Порекло презимена, село Бистрица (Лазаревац)

5. септембра 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Бистрица, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Бистрица је у изворишној челенци Бистричке Реке, леве притоке Пештана. Између бистричког и малоцрљеничког потеса је сеоски пут који води преко Кочиног Поља; од Барошевца је насеље одвојено брдом Петлачом, према Зеокама је потес Ивковача, до Дрена је Мартински Крај, до Лукавице је Кременичица, до Барзиловице Крајни Рт и према Трбушници је Река. Куће су по странама брда и по косама, понегде груписане по родовима. Насеље је више разбијеног него разређеног типа. Оно се дели на крајеве: Речани, Мартински Карај, Алуга, Цоровито и Лазаревића Крај.

Воде.

Бистрица има добру изворску воду. У Цоровиту има три безимена извора који не пресушују; извори Шошинац и Стублина су у Алугама и безимени извор у Реци. У Лазаревића Крају има три безимена извора који не пресушују. У Мартинском Крају има неколико бунара који лети пресушују. Осим воде са извора служе се за пиће и остале домаће потребе водом из бунара, а стока се напаја на речицама.

Кроз село протиче Бистричка Река. Она постаје од Селичког Потока и Стублине. У Бистричку Реку утичу три безимена потока који протичу кроз Цоровито само за време киша и отапања снега.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су: Потес, Орачић, Слане Баре, Цветинац, Ивковач, Вис, Брдо усред села, Крајни Рт, Збеговиште, Њиве крај друма, Алуга, Цоровито, Бојанчани или Бојанско Поље, Поље и брдо Раковац. Остали потес се назива по родовима: Њиве Симића, Њиве Кузмановића, Платанића, итд.

Подаци о селу.

Старо гробље је код данашњег у Алузи. Литија се носи на Мали Спасовдан а молитва (заветина) се држи у недељу пред Св. Илију код сеосске куће.

Најстарији писани помен о овом селу је из 1664. године, па се затим помиње тек 1811. и 1818. године. Према томе данашње насеље је засновано у другој половини 18. века. Није се могло поуздано утврдити, да ли су преци данашњих најстаријих родова у овом селу имали неке везе са становништвом старог насеља у Бистрици. Године 1818. било је у њему 22 куће, а 1844. године имало је 41 кућу са 226 становника. Данас Бистрица има 15 родова са 99 кућа и један цигански род са 3 куће.

 

Порекло становништва.

Крајем 18. века доселило се 6 родова, али се не зна одакле*.

*Старац Никола Михаиловић, који је имао, кад смо га посетили, 87 година живота, није знао да нам да поближе податке о старијим родовима.

Бранковићи, Алексићи и Ђорђевићи су били један род, па су се у току времена разродили, славе Никољдан.

Недељковићи, Кузмановићи, Павловићи и Ранковићи су један род, славе Алимпијевдан.

Платанићи, Јовичићи и Павловићи су један род, али су се у међувремену разродили, славе Ђурђиц.

Симићи, Тешићи и Обрадовићи су један род, славе Јовањдан.

Крстићи, славе Ђурђевдан.

После Карађорђевог устанка доселили су се ови родови:

Гајићи су од изумрлих Михаиловића у Трбушници, славе Ђурђевдан.

Михаиловићи су од Сјенице, славе Никољдан.

Николићи су из Врбице у Лепеници, славе Аранђеловдан.

Миловановићи су из околине Призрена, славе Стевањдан.

Стојковићи су са Овчег Поља, славе Алимпијевдан.

Милорадовићи су из Сече Реке (Сјече Ријеке) код Косјерића, доселили се 1876. године, славе Стевањдан.

Радојичићи су из Босне; имају одсељенике у Зеокама, славе Јовањдан.

Ристићи су из околине Пирота, славе Никољдан.

Ранковић други је дошао из Сакуља жени у кућу, слави Никољдан.

Пајићи живе у Мартинском Крају, Цигани ковачи, гурбети, славе Св. Петку.

 

ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. jelena disic

    zanima me poreklo prezimena Lazarevic i sela Bistrica kod Lazarevca……..Preskocili ste dosta prezimena i u nekim drugim mestima koja su me zanimala………i jos samo jedna zamerka neke delove sela niste dobro napisali…….

  2. Радомир Ракић

    Није “Кременичица” већ Кременица!То је брдо које је познато по Колубарској бици и Гвозденом пуку из Великог рата!
    Ту је погинуо Миливоје Стојановић Брка,командант Гвозденог пука!
    Молим админе да исправе ово!Хвала!

  3. Tomislav

    Zovem se Nedeljkovic Tomislav.
    Otac mi je Miodrag Nedeljkovic rodjen u Bistrici 10.07.1947 kao prvo dete od oca Radojka i majke Danice.
    Preslava Spasovnad slava Sv.Alimpije.
    Ako ima neko da misli da je u rodu neka se javi bilo.bi mi drago.