Дигитална књига: Речник личних имена код Срба Reviewed by Momizat on . Портал Порекло објављује књигу Милице Грковић "Речник личних имена код Срба", која је незаобилазан путоказ у трагању за пореклом имена, али и презимена која су Портал Порекло објављује књигу Милице Грковић "Речник личних имена код Срба", која је незаобилазан путоказ у трагању за пореклом имена, али и презимена која су Rating: 0
You Are Here: Home » Траг » Књиге » Дигитална књига: Речник личних имена код Срба

Дигитална књига: Речник личних имена код Срба

Речник личних имена код СрбаПортал Порекло објављује књигу Милице Грковић „Речник личних имена код Срба“, која је незаобилазан путоказ у трагању за пореклом имена, али и презимена која су из њих проистекла.

 

„Лична имена, као један од облика народног стваралаштва и део лексичког блага, у себи носе печат историје, културних утицаја и веза, традиције, обичаја, религије, језичког развоја, народне психологије, схватања живота и погледа на свет.

Истраживачи различитих научних дисциплина, сваки из свог аспекта, могу у њима наћи материјал за решавање многих проблема. 

У нашим најзначајнијим речницима сакупљена су многа имена као саставна целина језичког богатства, али до сада није урађен ниједан потпунији зборник личних имена који би омогућио свестрано проучавање нашег антропонимијског система“, наводи се у предвогору Милице Грковић и на крају закључује:

„Јасно је да је у овоме раду морало бити пропуста и недостатака, али, ако се узме у обзир да је ово први покушај да се на овакав начин, на једном месту, сабере обимна грађа, без које се не може приступити решавању разних проблема везаних за имена у српском народу, као и за слична питања код других јужнословенских, словенских као и осталих народа уопште, онда, надам се да ће он, и поред тога, бити користан прилог нашој науци и култури. 

Не сме се мислити да су овде сакупљена сва имена која су постојала или живе у народу. Потпуност је немогућа јер је број извора који садрже податке скоро неограничен. Поред тога не може се мислити да је код сваког имена сасвим поуздана етимологија и да неће бити потребне допуне и исправке.

Овај прилог проучавању наше антропонимије је постигао свој циљ, ако буде скроман допринос ономастичким истраживањима и обавештење читаоцу о личним именима која су се јављала или данас постоје у српском народу“.

У овој књизи су посебно обрађена мушка, а посебно женска имена, а вашој пажњи препоручујемо тумачење како користити овај драгоцени речник на 22. и 23. страни.

 

Преузмите и сачувајте ову књигу преко следећег линка:

Милица Грковић – Речник личних имена код Срба


Коментари (4)

  • Dragan

    Postovani!
    Interesuje me porijeklo prezimena Stevic u opstini Brcko (Republika Srpska) selo Trnjaci . Slava je Sv. Stefan.
    Hvala unaprijed.

    Одговори
  • Горан

    Поштовани, интересује ме поријекло презимена Марковић у општини Шипово (Репулика Српска) село Дуљци. Крсна слава је Св. Никола. Хвала унапријед.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ИМЕНА

    Лично име је прва детерминација која се даје детету приликом рођења или крштења. Већ је одавно речено да не постоји човек на свету који нема име. Као што сваки народ има свој језик који преноси с генерације на генерацију, тако има и свој систем личних имена која се вековима понављају.
    Срби су своја најстарија имена наследили из прасловенске заједнице. Та имена су карактери-стична по значењу и структури. Стара словенска имена су, по свом саставу, одражавала индоевропско наслеђе. То су: сложена имена састављена од две основе типа Владимир, Владислав, Драгослав, Мирослав, Радослав и сл; изведена имена од једне основе и простог и сложеног наставка типа Владан, Драгоје, Радоје, Радојица и сл; скраћена имена типа Влад, Рад и сл; хипокористици типа Влада, Драго, Раде и сл. Осим њих постојала су и самотворна имена, односно имена настала од разних апелатива као: Вишња, Вук, Голуб, Грлица, Кумрија, Малина.
    После досељавања Срба на Балкан наслеђена слика имена почела се мењати. Када су примили хришћанство, почели су прихватати имена из календара која су имали светитељи и мученици за Христову веру и која су већ својој деци давали остали хришћански народи. Омиљена су била имена апостола као: Петар, Иван. Већина хришћанских имена Србима је дошла византијским посредством, мада је у западним деловима српског простора било и западног утицаја. Веома рано хришћанска имена су се прилагодила законима српског језика: ‘АлаотаоГа > Наста, ИпсбХаоб > Никола, Етефа-го$ > Степан, ФГХшло? > Пилип. У складу са грађењем српских хипокористика и изведених имена од словенских језичких елемената настајали су хипокористички облици од хришћанских имена. Од гр-чког имена ГЕсбрушх постали су у српском језику пуни облици Георгије, Ђорђе, Ђурађ, Ђурђе, а и од њих низ нових форми: Ђока, Ђокица, Ђоле, Ђука, Ђукан, Ђура, Ђурица, Ђурко, Ђурашин, Ђурашко.
    Осим хришћанских имена у ономастикон долазила су и имена из фонда имена народа са којима су Срби били у суседству или са којима су одржавали политичке или културне везе. Имена из популарне литературе оживљавана су у средњовековној Србији. Забележена су у споменицима имена Ижота, Оливер, Орландо. Она су сведочанства да је у то време нашем народу стизала литература из запад-них земаља. Ретки су случајеви превођења страних имена, као што је име грчког порекла Теодор превођено као Божидар.
    Најстарија сведочанства о српским именима налазе се забележена у страним изворима, страним језиком и писмом. После јачања српске државе настало је низ докумената писаних ћирилицом и српскословенским језиком. Најстарији српски извори који су настали у Хуму, Босни, Дубровнику, Зети, Рашкој, садрже хиљаде личних имена, патронима и имена места. На основу тога може се реконструисати слика личних имена средњовековних Срба. Најважнија одлика те слике је њен словенски карактер. Ако се прате имена на целом српском простору од првих писаних споменика до Косовске битке, онда се може закључити да су српска имена словенског порекла била у великој већини. Анализа је показала да је у већини средњовековних насеља која су пописана у владарским повељама било преко осамдесет процената српских имена словенског порекла.
    После слома српске средњовековне државе, писани извори српским језиком постали су ретки, тако да на основу њих није могуће установити како се развијала слика личних имена. Међутим, ту празнину су попунили турски дефтери у којима су бележени порески обвезници. Ови пописи сведоче да су се и после Косовске битке у српском народу чувала народна имена.
    Позната су углавном средњовековна мушка имена јер пописивани су у великим списковима само мушкарци, порески обвезници. Женска имена бележена су у записима, натписима, тестаментима, поменицима. То ипак није довољно да би се могла добити поуздана слика средњовековних женских имена. Поред поменуте грађе главна помоћ за познавање ове врсте имена су мушка имена. Многа имена се јављају у пару, па се лако може на основу познатог мушког имена претпоставити женско име као: Драган – Драгана, Милан – Милана, Стојан -Стојана, Владислав – Владислава итд.
    За време ропства под Турцима Срби су чували своја народна имена словенског порекла, али хришћанска имена су их лагано потискивала. У српским областима преко Саве и Дунава у XVII[ веку преовладала су календарска имена. Поред календарских имена која су се код Срба била усталила још у средњем веку, јављају се многа нова која у то време нису била позната у српским крајевима под Турском као Аркадије, Пелагија, Сидонија, Олимпијада итд.
    У XIX веку, у време буђења националне свести, култ народне прошлости захватио је српски народ. То се одражавало у свим областима културе и живо-та. У складу с новим таласом доживљавања сопствених корена Срби су се почели односити и према личним именима. Многе угледне личности промениле су страна имена и узела народна. Отац Бранка Радичевића Теодор постао је Божидар, а његов син Алексије узео је име Бранко. Новорођеној деци давана су на крштењу имена из националне историје и народне књижевности. Нарочито су била популарна имена средњовековних владара и јунака епске поезије као Драгутин, Душан, Марко, Милош, Милутин, Урош. Превласт народних имена траје до данас.
    Када се прати историја личних имена, с правом се може рећи да је она условљена културном и политичком историјом и да је неодвојиво за њих везана.

    ЛИТЕРАТУРА: Т. МагеНс, О пагодтт гтетта / ргештетта и Нп>а(а I 8гоа, Кад ЈА2ГЈ 81 (81-146); 82 (69-154), 1886; М. Грковић, Речник личних имена код Срба, Београд 1977.
    М. Грковић

    Извор: ЛЕКСИКОН СРПСКОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА, Приредили. СИМА ЋИРКОВИЋ – РАДЕ МИХАЉЧИЋ, Београд 1999.

    Одговори
  • Svetozar

    Poštovani,
    Interesuje me poreklo Simića, selo Glavice_Smrčani kod Livna, Bih. slava je Sv. ILIJA. pozdrav.
    Svetozar Simić

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top