Порекло презимена, село Божурња (Топола)

29. јула 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Божурња, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

 

Топографске прилике.

Сеоске куће су на рипањској површи, у коју се Јасеница јако усекла и има дубоку долину. Овде се скреће од правца југ-север у источни правац, често плави котлину и после поплава помера своје корито. Нарочито су запамћене поплаве од 1864. и 1890. (Тројичке воде), када је надошла вода за неколико метара. У долини нема кућа, изузев школе, механе, општинске суднице; куће су по доста стрмим странама брда. Са источне стране села протиче Ракичевица, десна притока Јасенице. У долини Јасенице има 4 воденице и неколико циглана.

Употребљава се изворска вода, а и са ђермова.

Извори су: Орашје (до механе), Врело, Чесма (у сред села). У Змајевцу је „лековит извор“. Ђермова има доста и они се ко- пају дубоко (по 10—15 м).

Најбоља земља је око Јасенице. Њиве су на местима: Равница, Крушик, Прукча, Дубока, Дрењак, Црно Поље, Ракичевица, а има их и у самом селу. С десне стране Јасенице, на „Коси“ има младе шуме, поглавито церове, граничеве и растове. На „Страни“ је махом растова шума. У Јасеници су ливаде и баште. Хватају и рибу и то поглавито аловом а „запињу и кошар“.

Село је разбијеног типа, подељено на крајеве који су одвојени њивама, јаругама или реком.

Крајеви су: Вукреч, Церје, Дрењак, Старо Село (Селшате), Ракичевица. Најнасељенији су крајеви: Букреч и Церје.

 

Порекло породица и старине.

Село је засновано на месту које зове Старо Село — Селиште. Ту су биле прве куће, а данашња је Божурња била под густом шумом. По предању Старо Село је напуштено због чуме. Иселили су се и населили ниже Старог Села. Прича се да су тада два брата близнака и два вола близнака заорала место за ново насеље, да их и ту „чума не би давила“. У Старом Селу данас има око десетак кућа (Живановића, Стојића, Живковића).

Најстарије су породице:

Савковићи 2 к. Слава: св. Никола; Живковићи 3 к. Слава: Ђурђиц и Банџићи 1 к. Слава: св. Никола. За њих се не зна кад су дошли и одкле су, а данас већ изумиру. За Савковиће се говори да су од Бранковића (,,издајице“).

Најстарији досељеници су :

Швабићи (Павловићи, Топаловићи, Лукићи, Јаковљевићи, Милованчевићи, Димитријевићи, Јовичићи) 35 к, Слава: св. Арађел. Стари дошли пре Устанка из Чумића (лепенички) од Милованчевића (Гачића) — који су старином од Студенице — Косова (Лепеница, ст. 213). У Чумић су дошли за време Прве Сеобе. 1813. г. Швабићи су бежали „преко“; копали око Карловца винограде. По ослобођењу се врате у Божурњу и због варошког одела, које су носили, прозову их „Швабићима“.

Хаџићи (Гајићи, Глишићи, Велићи, Живановићи, Јовичићи) 38 к. Слава: св. Аранђел. -Дошао Хаџи Радован са седам синова од Сјенице. Седмо су колено од досељења. За време Кочине Крајине бежали у Аустрију, доцније се вратили и ратовали уз Карађорђа. Радована звали хаџијом што је имао много стоке, „по 1000 брава“.

Симићи (Манојловићи, Ђорђевићи, Вуковићи, Павловићи) 30 к. Слава: св. Стеван. Дошли пре Устанка од Бијелог Поља — Сјенице. Род су са Благојевићима у Жабарима и Спасићима у Тополи. Кад су Симићи дошли у Божурњу, кмет Савко (од Савковића) није им дао да се настане, те се они крену натраг и дођу до Лужница (Лепеница). На наваљивање осталих сељака Савко се предомисли пошље човека те их врати, и да им земљиште да подигну куће и да се настане.

Сандићи (Јанковићи) 13 к. Слава: св. Ђурђиц. За време Устанка дошли су од „Сјенице — Санџака“.

Стојићи (Јовановићи, Продановићи, Миливојевићи, Стевановићи, Ђорђевићи) 30 к. Слава: св. Симеун (14. септ.). Дошли из Ковачевца (смедеревски) где је један брат остао.

Раловићи 10 к. Слава: св. Аранђел; дошли од Сјенице 1809. г.

Марковићи 4 к. Слава: св. Никола. Као печалбари дошли од Пирота. У Буковику им род Марковићи.

Ковачевићи 10 к. Слава: св. Никола. Досељени од Сјенице 1809. г. Дошла браћа Михајло и Сима, а трећи брат отишао у Даросаву. Данас се презивају још и Вујичићи, Стевановићи, Павловићи.

Чолићи 20 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се Курта Демир са сином од Сјенице. Били муслимани па се покрстили.

Васићи 3 к. Слава: св. Мрата. Дошли од Сјенице за време Карађорђа. Имају родбине у Јарушицама (лепенички).

Бранковићи 4 к. Слава: св. Врачеви. Преселили се из Влакче од фамилије Борића.

Буљанчевићи (Јовановићи, Маричићи) 7 к. Слава: св. Параскева (14/Х). Досели се из Буљана (параћински).

Ћосићи 2 к. Слава: св. Ђорђе. Раније се звали Малевићи. Доселили се из „Турске“ и покрстили се.

Миловановићи 8 к. Слава: св. Ђорђе. Дошли кад и Ћосићи из „Турске“.

Пољаковићи 3 к. Слава: св. Параскева 14/Х. Дошли 1809. год. од Бијелог Поља. Од њих су Пољаковићи у Овсишту.

Јовановићи (Бингулски) 3 к. Слава: св. Никола. Дошли из Драгоцвета (моравски) пре Устанка. За време пропасти прешли у Срем (у село Бингулу) па се доцније вратили.

Филиповићи 2 к. Слава: св. Јован. Довела их мати из Жабара (лепенички); овде се преудала. Има их у Жабарима.

Код школе је био турски хан; место са њивама испод тога хана и сада се зове „Подан“. На Ивковом Брду је старо гробље, за које се верује да је маџарско.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.