Порекло презимена, село Мислођин (Обреновац)

27. августа 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Мислођин, општина Обреновац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Мислођин је на десној страни Колубаре, недалеко од њеног ушћа у Саву. Барички пут граничи Мислођин и Јасенак, до Барича је Баричко Брдо, брдо Буквик и шума у Буковој Јарузи; државни пут је на граници овог села и дражевачког засеока Ивојевца а на западу од њега је Колубара.

Воде.

Село је оскудно водом. У Осовљу и у месту Белопољцу има по један безимени изворчић, чија се вода слабо користи. Употребаљава се за пиће и за остале домаће потребе вода из бунара а лети са Колубаре. Недалеко од Вилиног Кола има једна безимена бара у којој има стално воде. У Мислођину се, као и у суседним безводним селима, копају баре за хватање кишнице. Кроз село протичу, само после већих киша и отапања снега, два потока: Хајдучки Поток и Бркин Поток. Оба ова потока немају своја стална корита, него су то карсне увале, по којима се вода разлива.

Земље и шуме.

Њиве су по местима која се називају: Бостаниште, Пландиште, Предор, Белопољац, Велики Луга, Табориште, Котлине, Рупљанске Њиве, Лазин Парлог, Равне Шуме, Осовље, Дрење или Цероврт, Липе, Садић, Горња Бачевица, Кик (брдо и виногради), Чардачине (брдо), Крпеле, Кључ – њиве и шуме поред Колубаре, Вилино Коло (поред бановинског пута).

Шума и ливада има мало. Забрана, тј. приватне шуме, има поред Колубаре, у Дубокој Јарузи и у Буковој Јарузи, а у Бачевици је сеоска церова шума. Ливаде су најбоље на месту Маричине Ливаде.

Старине у селу.

У месту Котлинама, код Бркиног Потока, познају се темељи старе цркве. Старо гробље је између 18. и 19. километра бановинског пута, од кога данас, осим назива, нема никаквог трага.

По предању на брду Бачевици био је двор неког војводе Медођина (неки казују Леке Капетана), по коме је село добило име. И данас се на том месту налазе остаци од темеља негдашњег „двора“.

На Таборишту је Карађорђе „утаборио војску“ кад је од Турака освајао Палеж, данашњи Обреновац.

Код данашњег брода на Колубари био је доскора велики грм под којим су се Карађорђеви устаници заклели на верност кад су пошли у сусрет Кулин-капетану 1806. године.

Постанак села.

По предању Старо Село су засновали досељеници Марица и Николица, од којих су данашњи родови Маричићи и Николићи. Једни казују да се село поместило даље од пута, јер су га нападали Турци, док други казују, да је земљотрес (вероватније клизање земљишта) порушило куће у Старом Селу, па су се населили на данашње место.

Подаци о селу.

Пошто су стране коса и побрђа без воде, то се куће подижу у долинама и тако чине мање насеље мање разбијеног типа. Оно се дели на крајеве: Старо Село и Бачевицу до Колубаре, а источно од њих су крајеви Језеро, Осовље и Ћупковица.

У селу има два гробља, једно је у крају Бачевици а друго је поред пута испод брда Кика. На месту Церовиту је општинска судница, основна школа и сеоска кафана. Крста се носе на Мали Спасовдан а заветни дани су сви Бели четвртци од великог поста па до Петрових поклада.

По архивским подацима Мислођин се помиње као насеље први пут 1721. године а 1818. године у њему је било 20 кућа. Године 1844. године ово село је имало 32 куће и 231 становника. Данас у њему има 21 род са 237 кућа и један цигански род са једном кућом.

 

Порекло становништва.

О најстаријим досељеницима се не зна поуздано одакле су се доселили у Мислођин, а по другим причањима они су из боснског Подриња. У најстарије родове се убрајају они који су на данашње место прешли из Старог Села. То су родови:

Маричићи (Николићи, Живановићи – данас Петровићи и Симићи) су један род а њихови даљи огранци су Радовановићи, Филиповићи и Јевтићи, славе Ђурђиц.

Ранковићи и Митровићи су један род, славе Митровдан.

Адамовићи и Пауновићи су један род, славе Ђурђевдан.

Гвозденовићи (Урошевићи и Радојчићи) су од истог рода, данас су се већ разродили, славе Никољдан.

Јовановићи „Дрљци“, Петровићи други и Милошевићи су од исте лозе, славе Никољдан.

Ступаревићи, њихови преци градили су ступе за ваљарице па су се по том занимању узели презиме, славе Аранђеловдан.

Крстићи, славе Ђурђевдан.

У прошлом веку доселило се једанаест родова:

Клајићи су из Босне, славе Ђурђевдан.

Белчићи (Јовановићи други, Павловићи) су из Срема; брат њиховог досељеног претка населио се у Сремчици, у Београдској Посавини, славе Стевањдан.

СимићиБошњаци су из Босне, славе Јовањдан.

Томићи први, славе Ђурђевдан и Томићи други, славе Пантелијевдан и Трнову Петку. Два друга ступе у заједницу на једном домаћинству, један је био из Босне а друга „Шваба“ из Срема, али су задржали своје славе. Они су се недавно поделили.

Јовановићи трећи, дед се доселио из Мељака код Барајева, славе Ђурђевдан.

Лазићи, дед се доселио из Босне, славе Стевањдан.

Ђошићи (Ђорђевићи) су из Велике Моштанице у Београдској Посавини, славе Јовањдан.

Ристићи, отац се доселио као слуга из Босне, славе Мратиндан.

Ненадовићи су се доселили из Велике Моштанице око 1880. године, славе Стевањдан.

Обрадовићи су се доселили из Пецке у Азбуковици, славе Јовањдан.

Новији досељеници:

Христић, отац Циганин се прво доселио у Жарково код Београда па одатле у Мислођин, слави Јовањдан.

Маринчић се доселио из Лике 1920. године, славе Ђурђевдан.

Бојић је из суседног Дражевца, слави Јовањдан.

Матић је Циганин ковач али не зна да говори цигански, слави Никољдан.

Изумрли родови по мушкој лози:

Симићи Дунђерски – славили Ђурђевдан

Димитријевићи – славили Аранђеловдан.

 

ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.