Порекло презимена, село Мала Моштаница (Обреновац)

27. августа 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села (насеља) Мала Моштаница, општина Обреновац. Према књизи Ристе Т. Николић – „Околина Београда“, прво издање 1903. године у саставу књиге „Околина Београда и Смедерева“, последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село је поглавито са десне стране Баричке Реке и по плећима коса, које се са обе стране поменутој реци спуштају. Има кућа и по равни долина, на подножју коса, између којих су доста дубоке и простране долине.

Тип села.

Село је разбијеног шумадијског типа, а по окрајцима има разбијени старовлашки тип. Дели се на ове главније крајеве: Дрењански, Вилиповића, Николића и Шарчевића Крај. Неки су крајеви по плећатим косама, дуж којих води широки сеоски пут. Са обе стране пута су куће, увучене у двор. Уз село има и раселица, које су ван осталих кућа доста далеко. У селу има око 70 кућа.

Старине у селу.

Испод данашњег гробља постојало је маџарско гробље од којега данас нема никаквих трагова. Ту је била и нека стра црква, веле Маџарска. Код школе је ископана нека стара плоча. Стари пут, који је из Београда водио кроз ово село, и данас се познаје – „џада“ више Липика близу Шарчевића кућа. Долина једног потока, десне приточице Баричке Реке зове се „Селина“ али се не прича да је ту било некада село.

 

Постанак села и порекло становништва.

Када је ово село засељено не може се сазнати. У селу има доста старих породица – старинаца – за чије се порекло не зна. То су:

Вилиповићи, славе Мратиндан.

Николићи од којих се неки зову Савићи а раније су се звали Недићи а зову их Барјактаревићи, славе Аранђеловдан.

Шарчевићи, славе Стевањдан.

Димитријевићи, славе Стевањдан.

Пантићи, славе Аранђеловдан.

Михајловићи, славе Аранђеловдан.

Пантелићи а по старини Шишаковићи, славе Томиндан.

Остале породице су досељене:

Дрењани су досељени из Дрена, колубарски срез, славе Јовањдан.

Варничићи су из Диваца (ваљевски срез), не каже се коју славу славе.

Шошићи су пореклом из оближње Остружнице, славе Аранђеловдан.

Веселиновићи су из Трнове, веле близу Делиграда, предак им се доселио пре 60-70 година и удомио се у Вилиповиће, зову их „Буграчићи“, не каже се коју славу славе, претпоставља се да, као и Вилиповићи, славе Мратиндан.

Стевановићи су из Рудске а старином су из Лике, не каже се коју славу славе.

Лазаревићи су из Босне, славе Игњатијевдан.

Цветковићи су из Врапче, близу Трна у Бугарској, предак дошао као дечко у село да аргатује и ту остао, славе Митровдан.

Благојевићи, не зна се одакле су досељени, као да су старином из овог села, славе Аранђеловдан.

Милојевићи, не зна се одакле су досељени, као да су старином из овог села, славе Ђурђевдан.

У овом селу нема много новијих досељеника. Главни део становништва чине старинци и старији досељеници. Прича се, да је било новијих досељеника из Босне и других земаља, па су их становници овог села растерали, јер се, веле, нису владали како треба; хватали их у крађи и у другим незаконитим радњама.

 

ИЗВОР: Риста Т. Николић – „Околина Београда“, прво издање 1903. године у саставу књиге „Околина Београда и Смедерева“, последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.