Порекло презимена Кукић

7. децембар 2013.

коментара: 35

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ КУКИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Кукић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Карловац, Хрватска

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (35)

Одговорите

35 коментара

  1. Nina

    Kukica je pre poslednjeg rata bilo u Foci (RS, BiH).
    Muslimanske su veroispovesti, poreklom od Pavlovica, tu cinjenicu i sami znaju…
    Nisam sigurna da su svi Kukici istog porekla – ove su Srbi prozvali kukavicama, navodno, zbog prelaska na islam, a od “kukavice” je izvedeno Kukici… To mi je rekao licno clan te porodice.

  2. Војислав Ананић

    КУКИЋ (п.м). Кукићи (п), у Баљцима (Билећа), Борцима и Бијелој (Коњиц). У Баљцима их сматрају старосједиоцима. Припадају истом роду којем припадају и Грубачићи, а презимена су добили по јетрвама “од којих је једна била ружна-груба, а другој се попео поганац (врста ране) на нос, те је остала кукаста носа”. Њени су потомци Кукићи. Славе Ђурђевдан. На Борке је Кукића предак доселио “из Површи у Опутној Рудини” (59:159,312). У Баљцима је рођен народни херој Кукић, Николе Милан (1915-1943). Био је први командир Баљачке партизанске чете. У првим партизанским актцијама показао се као способан, неустрашив и динамичан борац. Погинуо је 19. фебруара 1943. у борбама на Рами. Тада је био замјеник команданта 1. батаљона X херцеговачке бригаде (168:434, 435). Кукићи (м). су настањени у Совићима (Јабланица).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    • Тамара

      Народни херој Милан Кукић је био стриц моје мајке, рођени брат њеног покојног оца Ђорђа Кукића. 💙

      • Ivana Kukić

        Moj deda je bio Milan Kukić, rođeni brat Đorđa i Nikole Kukića. Oni su iz sela Gornje Primišlje kod Slunja. Osim što znam da ih je bilo 11 dece i da je deda sa još jednim bratom došao u Srbiju, ništa i nikoga više ne poznajem.

        Tamara, znači da smo blizak rod 🙂

        • Đorđe Kukić

          moji su iz Gornjeg Primišlja opština Slunj, u tom potezu su se prvi naselio Eptenije Kukić i svi smo njegovi potomci, davno poreklo je iz Raške odakle vučemo korene. Legenda kaže da se Eptenije usprotivio kabadahijama i da je morao potražiti novo mesto za život. nažalost ja iz predanja znam samo pet šest kolena unazad. Interesantno je da smo se za vreme Balkanskih ratova prezivali Lazarević, ali je naše prezime vraćeno posle Solunskog Fronta i oslobodjenja. sad smo rasuti po belom Svetu, najviše nas ima u Vojvodini gde su naši dobili kolonizaciju posle prvog svetskog rata. kao i u Americi izvorno oko Milvokija. pre prvog Svetskog rata naši su trbuhom za kruvom išli za Ameriku u rudarski grad Milvoki. Dosta se vratilo kao dobrovoljci, a neki su ostali.
          ako neko ima neke podatke o svojoj familiji jako sam voljan da to negde pribeležimo i ostavimo deci u amanet.

  3. Војислав Ананић

    Опутнорудињани се често своде уз или под Бањане. Многи су говорили да су Бањани иако су рођени у Опутним Рудинама. Бањани су блиско сусједно племе. У средњем вијеку прије настанка Бањана је све то била Рудина (данашњи Бањани, Билећке, Опутне, Бијеле и Никшићке Рудине).

    ИЗВОР: МЕНИЋАНИН. Ненад; Презимена Банијског Поуња – Kукић

    Kукић

    Ненад Менићанин, “Презимена Банијског Поуња”

    ПОРИЈЕKЛО И ЗНАЧЕЊЕ ПРЕЗИМЕНА

    Kукић је типично српско крајишко презиме са епицентром у селу Горичка односно засеок Kукићи, опћина Двор на Уни. Преци данашњих Kукића су доселили на банијско Поуње из Лике и Далмације а пре тога из Херцеговине. У току тих миграција оставили су за собом трагове кроз топонимске називе мјеста и осталих географских појмова.
    У свом раду о презименима Дворскога краја, проф Живко Бјелановић о презимену Kукић пише: »Могли бисмо га придружити породици презимена којима се у основи налазе надимачке метафоре по знаковима за дијелове тијела, усп. кук = Kук (Kукић), шака = Шака (Шакић)итд. (усп. у Петра Шимуновића “Од главе до смоквина листа“, о.ц.,стр. 207-218).”[1]
    За разлику од Шимуновића и Бјелановића, др Велимир Михајловић се више посветио истраживању настанка презимена којима је заједничка основа „кук”.[2] Према Михајловићу основа „кук” је преузета од праславенске ријечи што значи криво, заобљено, искривљено и друга основа означава дио тијела односно „кук”. Михајловић напомиње да је то завело и искусног ономастичара, академика Шимуновића који је поистовјетио ова два различита значења те је конкретно презиме Kукић сврстао у „анатомску” тематску групу[3], заједно са Плећаш, Зубовић, Ребрача и остала. Уосталом Шимуновић сматра да су слични корени и са презименом Kукец које је настало од основе „кукац”. У сваком случају Михајловић аргументовано доказује да од праславенске ријечи кук су настали топоними као Бабин Kук, или највиши врх Црне Горе на Дурмитору Боботов Kук. Да би значење било још компликованије треба свакако узети у обзир и универзални глагол „кукати”. Уосталом треба и упоредити ономатопејско значење птице кукавице која исто у својој основи има „кук”
    Осим горе наведених теорија и значења треба се по Михајловићу узети и у обзир избледело значење из старославенске митологије, демон „кук” или „кука”, може се наћи једино у нашој језичној фразеологији „о кукову дне” које је неоспорно старије од „о Ђурђеву или Петрову дне” у значењу никада.

    ХЕРЦЕГОВАЧKО ПОРИЈЕKЛО

    Најстарији запис о презимену Kукић забиљежено је у Дубровнику 1236. Године.[4]
    На форуму Serbian caffe о Херцеговачким презименима доста је писано о презимену Kукић.[5]
    Активни учесник форума, проф Никола Лакета пронашао је ово презиме као и велики број српских породица пописаних у „ДЕЧАНСKОЈ ХРИСОВУЉИ I, II и III 1335-1345. То је златопечатна повеља краља Стефана Дечанског, написана поводом изградње велелепног манастира Високи Дечани. Kраљ је манастиру као својој задужбини даровао читава села за издржавање, кметови су плаћали порез манастиру. Са простора Хума, Захумља,Требиња данашње Херцеговине,ту су насељене у област Дечана неке српске породице. Оне су се касније под притиском Турака раселиле на сјевер и запад. Од тих многобројних породица које су пописане у Дечанској хрисовуљи ово херцеговачко презиме је активно још и дан данас. Сви подаци се налазе у објављеној историјској грађи коју су објавили аутори: Ивић Павле и Грковић Милица, Дечанске хрисовуље, Нови Сад, 1976 године.
    Према писаним документима Јевте Дедијера, ученика славног Јована Цвијића ово презиме се сматра “старинским” чији су носиоци на простору Херцеговине живјеле одраније, прије турских освајања српских средњовјековних земаља. Дио материјала је пропао, који се односио на горњи дио Невесињског поља, приликом бјекства проф Дедијера из Сарајева у Београд 1908.године, те су изгубљени подаци о многим породицама.
    Према тој грађи проф Лакета констатира да су Kукићи стара српска породица из Херцеговине из села Баљака код Билеће а старином потичу из племена Пилатоваца, славе славу Ђурђевдан. У историјским изворима Kукићи се помињу први пут у селу Церница код Гацка у 15. вијеку, касније послије пада Херцеговине под турску власт, Kукићи се помињу у Дубровнику. Много година касније Kукићи се помињу у околини Дервенте.
    Народно предање каже да су род Kукићи и Грубачићи. По народном предању они потичу од двије сестре од којих је једна била груба (ружна) и од ње потичу Грубачићи, друга сестра имала је кукаст, повијен нос и од ње потичу Kукићи, обоје славе Ђурђевдан и потичу од старог српског племена Пилатоваца.
    Пилатовци – су потомци „бана” Пилата. Славе Ђурђевдан мада нису све породице које славе св. Великомученика Георгија потомци Пилатоваца као што нису ни сви Никољштаци Предојевићи. Породице које потичу од те куће су Kомненићи, Шекарићи, Kукићи, Грубачићи, Шутоње, Радовановићи, Сикимићи. Такође вреди напоменути да је Јован Дучић у својој књизи о Kнезу Владисављевићу записао да су у његово време дошли неки Личани, рођаци Николе Тесле да траже рођаке. Тесле из Лике славе св. Георгија (што ништа по себи не значи јер толико несродних породица слави исту славу али са друге стране не побија тврдњу). Такође неки тврде, због једне друге породице Тесла са Баније, који су се раније презивали Драганић, да потичу негде из Бањана унутар чије географске јурисдикције су живели и живе још увек дан данас Пилатовци. Опутнорудињани се често своде уз или под Бањане као мој деда у Београду који је говорио да је Бањанин иако је рођен, иако су му отац и мајка рођени Рудињани, Бањани су блиско суседно племе. У средњем веку пре настанка Бањана је све то била Рудина – данашњи Бањани – Билећке, Опутне, Бијеле и Никшићке Рудине.

    KУKИЋИ У СРБИЈИ И БОСНИ

    У мјесту Мошорину у Бачкој забиљежени су Kукићи 1560. године, затим у Баји 1725, Новом Саду 1743, Сремској Митровици 1785, затим у селу Трубареву код Соко Бање. Муслиманске породице Kукић налазимо у селима Kранчићи и Совићи код мјеста Рама у Босна.[6]

    ТРАГОВИ KУKИЋА У ЛИЦИ

    Kукићи се спомињу у Лици у мјесту Оточац, а доселили су из Kоренице.[7] Према «Племенском Ријечнику Личке и Kрбавске Жупаније» у поглављу: Надимци појединих племена у Лици и Kрбави, уписано је презиме; Kукићи-Рапајићи (Kрбавица)[8]
    Kукић – Славе Св. Јована, Св. Ђурађа, Св. Стевана, Св. Илију, Св. Арханђела и Св. Николу [9]
    Лички добровољци из I свјетског рата:[10]
    Kукић Данило Будин, Главаци
    Kукић Драган Николин, Горња Суваја
    Kукић Пајо Стеванов, Горња Суваја

    ОД ХЕРЦЕГОВИНЕ ПРЕKО ЛИKЕ И БОСАНСKЕ KРАЈИНЕ ДО БАНИЈЕ

    У епохалном дијелу, Двор на Уни, Зборнику научних и публистичких радова Анте Милиновић описује миграције становништва[11] тако да Kукиће сврстава у најбројнију скупину српских породица, које су у дворски крај доселиле преко Лике и Kордуна, често из Лике преко Босанске крајине. Због сеоба која су настала из разних разлога унутар Војне крајине као прекоманда, губљење територија у ратовима, у потрази за бољом земљом и слично, долази до децентрализације појединих презимена тако да ово презиме можемо наћи од Лике до Славоније…
    Осим вјерске нетрпељивости на срећу, још више је било примјера људске ширине и вјерске толеранције међу граничарима, који су дух сарадње пренијели из Поткозарја, заједнички користећи црквене објекте и услуге попова, а нарочито тамо гдје малобројнија конфесија била разасута међу већином друге конфесије, па се мањина приклањала вјерском обреду већине, а да се то није сматрало разлогом за сукобе у народу. Иста презимена у двије или три конфесије показују да су такве појаве биле честе: Абрамовићи, Бабићи, Бегићи, Бујићи, Беговићи, Блажевићи, Борићи, Делићи, Ђурићи, Икићи, Југовићи, Kарановићи, Kнежевићи, Kукићи, Лотине, Млађеновићи, Обућине, Першићи, Радићи, Слијепчевићи, Станићи, Шкорићи, Тадићи, Томићи, Видаковићи, Вуковићи, За(х)ировићи и многи други. На жалост већине народа, ратне трагедије ишле су на руку најекстремнијим појединцима свих етничких група, па је било доста примјера вјерске-националне нетрпељивости, мржње и тешког примитивизма, али се они не могу поистовјећивати са цијелим народима.
    Потврду херцеговачког поријекла Kукића са Подкозарја пронашао сам на web страницама о Kозари и Подкозарју гдје се наводи поријекло из Бањана у Црној Гори и констатује да су доселили из Херцеговине.[12]

    KУKИЋИ У ЛИТЕРАТУРИ

    Према оставинској расправи крајишника Радована Чалића из Горичке, умрлог 9. септембра 1835, многи су му остали дужни а што је и навео у својој опоруци написаној 29. децембра 1826. На расправи међу дужницима из Рујевачке компаније остали су му између осталих, дужни Адам, Петар, Паво, Василија и Сава Kукић из Горичке. [13]
    24. јануара 1943. године, у борби погинула је омладинка-бомбаш Мара Kукић из Горичке.[14]

    ЛОKАЛИТЕТИ ПРЕМА ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА СР ХРВАТСKЕ 1948. ГОДИНЕ [15]

    Мада презиме Kукић налазимо на скоро цијелој територији Хрватске ипак по његовој бројности и локалитетима свакако припада корпусу презимена са Банијског Поуња односно Дворског подручја. Наравно да је презиме распрострањено по цијелој територији бивше Југославије али у овом раду намјера је да се посебно обраде презимена са подручја Баније односно Банијског Поуња.

  4. Кукић

    Поздрав свим Кукићима.
    Има нас доста и у селу Крвију код Петровца на Млави.
    По предању смо овде дошли пре 350 година из Златова и основали ново село – Крвије.
    На жалост нашу данас многи носе друга презимена због комунистичког послератног терора, јер смо чист као суза четнички крај. Од слава се слави доста тога од породице до породице, можда најчешће Св. Лука.

  5. Jadranka Kukic

    Zovem se Jadranka Kukic, od oca Adama i majke Jagode Kukic.Rodjena 1969 godine u Gorickoj, opstina Dvor na Uni, Hrvatska.Slava nam je sveti Ilija.Volela bih da mi se jave svi koji vise znaju o poreklu prezimena Kukic.Moj deda je bio Dragan a baka Ana Kukic-Pribicevic.Majka devojacko Zuber iz Ljeskovca.Verovatno ima rodjaka koje uopste ne znam.Svako dobro svim Kukicima ma gde bili u Svetu.Pozdrav iz Novog Sada.Moj e-mail je [email protected]

    • Đorđe

      Ja sam unuk Luke Kukić i Stoje Kukić(rođ. Zlatović). Dedin otac se zvao Mitar Kukic i koliko znam radio je neko vreme u Americi u rudniku. Deda i baba su posle 2. Sv. rata doselili u Slavoniju prvo Gundinci zatim Orolik. Kolilo znam živeli su u selu Gorička, Dvor na Uni. Kao slavu slavimo Sv.Iliju. Verovatno smo nesto u rodu.
      Lep pozdrav 🙂
      [email protected]

  6. Gorica Kukic

    Pozdrav! Ja sam Kukic, rodjena sam pod legendarnom planinom Kozarom.Moj djed Momcilo Kukic je pricao da zna imena predaka sa muske strane do sedmog koljena, sto znaci da mi vec dugo zivimo tu. Selo je Gornja Bistrica, opstina Prijedor. To je jedan veliki zaseok Kukici sa domacinstvima istoimenog prezimena, podno najviseg vrha Kozare. Slavimo svetog Jovana 🙂 Pozdrav za sve Kukice

  7. Владимир

    Поздрав од дервентских Кукића свим презимењацима, ми славимо Св.Николу,док још двије лозе дервентских Кукића славе Св.Георгија и Св.Стефана.