Порекло презимена, село Влакча (Страгари, Крагујевац)

9. августа 2013.

коментара: 6

Порекло становништва села  Влакча, градска општина Страгари (Крагујевац). Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

 

Топографске прилике.

Влакча се налази на рипањској површи која се овде увлачи као залив. Један део села је на прибрежној тераси ове површи, и само неколико кућа су више одсека, на качерској површи. Сеоске куће су на остацима рипањске површи која се сачувала између притока потока Молитве. Изнад последњих кућа налази се лепо изражен клиф качерске површи на Караули.

Село је богато нзворском водом. Извори су: Студенац (код цркве), Мирина Вода, Студена Вода, Каменита Чесма, Бања, Савина Вода и Светиња („лековита вода“). На потоку Раковици има шест воденица.

Највећи део имања је поред Јасенице, у Крстачи и Стражевици. Око извора Светиње је општинска шума (75 хектара) са ситногорицом (граб, буква, цер, граница). Црква има свој забран (2 хектара).

Село је разбијеног типа. Дели се на три краја: Горња Крај, Доњи Крај и Грчинац.

 

Порекло породица и старине

Прве куће су биле у Старом Селу. Било је свега седам кућа. Сада су у Старом Селу само куће Миловановића.

У селу су ове породице:

Марковићи (Миловановићи, Ђорђевићи, Радојковићи) 12 к. Слава: св. Јован. Доселио се прадед Нешко са синовима, од којих је један отишао у Лесковац (посавски-подунавски). Нешко се доселио „од Сјенице-Студенице“. Данашњи људи су пето колено.

Павловићи (Ђурђевићи) 10 к. Слава: св. Никола. Стари су дошли са Језера (Дробњак). За време Карађорђа били овде. Бежали у Срем.

Вучковићи 6 к. Слава: св. Аћим и Ана. За време Карађорђа досељени од Сјенице. Од ових су Милутиновићи у Колетини. Имају фамилију у Гривцу (Гружа), зову се Ракитовићи (в. Гружа, ст. 251).

Никетићи (Гајићи) 15 к. Слава: св. Никола. Стара породица. За време Турака били у рудничком збегу. Незнају порекло.

Драгутиновићи (Петровићи) 4 к. Слава: св. Никола. Мисле да су „одломак“ од Павловића (Тоурђевића).

Борићи (Раденковићи, Тимићи, Петровићи, Јовановићи, Костићи, Алексијевићи, Симићи) 53 к. Слава: св. Врачеви. Доселио се прадед Радоје Грудоња са три сина: Јованом, Бором и Раденком од „Студенице-Сјенице“. Један од браће отишао у Божурњу од кога су Бранковићи (в. Божурњу).

Недељковићи (Петровићи) 10 к. Слава: св. Врачеви. Род су са Борићима.

Обрадовићи (Јеремићи) 14 к. Слава: св, Никола. Зову их „Катранџијама“. Досељени од Сјенице.

Стефановићи 2 к. Слава: св. Никола. Род са Никетићима (Гајићима).

Ћирићи 2 к. Слава: св. Мрата. Пре Устанка досељени од Сјенице. Род са Матејићима у Јагњилу.

Карићи 4 к. Слава: св. Никола. Доселио се старац Кара из Пласковца и доцније довео у кућу „неке Бугаре“.

Коларовићи (Вучковићи) 3 к. Слава: св. Никола. Пре 70 година дошли „Бугари“ Ђорђе и Милан као мајстори из „источних крајева”.

Аџићи (Ташићи, Милановићи, Илићи, Филиповићи, Живановићи, Јовановићи, Пантићи, Микићи) 30 к. Слава: св. Илија. Њихов предак аџија Мојсило дошао са браћом. Најстарији људи из ове породице незнају порекло.

Крсмановићи 3 к. Слава: св. Јован. Род са Јоксимовићима.

Миловановићи (Ћирковићи, Симићи) 9 к. Слава: св. Аранђел. Старија породица, која је била у селу пре Устанка.

Недељковићи 2 к. Слава: св. Аранђел. „Бугари“ који су се скорије доселили.

Аврамовићи 6 к. Слава: св. Ђорђе. Непознато порекло.

Панићи 4 к. Слава: св. Петка. Зову их „Власима”.

Јоксимовићи 5 к. Слава: св. Јован. Доселио им се деда од Сјенице (дошао пре Борића). Имају фамилију у Добрачи (лепенички) али не знају како се зову.

Костићи 2 к. Слава: св. Лазар. Пре 60 г. као мајстори дошли из Осата.

Село има једно гробље (у Змајевцу) где се сарањује и један крај Котраже.

У потоку Раковици је стара црква, која је више пута рушена и обнављана. Данас се још виде око цркве темељи од станова који су ту били. Код Камените Стене на месту Сиги била је стара црква; ту је и старо гробље. На местима “Сиги” и “Илиџи” налази се стари новац.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. milan obradović

    Ispravka vezana za tekst Vlakč,selo se deli na Gornji kraj,Donji kraj i Trčinac (ne Gorčina, po potoku koji protiče tuđa).

  2. Jesa

    Zanima me nesto vise o porodici Jesic iz Vlakce. Sta pise u knjigama rodjenih, vencanih i umrelih. Moji najdalji preci koje pouzdano znam, bili su dva brata, Novak (1833-1905) i Dimitrije (1838-1904), zanima me nesto vise o njihovom ocu i dedi. Hvala u napred.

  3. Jesa

    Dobar dan, zelim da saznam nesto vise o porodici Jesic iz Vlakce. Moji najdalji preci koje porodica pamti su braca Novak (1833-1905) i Dimitrije (1838-1904). Kako su se zvali njihov otac i deda? Postoji li kakva hronika sela i da li mogu dobiti podatke iz nje o svojim precima. Hvala u napred. Pozdrav.

  4. Dobar dan, ja zelim da saznam nesto vise o porodici Jesic. Moji najdalji preci koje porodicno usmeno kazivanje zna su dva brata Novak (1833-1905) i Dimitrije (1838-1904) Jesic. Zeleo bih da znam kako su se zvali njihov otac, deda i pradeda, kad su i odakle dosli. Njihov rod je poreklom iz Pive.

  5. Jele

    Dobar dan. Zanima me ima li neki tefter iz čibuka iz 19. stoleća u kom se pominju glave porodica sela Vlakče kao porezni obveznici itd, kao u Kotraži na primer?
    Voleo bih da to neko ovde i objavi.

  6. Ješa

    Dobar dan. Zanimaju me imena i godine života dva kolena ispred dva brata,
    Novaka (1833-01.11.1905), i Dimitrija Ješića (1838-15.12.1904).
    Dobio sam informaciju da u manastirima Blagoveštenje Rudničko i Voljavči, oba kod Stragara, da pored stragarskih
    imaju i matične knjige
    sela Vlakče. Zanima
    me da li je to tačno.
    Želim da pogledam matične knjige sela Vlakče od 1837. do 1884. godine.
    Srdačan pozdrav i hvala svima u napred za bilo kakvu tačnu informaciju i pomoć.