Порекло становништва села Каленићи (по књизи Каленић), општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Каленићи су са обе стране Скрапежа, стешњен дражиловачким Бременима и засељском Бобијом, те је село са мало родних поља у долини реке. Село је по падинама Бобије и у подножју Бремена, где се поједине породица спуштају и реци. Како су брда висока и стрма сеоске су куће по долинама између бобијских коса, и осим оно нешто кућа на левој страни реке, друго се не може ништа видети. На источној страни села шири се речна долина и река почиње да савија на југ, у том проширењу и Каленић и Засееље имају најлепша имања, која им се пружају чак до Жудовине у Отњу.
Како се каленићске породице заузеле поједине долове и вртаче тако имамо и велике засеоке: Драгутиновиће под Брезовим Градом у Бјелоперицама; Бошњаке на доњем делу Бобије и са десне стране реке, потом Витасе на левој страни реке под Бременима.
Старине у селу.
И сеоска деца умеју причати о старинама покопаним око садашње школе, које су из римског доба. Око Штуловића кућа на левој страни реке ископавале су се неке старине исте врсте, па и по Бошњацима се могло што шта наћи.
Порекло становништва и оснивање села.
Данашње породице су досељене, а каквих трагова наших ранијих није остало. Сме се слободно тврдити да је и ово село са десне стране реке било пред наш Устанак насељено муслиманским живљем, који је хајдучијом истребљен и расељен. Најраније досељене породице дошле су одмах по испражњењу ових крајева и биле међу муслиманима, а оне су дошле око 1750. године и цео циклус насељавања заврешен јеоко 1827. године.
–Драгутиновићи су најстарија породица у селу, стара хајдучка и јуначка породица насељена под Брезовом Гредом око 1750. године. Досељена из Пиве, где је предак хајдук Драгутин дуге и тешке ратове водио са муслиманима свога села и Пожеге, подлегао у борбама а мач предао хајдуку Петру, стрицу потоњег хајдука Јована Демира, који је са Милошевићем из Добриње, Симовићем из Љутица и Поповићима из Субјела довршио истребљење муслимана целог овог краја. Данас их је 15 кућа, славе Ђурђевдан.
–Бонџуле или Мићовићи су познији досељеници, опет стара хајдучка породица, увучена у Драгутиновиће, дошла из Станишеваца преко Увца, њих је данас 12 кућа, славе Јовањдан.
–Шљивићи су на левој страни реке, при дну села на скелама према Честобродици, некада врло јака и многобројна породица, али увек кратковечна и о концу и домазетима се одржава, дошла из Чајетине, има их две куће, славе Мратиндан.
–Витаси су из Кремана и под бременима и путем који се диже на Бремена, дошли на стара муслиманска насеља, има их 8 кућа, славе Ђурђиц.
–Филиповићи-Бошњаци су из Осата у Босни и дошли као радници у ове крајеве, њих је данас на Бобији највише и најјаче се плоде и тешко расељавају, докле све друге породице се лако селе и одају другим пословима, има их 14 кућа, славе Јовањдан.
–Ђурићи су од исте породица из Заовина, има их до Витаса 8 кућа, славе Ђурђевдан.
–Гагићи су из дробњачких Језера. Гага је дошао у Субјел а после у Калениће, има их две куће, славе Јовањдан.
–Пејићи су у Бонџулама со од Осата, има их две куће, славе Никољдан.
–Марковићи су у Бошњацима, најимућнија и најистакнутија сеоска породица, дошла из Тепаца у Црној Гори, има их две куће, славе Алимпијевдан.
–Павловићи су под Бременима на имању старих Шљивића, дошли из Шљивовице, има их 3 куће, славе Никољдан.
–Штуловићи су на Скрапежу су из рудничке Остре. Павла Штула, свога пандура, Кнез Милош је преместио 1827. године из Остре у Каленић, дао му нека турска имања поред реке и нешто купио, због чега су Штуловићи заузели најлепша сеоска имања. Има их 5 кућа, славе Никољдан.
У Каленићима има 73 дома од 10 породица.
ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
5. август 2014. у 21:58
vlada
Pozdrav….da li neko zna nesto o iseljavanju porodica iz Kalenica u selo Silopaj u opstini G. Milanovac. Porodice naseljene u ovo selo iz Kalenica nemaju prezime ni jedne porodice iz Kalenica ( tada su se prezimena cesto menjala) a slave Djurdjevdan. Doseljeni su u Silopaj iz Kalenica “u vreme Kneza Milosa”.
5. август 2014. у 22:43
Небојша Новаковић
http://www.poreklo.rs/2013/05/24/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1ilopaj-gornji-milanovac/
24. септембар 2020. у 13:15
Mij
Nisu Vistaci već Vistaći