем, укљештено између Велике и Мале Бобије, дуж њиховог врло дубоког и за саобраћај незгодног потока пружа се Засеље. На западном крају Каленић је подишао под Брезов Град и са те стране затворен а Засеље је мимоишло град и упрло у Каран, туда је једини пут, којим се улази из лужничких села у ово села. На источном крају је отањска коса, високо и стрмо издигнута притисла је село те се повило Скрапежу и спојило са Каленићем. Засеље прави засеок села Каленића и самостално село, данас већег простора и броја кућа од свог матичног села.

Сеоске куће су по породицама поређане по падинама обеју Бобија, Отањске косе и Границе, а на запад наднеле се на Брезов Град. Онаквих самосталних џемата, као у Каленићу нема.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Што се имало рећи за старе породице и трагове код Каленића вреди и за Засеље. Нема старих породица. Породице су усељаване у исто време и на исти начин као и каленићске. Најраније досељени су:

–Згурићи (Ћорлићи) чији је предак Илија Згура са братом Јованом хајдучки отео садашње место под Отњем од некаквог Турчина Османа Ћорле, те му се потомци најобичније зову Ћорлићи, чешће него Згурићи. Илија је био хајдук и друговао са Драгутином; оба су из истог места у Пиви, а може бити да су из исте породице. Згурићи су и данас по Отњем, има их 16 кућа, славе Ђурђевдан.

–Богдановићи су друга хајдучка породица, насељена мало изнад Згурића, дошли из никшићких Рудина, хајдуковали уз Илија и Драгутина, били увек са њима у добрим односима, славе Стевањдан.

–Ракићи су изнад Богдановића, дошли из Пљеваља, стара слаба породица, која се некада множила па попустила; била је неко време свештеничка породица при Белој Цркви, па је престала, сада је са 8 кућа, славе Јовањдан.

–Јеличићи су на средини велике Бобије према Бошњацима из Каленића, чија су имања по врху Бобије, некада врло јака, сада знатно ослабљена породица. Они су дошли из Осата, стара грађевинарска породица, много опала, има их 8 кућа, славе Томиндан.

–Станићи су изнад Јеличића пењући се Граници, досељени из Семегљева уз Демире, најмногобројнија и најјача сеоска породица, која се знатно и исељава; има их 9 кућа, славе Јовањдан.

–Николићи су на Брезовом Граду, дошли из Заовине као хајдучка породица уз своје суседе Ђуриће, има их данас 8 кућа, славе Јовањдан.

–Петронијевићи и Милисављевићи, први на Брезов-Граду, други у Станићима су једна породица и старином Радуке, дошли однекуда из Херцеговине, има их 6 кућа, слав Часне Вериге.

–Лазаревићи су до Јеличића и испод њих, стара каранска и сјечоријечка свештеничка породица, досељена из околине манастира Милешева, има их 5 кућа, славе Лазаревдан.

–Виспаћи (Алексићи и Николајевићи) на Крапини до Карана и на крају села, доселили се од Кремана, дошли кад и Витаси у Каленић, има их 10 кућа, славе Никољдан.

–Танкосићи у Радукама су дошли из Прибоја, има их 5 кућа, славе Никољдан.

–Матијевићи су у Ракићима, доселили се из околине Нове Вароши, има их 3 куће, славе Јовањдан.

–Ћосићи и Пантићи су испод Згурића, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.

–Миличићи су у Ракићима, дошли из Мачката, има их две куће, славе Ђурђевдан.

–Делијићи су до Миличића у Ракићима, дошли из Честобродице, има их две куће, славе Јовањдан.

–Тешићи су из Качера или из Љубања, они су у Станићима, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.

–Максимовићи су са Љубања и у Згурићима, има их 3 куће, славе Никољдан.

–Станићи други су у Ћосићима, дошли из Поникавице, има их две куће, славе Часне Вериге.

–Димитријевића две најбогатије куће овог села су из Бакионице, обе у Ћосићима, славе Ђурђевдан.

–Стојићи су из Бабина, дошли 1878. године и према Лелићу, има их 3 куће, славе Никољдан.

–Марковићи су у Јеличићима, дошли из Отња, једна кућа, славе Никољдан.

–Мировићи су у Ракићима, дошли из Радоине, једна кућа, славе Јовањдан.

У Засељу има 116 кућа од 21 породице.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.