Poreklo stanovništva sela Kovačevci, opština Glamoč. Stanje iz 1920-21. godine. Prema istraživanju Borivoja Milojevića „Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko polje“. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Privredne prilike.
Njive su oko kuća i ispod kuća, u Podvornicama i Polju. Paša je u planini, iznad Radaslija i Ćoslija, u Gaju, Potoku, Izvozu, Kolibišćima, Kosi, Palješu i Brizovači, i u polju u Suhopolju. Livade su na planini iznad Isakovaca, u Čemernicama, Poljicu, Jasicima, Čardacima i Matracima. Drva dogone sa planine iznad Radaslija, iz Izvoza, Čatrnje, Kose itd. Trojica imaju na planini kolibe i košare i tamo se bave zimi i leti. Ostali dovuku seno kolima ili zimi soncama.
Položaj i tip.
Kuće leže u ravni. U selu ima 8 bunara, koje su iskopali najimućniji ljudi; najllići je dubok 7, a najdublji 20 m. Kad bunari presuše, vodu nose sa Ajazme i sa vrela Hozića.
Kuća ima:Kukavica 3, Unčanina 1, Nenadića 2, Ninkovića 1, Nenadića 2, Smiljanića 1, Majstorovića 3, Smiljanića 1, Markovića 1, Jandrića 1, Mrđena I, Kovačevića 3, Smiljanića 1, Šeremeta 1, Jurišića 1, Mrkonjića 1, Soke 1, Kovačevića 3, Nenadića 1, Soka 2, Karimana 1, Kovačevića 1, Hodžića 1, Damjanovića I, Krajine 1, Hodžića 2, Rejiza 4, Hodžića 6, Dobrijevića 1 i Ćurkovića 1. Kuće su oko puteva.
Poreklo stanovništva.
Hodžići su starosedeoci. Ovde su “od kako je Bosna fet činjena“ (otkad je Turska ušla). Jedni Hodžići su otišli u Carigrad posle Okupacije, a drugi posle Aneksije. Jedni su oko 1885; godine „od potrebe“ otišli Banja-Luci i Jajcu.
Rejizi su starosedeoci.
Soke su starosedeoci. Ovi starosedeoci (muslimani) preživeli su kugu početkom 19. veka.
Mrkonjić je takođe starosedelac..
Kovačevići su se doselili “pre mnogo godina“ iz Lovinca (u Lici). Njihovog pretka (Kovačine Rama) bilo je je zemljište oko Kovačevaca.
Jurišići (staro prezime Lovrići, a još starije Vujevi). Njihov predak je došao iz Štikova (kod Vrlike) krajem 18. veka i doneo dete u bešici. Ovde je došao na begovsku zemlju.
Majstorovići su krajem 18. veka došli od Vrljike u Grkovce (u Livanjskom Polju); odatle su početkom 19. veka jedni prešli ovde. Slave Sv. Nikolu.
Ćurkovića praded doselio se iz Bitelića u Čelebić (u Livanjskom Polju). Tu je bio samo jednu godinu, pa je došao u Biličić, u kmetstvo agi Radovcu; odatle je došao ovde u kmetstvo Kovačeviću, u prvoj polovini 19. veka.
Ninkovića ded došao je kao „najmenik“ iz Hasanbegovaca. Slavi Sv. Jovana.
Kukavica |e staro prezime Stojisavljevići. Njihov ded je dršao iz Otišića (kod Vrljike) sredinom 19. veka. Slave Arh. Mihajla.
Nenadića ded živeo je sa dva brata u okolini Drniša. Tamo su se sredinom 19. veka podelili i dvojica došli ovde. Dedu su doneli u sepetima. Slave Sv. Đurđa.
Jandrića predak došao je od Vrljike krajem 18. veka i izneo dete u bisagama. Prvo je „pao u Glamoč, u kmetstvo Veljkovićima“, i odatle došao u Ćoslije početkom 19. veka. Njihov ded je sredinom 19. veka čuvao goveda u Radaslijama, i „pao je ovde u kmetstvo Kovačevićima“. Slave Sv. Nikolu. Staro im je prezime Katići.
Mrđen se doselio iz Prijana sredinom 19. veka. Slavi Sv. Stevana.
Šeremet se doselio iz Dalmacije sredinom 19. veka.
„Prije Austrije” su došli:
Smiljanići iz Halapića. Slave Sv. Đurđa;
Marković iz Prijana. Slavi Sv. Jovana;
i Dobrijević iz Glavica. Slavi Sv. Stevana.
Unčanin se doselio s Polače (kod Vrljike) u Unac i odatle oko 1870. godine ovamo. Slavi Sv. Nikolu.
Kariman se doselio iz Halapića 1875. godine, „uz bunu, kad je izgorio Halalić od eškije“.
Damnjanovići su se doselili iz Zasioka (kod Sinja) 1912. godine. Kupili su imanje od Hodžića, koji su otišli u Malu Aziju.
Krajina se doselio iz Zasioka (kod Sinja) 1918. godine i kupio zemlju od Turaka.
IZVOR: Borivoje Milojević – Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)