Порекло презимена, село Батуловце (Власотинце)

30. јануар 2014.

коментара: 19

Порекло становништва села Батуловце, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Настанак села и порекло становништва:

Село Батуловце је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 202. било је 806 становника (према попису из 1991. било је 831 сзановника).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 202. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. У насељу има 203 дома.

Демографска слика становништва после Другог светског рата (1945.г.) изгледала је овако: 1948.г.( 645 становника), 1953.(681), 1961.(767), 1971.(814), 1981.(905), 1991.(831) и 2002.г.(806 становника).

Ратарско-виноградарско сеоско насеље збијеног типа, у северном делу проширења код ушћа Власине у Јужну Мораву, на (245 m) месту где Власини притиче поток Проваљеник, између тока Власине и савременог пута Лесковац-Власотинце, 3 километра западно од Власотинца.

Село лежи у пољу западно од Власотинца. Недалеко, са северне стране, протиче Власина. Батуловццу су најближа села: Коноипница, Стајковце и Гложане.

Граница атара су: на северу корито Власине; на југу граница прелази преко пута Лесковац-Власотинце; на југу граница допире до атара села Гложана и Стајковца; на истоку, према Власотинцу, граница атара су потеси Кошутица и Зукар.

Ове границе су „од крај тако“(1964.г., према итсраживачу Ј.Трифоноском).

Назив, по предању, потиче од имена или надимка извесног ловца-Бате.

Подељено је на махале, које носе родовске називе: Дојчинци, Гребуљци, Златуданци, Ничинци и др.

Помиње се 1516.г., када има 10 домаћинства, (1884-44 куће и 257 житеља, а 1900-35 српских кућа). Становништво је српско (слави Св. Јован, Митровдан, Св. Ђорђе (Св.Алимпије), Св. Аранђел и др.).

Према постојања потеса Селиштта, као и помињање села Батуловца у 16. века са 10 домаћинства, значи да је село старијег датума у погледу порекла становништва. Вероватно је после многих ратних буна и Тутских зулума се становништво повукло у побрђа планин ског дела овог крај.

Иако истраживач Ј. Трифуноски 1964.г. није дошао до почетка засељавања Батуловца овим становништвом, то је пошло локалном етнологу Мирославу Младеновићу-који је 1975. године од старијих људи из села Гложана и Прилепца дошао до самом предању о настанку села Батуловце.

Према Мирославу Младеновићу, некада су из планинских дела црнотравског краја-селима-из села:Дарковце , Брод и из других села црнотравскога краја, се кириџијало караванима до Лесковца, преко пута Власотинце-Лопушња- Чобанац-Брод.

На садашњем месту где у село и данас где је некада постојао извор, постоји подигнута чесма 1928.г.; ту су се некада одмаравали каравани са товаром на коњима.

Према забележеном предању ти станивници-кириџије са коњским товаром, на том месту су пили воду, одмарали се и узимали снагу за даље кретање према својој планини.

На том месту где је био извор је било доста блата. Они су решили да ту засноју насеље, које је према том блату око извору добило назив БЛАТАНЦЕ, да би га касније назвали БАТУЛОВЦЕ.

Електричну енергију село добија 1955.године, а водоснабдевање је индивидуално (бунари и др.-прва јавна чесма саграђена је 1928. а јавни водовод до школе 1997.г).

Село има дечји вртић, четвороразредну ОШ, дом културе.

Ради ДП „Рад“ циглкана (производили цреп и циглу и блокови). Производња поврћа (паприка, парадајс и др) и грожђе има тржишни значај.

Становници села Батуловце претежно с ебаве земљорасњом. Према плодности земље. Већином је“друге класе“. Виногради овог села су на брдима десно од Власине. Они су на атарима Стајковца (већим делом) и Конопнице.

* * *

Литије (сеоска слава):-Спасовдан.

Крсне славе: св. Јован, св. Никола, св. Арханђел, Митровдан (св. Димитрије), Св. Ђорђе.

* * *

Старине и прошлост:

У самом Батуловцу је њива Славка Манџића, велика око 20 ари. Када се у њој дубље копало наилазило на старе широке цигле и остатке малтера. Не зна се каква је старина била.

Потес Селиште лежи 1 километар источно од Батуловца. Становници су причали 1964. године истраживачу Ј.Трифуноском да тамо није било никаквих остатака од старина. Тако је тада један сељак овако рекао: „Селиште се зове, али тамо наше се није било“. Код Селишта је данашње батуловско гробље.

Несумњиво да је тај сељак био из насељеничког рода, а да су стари становници највероватније били протерани од Турака, јер се село Батуловце у турским пописима помињало 1516.г., као село од 10 домаћинства.

Тада је Трифуноски забележио од сељака да није постојало никакву предање о постанку данашњег села Батуловце. Да у њему живе бројни српски родови. Једни су доста стари, док су други досељени.

Године 1900. Батуловце је имало 35 кућа. Потицале су од предака који су овде живели још за време турске владавине. И данашња домаћинства потичу од старијих српских кућа..

За време Турака становници села Батуловце су посећивали цркву у суседној Конопници. Иза тог почели су да посећују цркву у Власотинцу.

Потес Зли Дол са виноградима, некада батуловски, сада припада суседном Стајковцу. Причало се да је тамо некада убијен Турчин. Становници Батуловца нису могли да плате „крвнинину“, већ су то платили Стајковчани. Тако су они Зли Дол присвојили.

Сима Пешић из Батуловца, рођен 1890.године, учествовао је у балканском рату. Његова јединица код Куманова запленила је стадо од 800 овнова. Том приликом Пешић је срео старијег Турчина, који је причао, да је пре 1878.г. живео у Лесковцу (Забележио:Ј.Трифоновски 1964.г.-подвукао М.М. 2013.г).

* * *

ИСТОРИЈА

Погинули и умрли ратници u балканским и Првом светском рату (1912-1918):

– Тодор Цекић.

(Извор: Историски архив у Београду)

– Ставра С. Величковић, Александар Г. Вељковић, Гаврило Пешић и Богољуб Т. Илић.

(Извор: Лесковачки крај у Првом светском рату“, Аутори: Др Живојин Стојковић и Хранислав Ракић)

Преживели ратници:- Симон ,Цветко Пешић; Мирко, Цветко, Пешић; Мирко, Стојан, Тодоровић; Петар Петканин.

(Извор: Податке сакупио Светозар Пешић (стар 90 година).

Погинули борци и жртве фаишстичког терора у Другом светском рат (1941-19145):

– Христифор Цекић, погинуо 21.9.1944.г. од Неп. мине у Батуловцу;

– Наталија С.Илић, погинуола 21.9.1944.г. од Неп. мине у Батуловцу;

– Живојин Петковић, погинуо 21.9.1944.г. од Неп. мине у Батуловцу;

– Александар Д. Стојановић, погинуо 5.4.1945.године од Немаца на Липовац-12/22 дивизије НОП-а;

У селу Батуловцу, подигнута је спомен чесма палим броцима и жртвама фашизма у Другом светском рату (1941-1945).

* * *

Порекло родова (1964.г):

Старији родови:

– Родови: Н и ч и н ц и (9к), Ч у ч к и н и (6к), и П у н џ и ц и (2к)-славе: Св. Јован, потичу од истог претка. Поједини становници ових родова данас склапају бракове;

– Родови: Д о ј ч и н ц и (11к), И л и ј и н ц и(8к), Ц е к и н ц и (7к), Д е н ч и н и (5к) и С т а н ч и н и (3к)-славе: св. Николу;

– Родови: В е л и ч к о в ц и (10к), Т о н и ц и (10к), М а р к о в ц и (9к), В у к и н ц и (4к), М и ш и н ц и (2к), Т о ш а н ц и (2к) и Б а н к о в ц и(2к)-славе св. Арханђела;

– Род М а н ч и н ц и (4к)-славе Митровдан(св. Димитрије);

Досељени родови(чије се порекло зна:

– Родови: Г р е б у љ ц и (10к) и З л ат о д у н ц и (10к)-славе св. Ђорђу, потичу од истог претка, доселили се из село Стајковце;

– Родови: П е ш и н ц и или С и ро в и ч а н и (око 18к) и П е т к о в ц и (5к)-слава: св. Арханђел, потичу од истог претка.

У роду Пешинци 1905.г. подељена је задруга која је имала 40 чланова. Ови родови воде порекло из махале Сировичани, која се налази у село Брод (Црна Трава).

Позната је ова генеалогија у махали Сировичани (Брод): Пеша:- Станко Пешић (1816-1896), Јован, Дина Пешић (одселио се у село Батуловце код Власотинца).

У Архиви добропољске цркве се помињу: Станко Пешић-ковач, Дина Пешић-ковач и Јован Пешић-терзија. Према појединим исказима били су браћа. Били су кумови породицама у селима Добром Пољу и махали Каракаши села Брод.

Не зна се одакле је дошао предак Пешине фамилије. По једној предпоставци то је стара фамилија која се населила у махалу крајем XVI века. Приликом разматрања постанка ове махале мора се узети у обзир турски попис становништва из 1584.године. за село Раздељеница, које се налази изнад сировичке махале.

Према том попису ово село је имало 15 домова и имали дербејџиски статус. Дербејџије (чувари кланаца, за пролаз турских каравана, били хришћани) су чували су пут од Чобанца до Раздељинице, а одатле до данашње територије махале Сировичине и центра села Брода.

На Раздељиници су имали неколико ханова, а имање им се простирало све до реке Власине. Имали су трле на данашњој територији Сировичина и територији села Крстићеве.

По престанку дербејџиског заната, махала Раздељиница је нестала, ма породице су се раселиле у село Крстићеве и махалу Сировичине, где су имале трле, а неке су и напустиле територију, вероватно је деда Пеша из ових фамилија.

– Род А ц и н и (1к), дошли из села Кукавица, а потичу од младића који је у Батуловцу био призећен.

Исељеници:- Становници Батуловца углавном се нису исељавали. Само је по нека ретка породица отишла у Власотинце, Лесковац, Светозарево (Јагодину) и Књажевац.

* * *

Порекло презимена родова (по имену родоначелника, месту и светцу):

Цека-Цекић,

Цветко-Цветковић,

Илија-Илић,

Јован-Јовановић,

Јова-Јовић,

Костадин-Костадиновић,

Коста-Костић,

Манча-Манчић,

Марко-Марковић,

Митар (Митра)-Митровић,

Нича- Ничић,

Никола-Николић,

Пеша-Пешић,

Станоје- Станојевић,

Стоиљко- Стоиљковић,

Стојан-Стојановић,

Стојиљко-Стојиљковић,

Стојко-Стојковић,

Тодор-Тодоровић,

Вељко-Вељковић,

Вучко-Вучковић,

Златко-Златковић,

Дојчин-Дојчиновић,

Денча-Денчић,

Станча-Станчић,

Величко-Величковић

Миша-Мишић,

Тоша-Тошић,

Банко-Банковић,

………………

* * *

Топоними (називи места):

– Кошутица, Зукар, Подсело, Бачевиште, Бузалак, Доња и Горња ширина, Прогон, Бунарина, Големи Луг, Пункавица,, Над-гробје, Селиште, Дојчинци, Гребуљци, Златуданци, Зли Дол , Ничинци,…

* * *

НАПОМЕНА:

Овде је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Стаменковић Србољуб: “Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (а-ђ), Београд

[2] Јован Ф. Трифуновски: Грделичка клисура, антропогеографска расправа, Народни музеј, Лесковац, 1964.

[3] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Батуловце

[4] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце

[5] Велимир Стаменковић-Лима:- “ВЛАСОТИНАЧКИ КРАЈ У БАЛКАНСКИМ И ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ”, Власотинце, 2010.г.

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

30. јануар 2014.године Власотинце, Република Србија

23. август 2014. у 10:13

Bratislav Todorovic

Г-дине Мирославе Младеновићу, Ја Вам се захваљујем што сте ово написали у вези нашег села Батуловца.

Драго ми је да постоје ови подаци али немојте ми замерити што ћу Ја сада дати свој коментар.

Од 01.05.2006 године, истражујем настанак нашег села Батуловца, међутим нисам наишао на икакав траг о томе већ само из прича појединаца, и делимично прихватам док се не утврде тачни подаци.

Разговарао сам са најстаријим у нашем селу (сада покојним Светозаром Пешићем) више пута и увек ми је давао различите податке, већином као и Ви што сте написали.

Наше село Батуловце је младо село, насељено је крајем 17 века, лево од тока реке Власине од становништва из села Горње и Доње Гаре, касније Криви Дел и из села Дарковце.

То је било прво насељавање села Батуловца, и тада се је доселила наша фамилија Грабуљци.

Друго насељавање села Батуловца, било је након ослобађања од Турака јуна месеца 1878 године, Берлинским Конгресом.

Србија је тада добила независност и Власотиначки Срез је припао Србији.

Међутим село Криви Дел, односно Горње и Доње Гаре је припало Бугарској па да не би дошло до покрштавања и Бугаризације становништва почело је расељавање и бежанија у више правца.

Тада је у наше село дошло пар Фамилија са Власинског краја а нарочито из села Дарковце, Брод и Тегошнице.

Све ово што сам написао, дошао сам до података из књига др.Јована Трифуновског антропогеографска расправа Народни Музеј Лесковац 1964, а нарочито књига Грделичка Клисура и Лесковачки зборник 7 издат 1967 године, на страни 30, редни број 25 где стоји да село Батуловце има 39 кућа у другој половини 18 века.

Такође историчар Србољуб Ђ. Стаменковић у својој књизи Насеља Српских земаља књига XVIII, Српска Краљевина Академија Наука Београд, и Академик Риста Николић 1912, Власина и Крајиште.

Многе ствари су се поклопиле са овим и разговором са нашим најстаријим у селу Батуловцу, Стајковцу, Ломници, Ладовици, Гложану и Крајинцу.

Све ово сам написао да бих Вам указао да нема нигде икакав писани траг о настанку нашег села Батуловца и незнам одакле вам податак да је настало 1516 године, како сте Ви написали.

Такође није тачно што сте написали да Фамилија Грабуљци и Злаћуданци потичу од истог претка и да су се доселили из села Стајковца.

Прави назив ове Фамилије је како сам ја сада написао а не како сте Ви написали г-дине Младеновићу, и ми нисмо у никаквом сродству.

Такође што се тиче преживелих ратника има доста навода нетачних имена и презимена али ја у то нећу улазити.

Ја ово тврдим јер сам пронашао доста података у Црквеним књигама Рођених, Венчаних и Умрлих, из Конопничке и Добропољске цркве које се чувају у Архив Историјски у Лесковцу, и МК Конопница, најстаријег датума од 1879 године.

Такође на нашем гробљу постоје споменици из којих се могу видети подаци и уклопити се са разним информацијама од издатих књига наших историчара и разговора са нашим старим.

Пропуст који је направио професор Велимир Стаменковић-Лима у вези наше фамилије је тај што није у својој књизи уписао наше претке и то:

Мој чукун деда Тодор Стојановић презиме добио по деди Стојану, у то време су давана презимена по имену старијих из фамилије, рођен је 1877 године, погинуо у Другом Балканском рату, у месту Кочане од 06-08 јула 1913 године, када је вођена Брегалничка битка. Тада је имао 36 година живота постоји споменик на нашем гробљу где је то уписано.

Мој пара деда Обрад Тодоровић рођен је 1899 године, Интерниран одведен за време Бугарске окупације 1918 године, у Првом светском рату. Никада се ништа није чуло више за њега. Тада је имао 18 година.

Још и ово да наведем: најстарији у нашој Фамилији Грабуљци је Станко за њега немам податке.

Порекло моје Фамилије је са Косова, расељавањем народа под вођством Арсенијем Чарнојевићем 1690 године, насељен је Власински крај, а исти је дошо на Косову са Копаоника, Рашке и Црне Горе тачније из Никшића и околних места.

Његов син је Стојан, рођен 1831 године, живео 65 год. умро 02.фебруара 1896 године.

Све ово што сам написао много тога сам чуо од свога оца Живојина Тодоровића, читајући разне књиге наведених историчара, разних записа са споменика на нашем гробљу.

Зато Вас молим г-дине Младеновићу да исправите нетачне податке у наведеном тексту Порекло презимена села Батуловца.

Поздрав!

Одговори

23. август 2014. у 15:06

Мирослав Б Младеновић Мирац

Господоне Тодоровићу,

За одређена ваша питања сте се обратили на погрешну адресу. Ако сте хтели да истражујете свој РОДОСЛОВ(имате МК-с.Батуловце и ИСТОРИСКИ АРХИВ у Лесковцу).

Да би подаци били валидни Ви морате да имате конкретне подтаке, а овако паушалне оцене са споменика могу бити само успутни подаци који могу Вама да послуже.
Мени лично ништа не значе док не проверим у МАТИЧНЕ И ЦРКВЕНЕ КЊИГЕ.

За историске податке учешћа ваших предака у ратовиа обратите се профеору Лими Стаменковићу(аутору књиге из с. Шишава, живи у Власотинце)-па када буде писао другу књигу нека исправи те грешке. Није на мени да исправам туђе грешке-ако их и има!)

Досадашњи чланак је искључиво написан на основу валидних података истраживача. Ви сте ОСПОРИЛИ ПОДАТАК истраживача Др Трифуновског да твој РОД није досељен из Стајковце.

Ја то нигде нисам написао само сам навео податак и зато сте се обратили на погрешну адресу.

То учините СРПСКОЈ АКАДЕМИЈИ НАУКА (они за то примају плате)-а ја сам 40 година истраживао без ПАРА из љубави према свом завичају.
Нека ти они ИСПРАВЉАЈУ твој РОД у погледу ПОРЕКЛА ЈЕР СУ ПЛАЋЕНИ.

Пошто Ви вређате и омаловажавате Др професора Трифуновског (то је ваша ствар)-само да вам наведем тачност ПРЕПИСИВАЊА ПОДАТАКА(које намерно или тако желите да омаловажите!) на страници 15 (наводили сте публикацију )пометог аутора Др Трифуновског(навео сам у ИЗВОР писања ЧЛАНКА о селу БАТУЛОВЦЕ) стоји у врху наслов :

„ II СЕЛА ЛЕВО ОД ВЛАСИНЕ

12. Батуловце

Положај и тип-
————–
———

Старине и прошлост.-
………………….
…………….

Данашње становништво.- Српско становништво Батуловца дели се у већи број родова. Старији родови су: Н и ч и н ц и (9к), Ј о в и н ц и (7к), Ч у ч к и н и (6к)……….. потичу од истог порекла. ………………..

……………….. Досељени домови, чије се порекло зна су:Г р е б у љ ц и (10к) и З л а т о д у н ц и (10к), потичу од истог претка. Славе св. Ђорђу.
Досељени су за време турске владавине из суседног села Стајковца.- П е ш и н ц и или (18к) и П е т к о в ц и )5к) потичу од истог претка, сл. Св. Атранђел. (Потичу из с.Брод-Црна Трава-подвукао: М.М).

………………….

„.

Дакле, тако стоји ПОДАТАК на стр. 15, а ја имам друга сазнања али немам намеру да их више овде можда уопште и за друга села саопшштавам јер многима није циљ да се сазна на прави начин своје порекло, него овај ПОРТАЛ служи за неке друге работе.

Господине Тодоровићу, и телефоном си се обраћао али ниси испунио обећање да писменим путем пошаљеш МАТЕРИЈАЛ(дао сам ти и кућну адресу, али ниси учинио!).

Због СТАЈКОВЧАНА као најбољих произвођача паприке и мојих некадашњих пријатеља у твојој фамилији и у село Стајковце, треба једном да сам рашчиштиш са ПРЕДРАСУДАМА да је Стајковце „племенско-кавгаџиксо насеље“.

То је била прошлост, као и ми сви имамо неке претке, али Господине Тодоровићу ово је 21 век, век цивилизације.
Тога више нема.
Ја се никада нисам постидео свога ТОРЛАЧКО-шопског порекла као СРБИН-СЛОВЕН; као и то да сам био и овчар и говедар и печалбар(циглар и зидар и најамни радник-косач у планини).

Друго, и ако сте пореклом из Стајковца-како наводи Др. Трифуновски (који је имао велике проблеме као и ја данас у 21 веку сам доживљавао и ја доживљавам многе неугодности- јер људи у ПОРЕКЛУ желе да буду оно што желе а не оно што јесу по пореклу!)-ТАЧНО; онда не значи да си СТАЈКОВЧАНИН, него у вишеетапном расељавању са славом св- ЂОРЂОМ провери(прочитај о свим селима о којима сам писао у Горњем делу од Власотинца и око Црне Траве па ће да видиш одакле си насељен…Господине Тодоровићу…

Треће, није умесно да се преписују ТУЂИ РУКОПИСИ ( ако је то неко урадио умесо тебе-јер писац овог текста има памћење шта је писао и шта истраживао)- неодговорно је писати паушално насељавање у одређеним вековима када се зна да је овај крај Власине(са Батуловцем и Стајковцем) био у шикарама и међу последњим насељеним на подручју власотиначкога краја.

Дакле, твој РОД Господине Тодоровићу је насељаван ВИШЕТЕАПНО-сам истражуј јер немам намеру да саопштавам своја садашња и каснија истраживања (ако је податак по Трифуновском СТАЈОВЦЕ-са сл.Св. Ђорђе, одакле је насељен у Стајковце, па опет постоје најмање још два расељавања…).

Овим завршавам све преписке на ТЕМУ ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА у власотиначко-црнотравском крају, док се не створе околности нормалног рада на ПОРТАЛУ.

То не значи да нећу обуставити истраживања, али ћу та ИСТРАЖИВАЊА ДА НАПИШЕМ У КАСНИЈИМ ГОДИНАМА КАДА БУДЕ ПОВОЉНИЈЕ ЗА ИСТРАЖИВАЧКИ РАД БЕЗ ОМАЛОВАЖАВАЊА И ВРЕЂАЊА ДОСТОЈАНСТВА ЛИЧНОСТИ И ОМАЛОВАЖАВАЊА ИСТРАЖИВАЧА(И МЕНЕ И ОНИХ ПРЕ МЕНЕ КОЈИ СУ МУКОТРПНО ИСТРАЖИВАЛИ И ОСТАВИЛИ ТРАГ).

П.С што се тиче „исправке“ под оваквим непровереним околностима бих препоручио уреднику ПОРТАЛА да ништа не мења, а ако то уради то је његова ствар ја се више нећу мешати и непреузимам више никакву конкретну одговорност за унете непроверене податке из непроверених извора и још са омаловажавањем уваженог покојног професора Др. Трифуновског(који је једини оставио траг о ПОРЕКЛУ овог дела у селима око Власине у власотиначком крају).
Мислим да Господон Тодоровић није имао искрене намере када је све ово писао(ако је уопште и он ово лично писао! ).

Но то је његов(њихов) проблем.
На мене је било да коректно дам одговор, што сам и учинио.

Господине Тодоровићу, овим завршавамо све облике комуницирања.

Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинца
23 август 2014.г. Власотинце, југ Србије, република Србија

24. октобар 2014. у 17:20

Ви г-дине Младеновићу, нисте добро разумели мој коментар.

Прочитајте га, још једном!

Ја желим да Ви, оно што сте написали, за моју Фамилију Гребуљци, обришете, јер није истина, да смо ми досељени из Стајковца, и немамо никакво сродство са Злаћуданцима из села Батуловца.

Ви сте овим Вашим писанијама, омаловажили и повредили нашу Фамилију те Вас молим да ово избришете.

Ви и сами знате, када је и одакле, наша Фамилија насељена у село Батуловце, и знате да су моји наводи, у коментару тачни.

Незнам зашто овако реагујете, на мој коментар, кад и сами знате да Ја, Вас незнам, и немам ништа против Вас, и Вашег истраживања.

Желим Вам, свако добро, и да наставите свој рад, али пишите истину и оно што је тачно.

15. децембар 2016. у 08:51

BRATISLAV TODOROVIĆ

Подаци за село Батуловце, које је написала Српска историчарка Олга Зиројевић, у ЛЕСКОВАЧКОМ ЗБОРНИКУ XXIII који је издао Народни музеј Лесковац 1983 године.

Лесковац и његова нахија од 1445. до 1683. године.

Бабуловац

Село под овим именом данас не постоји. Постоји, међутим, могућност да је писар погрешно ставио дијакритичке тачке.У том случају ово име требало би читати Батуловац, односно прикључити га истоименом селу. Није, наиме, редак случај да се једно село дели између два тимарника, као што постоји и могућност да једно име може носити више села.

Године 1536. ово село имало је 1 муслиманско и 20 хришћанских домаћинстава. Неожењених је било шесторица. Годишњи приход износио је 3300 акчи.

Четрдесетак година касније стање је безмало неизмењено: 18 хришћанских домаћинстава и 2 неожењених. Годишњи приход је исти.

Батуловци

Одговара данашњем селу Батуловце. Године 1516. улазило је у састав тимара. У њему је тада забележено 9 обичних и једно удовичко домаћинство. Неожењених је било двојица. Годишњи приход износио је 1111 акчи.

Двадесет година касније овде живи 6 домаћинства и двојица неожењених. Годишњи приход износио је 1500 акчи.

У осмој деценији истог века забележено је 7 обичних и једно удовичко домаћинство. Приход је износио 3300 акчи.

ИЗВОРИ

Bašbakanlik Aršivi, Истамбул Крушевачки дефтери Но 55 (1516), 161 (1530). 179 (1536), 567 ( осма деценија XVI века).
Tapu ve Kadastro, Анкара, Крушевачки дефтер Но 95 (1584).

Фотокопије ових дефтера налазе се у Архиву Оријенталног Института и Босанској академији наука и уметности у Сарајеву.

Податке истражио; Братислав Ж. Тодоровић у сарадњи са Александром Ђ. Пешићем 14.12.2016 године.

18. децембар 2016. у 19:17

IGOR PESIC

Gospodine Todorovicu svaka cast vama i vasim saradnicima na ovako detaljnom istrazivanju. Za svaku pohvalu. Pozdrav.

1. фебруар 2017. у 19:17

Први Кмет у селу Батуловцу био је Коста Цветановић, отац му се звао Стојко Цветановић а мати Пера Цветановић, рођена 1812 г. Ум.1887 г.

Он је марта 1878 г. потписао “ИЗЈАВУ” тадашњем Председнику Општине власотиначке, Спаси Краинчанину, као и остали сеоски кметови и председници сеоских Општина.

Тим Документом тражено је од Краља М. Обреновића IV, да Власотиначки срез уђе у састав Србије, што је и потврђено Јуна месеца 1878 г. Берлинским конгресом.

ИЗВОР: ( Србија 1878, Документи, Београд 1978, SKZ knj. 473, 255 – 259) из записа Професора историје Велимира Стаменковића из Власотинца.

АЛЕКСАНДАР Д. (Драгутина) СТОЈАНОВИЋ из Батуловце. Погинуо је 12. IV. 1945 г. на Липовац (СРЕМ) од Немаца. Био је борац 12 Српске Бригаде, 22 Дивизије НОР-а.

Подаци постоје уписани у Списак СУБНОР-а, Општине Власотинце и Архив VII фонд НОБ.РПК.31, фасц.5 док.бр.1, 2 и 4/1.

Овај податак постоји 2 пута постављен на Инт. у списку погинулих бораца 12/22 Дивизије, на стр.бр.455 и бр.475.

ИЗВОР: Живојин Николић Брка. друго издање Београд (народна књига 1972).

Податке истражио: Братислав Ж. Тодоровић у сарадњи са Александром Ђ. Пешићем из Батуловца, 18. 12. 2016 г.

8. фебруар 2017. у 12:48

Подаци погинулих, убијених и умрлих у рату и умрлих у Интернацији, од стране Бугара за време I Св.рата од 1914 – 1918 г.

У књизи Лесковачки крај у I Св.рату, коју је издао Др. Живан Стојковић и Хранислав Ракић 1996 г. на (стр. 65), стоји записано да је Анкетни одбор Народне скупштине Србије, након завршетка I Св.рата, сачинио спискове погинулих, убијених и умрлих у рату и умрлих у Интернацији, који је Октобра 1920 г. усвојила Скупштина.

С Р Е З Л Е С К О В А Ч К И

Општина Конопничка на (стр.97). записани су погинули из села: Рајног Поља, Стајковца, Батуловца и Конопнице.

Имена и Презимена погинулих из села Батуловца, записано на (стр.98).

Под ред.бр.964, ТОДОР ЦЕКИЋ, из Батуловца, ово је Горану Ј. (Јована) Цекића пара деда.

Под ред.бр.968, СТАВРА С. ВЕЛИЧКОВИЋ, из Батуловца, ово је Живојину М. (Миливоја) Тодоровићу деда.

Под ред.бр.969, АЛЕКСАНДАР Г. ВЕЉКОВИЋ, из Батуловца, ово је Томи К. (Крсте) Вељковићу деда.

Под ред.бр.970, БОГОЉУБ Т. (Трифуна) ИЛИЋ из Батуловца, из фамилије од Илијинци.

У истој књизи на (стр.38) стоји записано где је и како погинуо Тодор Цекић.

До Сурдулице нису стигли ни Милан Марић трговац из Лесковаца, који је такође ухапшен на Божић 1916 г. и Тодор Цекић, Петар Павловић трговац, као и Вучко Јоксимовић професор из Београда.
Они су код тунела иза Грделичке клисуре издвојени из групе и стрељани, а затим избодени бајонетима.

Податке истражио: Братислав Ж. Тодоровић у сардњи са Александром Ђ. Пешићем из Батуловца, дана 02.10. 2016 г.

9. фебруар 2017. у 13:22

Списак стрељаних у Пироту Октобра 1944 г. из Власотиначког среза

Текст је преузет из књиге: “12. бригада, 22. дивизија, од Д. Марчетића”

Професор Велимир Стаменковић Лима, у својој књизи Историја учитељица живота, коју је издао 2013 г. Описао је истраживања Државне комисије за тајне гробнице, која је формирана 2009 г. у Пироту и околини Власотинца.

На стр.169 стоји записано:
У писменом обавештењу Штаба 22.дивизије, чији је к-дант био Ратко Софијанић, 13. корпусу НОВ, чији је к-дант био Љуба Вучковић а политички комесар Васа Смајевић, у Пироту стоји следеће:

“Сутра ћемо вам послати 190 заробљеника које треба одмах Испитатаи” и тд…

На стр.194 и 195, Аутор књиге дао је свој коментар: са подручја Власотиначког среза послато је у Пирот 190 заробљеника, од којих је стрељано 149, остали су ослобођени као невини и пуштени кућама.

Нејасно је зашто су стрељани а нису Испитани, од стране истражног судије Предрага Бошковића – Павла, који је био први опуномоћеник ОЗН-е за Пиротски округ.

ОПШТИНА КОНОПНИЧКА

На стр.173, под ред.бр. 10,11 и 12.

РИСТИЋ Т. БОЖИДАР из Батуловце, земљорадник, стрељан у Пирот 17.10.1944 г. Равногорац.

ПЕШИЋ А. СВЕТОЗАР из Батуловце, земљорадник, стрељан у Пирот 17.10.1944 г. Равногорац.

ЂЕКИЋ Ђ. ДОБРИВОЈЕ из Батуловце, земљорадник, стрељан у Пирот 17.10.1944 г. Пољска стража.

Податке истражио: Братислав Ж. Тодоровић у сарадњи са Александром Ђ. Пешићем из Батуловца, дана 02.10.2016 г.

14. фебруар 2017. у 11:16

Подаци погинулих у селу Батуловцу за време II Св.рата 1944 г.

Књига три ослобођења Лесковца, 1877, 1918 и 1944 г. коју је издао Општински одбор савеза удружења бораца Народно ослободилачких ратова Лесковац 1995 г. Аутори: Хранислав Ракић и Живан Стојковић.

ТРЕЋЕ ОСЛОБОЂЕЊЕ

На стр. 57 стоји записано:

У борбама са Немачким снагама према Власотинцу, нашим борцима подршку је пружала Совјетска авијација која је бомбардовала Немачке пложаје почетком Октобра 1944 г. које су биле стациониране у селу Гложану.

У том времену успостављена је веза између јединица 24 и 27 Српске дивизије НОВЈ, које су водиле жестоку борбу са Немачким снагама, око моста на реци Ј. Мораве према Власотинцу.

Поново су тада тачније 07. Октобра 1944 г. Совјетски авиони бомбардовали Немачке положаје, и тако је дошло до превида, грешке или погрешне дојаве мета, за бомбардовање куће Стевана Илића – Недељковога, где су се у подруму били склонили мештани нашег села.

У подруму Стеванове куће погинули су:

1. НАТАЛИЈА С. ИЛИЋ, (Стеванова супруга) из Батуловца,

2. ХРИСТИФОР С. (Светозар) ЦЕКИЋ, из Батуловца, има споменик на нашем гробљу где пише погинуо у рату 1944 г.

3. ЖИВОЈИН Ђ. (Ђорђе) ПЕТКОВИЋ, из Батуловца, има споменик на нашем гробљу где стоји уписан датум погибије 10. 10. 1944 г.

Током разговора о том догађају, са појединим мештанима нашег села, поклапају се приче и писани подаци у наведеној књизи.

Податке истражио: Братислав Ж. Тодоровић, у сарадњи са Александром Ђ. Пешићем из Батуловца 04. 09. 2016 г.

14. фебруар 2017. у 13:25

Интерниран – одведен од стране Бугара у току I Св.рата 1918 г.

ОБРАД Т. (Тодор) СТОЈАНОВИЋ – ИЛИЈИЋ, из Батуловца, од оца Тодора (1877 – 1913) и мајке Настасије – Сике.

У МК (црквеним) води се под два презимена, једно по имену пара деде Стојана (1831 – 1896) и друго по деда Илији (1849 – 1918).

Обрад је мени пара деда. Рођен је 1899 г. живео 19 г. умро 1918 г. Тако стоји уписано на споменик на коме је заједно са супругом Савком.

По причи мога оца Живојина, Интерниран је за време Бугарске окупације 1918 г. са још неколико другова из нашег села и одведени за Бугарску.

Касније од наших повратника из Бугарских логора, у то време чуле су се разне приче. Неко је реко да су их раздвојили и да незна ништа о њему, други пак да га је видео на рад на неком имању и тд …

Ми до сада немамо никакве писане трагове и информације о њему.

Радим на истраживању података, па бих замолио да ако неко нешто зна о мом пара деди Обраду да ми јави.

ИЗВОР:
По причи мога оца Живојина, и других из фамилије, такође подаци из МК (црквених) из Конопничке и Власотиначке цркве. и са споменика на нашем гробљу.

Податке истражује: Братислав Ж. Тодоровић од 01. 05. 2006 г.

Порекло презимена, село Батуловце (Власотинце)

Коментари (19)

Одговорите