Порекло презимена, село Брањешци (Гламоч)

Порекло становништва села Брањешци, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне прилике.

Њиве су између кућа, у равни долине Ваганца. У пролеће вода избије на страни и потопи раван. Паша је изнад села у Долинама и Вргшчићима (где има и јелове и смрчеве шуме). Ливаде су на планини, у Ражаном и Старетини. Траву некад купују у Матраку. Четири сељака. имају у Матраку колибе и кошаре.

Положај н тип.

Куће леже око равни, на страни и на темену једне ниске терасе. Воду захватају са Гузијановог Бунара.

Кућа има: Шавија 4, Ивића 1, Бошњака 3, Ерцега 1, Пердуха 1, Гузијана 2, Николића 1, Ивића 1 и Ненадића 2. Прве куће, почев од Шавија па до Гузијана, одвојене су од осталих њивама и то растојање износи око 400 м.

 

Порекло становништва.

Ивићи су се доселили из Поповића у почетку 19. века. У Поповиће су се доселили из Ливањског Поља.

Гузијани су се доселили из Бараћа (код Варцара) почетком 19. века. Дигао их је Турчин са земље. Славе Св. Николу.

Нинковића предак дошао је из Поповића у најам Гузијанима око 1861. год. Славе Св. Јована.

Ненадићи су дошли из Дабра (код Сиња) на кметство Радићу; доселили су се око 1886. год. Славе Св. Николу.

Шавије су се доселиле из Вагана око 1888. год у кметство Вучићу.

Бошњаци су се доселили из Преодца око 1889. год. у Кметство Вучићу; тамо су имали мало земље. У Преодац су дошли из Црног Врха. Св. Трифуна.

Пердух се доселио из Пердухова Села око 1891. год. „на пунчевину”.

Ерцези су пореклом из Херцеговине. Кад су им Турци једном „силовали жене“, они Турке побију и утекну. Побегла су три брата и један дође у Врбицу, а два у Грахово. У Грахово су дошли били (Билбија) и Мића. У Врбици су из њихове куђе кроз 327 година излазили попови. Из Врбице један Ерцег је „изишао” овде 1900. и купио земљу од Вучића (Вујнића).

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић