Порекло презимена Чарапић Reviewed by Momizat on . Презиме Чарапић истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске „Вести“):   Чарапићи су такође знаменита српска Презиме Чарапић истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске „Вести“):   Чарапићи су такође знаменита српска Rating:
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Чарапић

Порекло презимена Чарапић

Презиме Чарапић истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске „Вести“):

 

Чарапићи су такође знаменита српска фамилија. Пореклом су Куча, по једном предању од братства Дрекаловића, а по другом од босанских Милошевића које су сматрали „Новљанима“ (од њих је и већи број дробњачких братстава). У сваком случају, били су имућни и јаки док их Турци, негде пре три века, нису „узели на зуб“. Наиме, према једној пресуди турског кадије морали су за убијено пашино псето да плате казну од „500 гроша“ које су, уместо у кеси, предали „у чарапи“, па их отад Турци презову Чарапићи. Увиђајући да се ипак морају исељавати, крену ка Србији. Успут се једна грана задржи на Старом Влаху и ту од њих постану Станишићи, друга сиђе низ Дрину до Мачве у село Ноћај – од њих је по предању био велики јунак из Првог устанка Стојан Чупић, трећа остане на Руднику, у селу Ракова, а четврта дође до Београда, у село Бели Поток.

У време Кочине крајине (1787-88), један од двојице браће, Васа, јави се као фрајкор (добровољац), а у Првом српском устанку постао један од највиђенијих војвода. 1804. године се преселе у Рипањ, али су остали без потомства, па презиме преузме један домазет Николић, који је као слуга дошао од Трстеника. Сви су славили Ђурђевдан осим овог призећеног, који је задржао своју славу, Ђурћиц. У завичају, у Кучима, остане само једно задружно домаћинство, у селу Убалац.

По свему судећи, у Срем је прешла једна од породица из Мачве, али је тешко утврдити у којем од таласа миграција, после 1739. или у време споменутог аустро-турског рата крајем 80-их година, или након слома Првог устанка, 1813. У сваком случају, били су борбени и угледни људи, па један од њих, Воја, би радо прихваћен у породицу која је већ имала краћи облик презимена Старчевић – Старац. Нека онда, као лепо предање, остане да је то била породица двоје старих људи.

 

ИЗВОР: Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић, „Корени“, порекло српских породица и презимена, рубрика из франкфуртских „Вести“


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top