Порекло презимена, село Загорје (Беране)

Порекло становништва села Загорје, општина Беране. Стање из 1903. године. Према студији „Васојевићи у турској граници” попа Богдана Лалевића и Ивана Протића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Одмах до Ржанице, на северо-источној страни, а између Крчева и Рашћа с једне, и Буковца и Главице с друге стране налази се село Загорје. Земљиште, на коме је село, стешњено је поменутим брдима, која су обрасла гором, откуда је, како се вели, и име селу, те није равно него је облого. Село се протеже у дужину (и.-з.) за 20, а у ширину (с.-ј.) око 10 минути.

Њиве се воде из Загорског Врела, на коме имају две редовиичке вођенице, а вода се пије с врела и других извора. Сви су сељаци на својој земљи. Планина је Загоранима Цмиљевица, која је од села далеко 4 и по сахата, а главне су им испаше и станови на Крчеву.

Од старина има једна развалина, за коју се вели да је била кула Љутице Богдана, који се, према предању, одатле преселио у Карловце.

У селу има 30 кућа, од којих су Васојевићи:

Бојовићи (Лопаћани) и Кастратовићи (Ковачевићи).

Од Србљака су:

Лутовци, који су дошли из Лутова у Братоножићима, славе Никољдан;

Дашићи су из Шекулара, славе Јовандан у зиму, Кљаићи су из Бјелопавлића, славе Св. Петку и, најзад, једна кућа Коматина из Куча, који славе Митровдан.

Гробље је једно.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у турској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 710). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.