Порекло презимена, село Сушица (Ваљево)

16. јул 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Сушица, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Сушица, фотографија Живота Селаковић
Сушица, фотографија Живота Селаковић

Положај села.

Сушица је на десној обали истоимене реке. Сеоске су куће или по плећима појединих сеоских брда или по странама брда изнад Реке. Земљиште је од секундарног кречњака и брдовито. Поједина брда су висока, благих падова ка истоку и поступно се спуштају у Лесковичку Висораван, докле се Реци спуштају стрмо. Знатнија узвишења су: Кукаљ, Павлова Коса и Грахово до Лесковица, Орловац, Васиљевача и Селачко Брдо у селу над реком Сушицом. По плећима су брда вртаче, као и по целој Лесковичкој Висоравни, међу којима и овде има језера.

У селу по висовима нема извора. Што их је низ реку су у Селачком Брду и називају се именима појединих породица. Народ се служи водом са извора и Реке, бара и цестерни, којих има овде, као и по Лелићу. Река Сушица је понорница, која чим уђе у атар села понире, и остављајући пред собом суво корито, јавља се пред Грачаницом на додирној зони кречњака и порфиритичних стена, где прима у себе и Тубравићску Реку. Долина Сушице је права клисура, без пута, речно корито је у самом кречњаку у коме има свих објеката од крша. Никаквих других речица ни потока нема, јер вода са појединих сеоских брда намах се сјури низ точила и плазовима претрпава стране брда и речну долину или се задржава по вртачама и долинама.

Земље и шуме.

Сеоске су земље изван кућа и у вези са лалићким и лесковичким, већином кречуше с црвеницом по дну вртача. Ако се ђубре могу бити родне а на њима рађају стрмни усеви, докле нису подесне за ливаде и пашњаке. У оном делу села, који се продужава у кукаљске и повленске косе нема ливада и испуста, тамо су шуме и непроходни крајеви, кроз које још људска нога није смела слободно проћи. Сушица има мало лука, па су или плазовима и наносима затрпане или се затрпавају, осипањем или су саме по себи исувише камените, или их река квари и односи, градећи од њих камењаке и пескове или су само такве да, кад сунце боље припече, усеви на њима изгоре.

Шуме има у изобиљу у овом селу. Цео јужни део села пошумљен је и има је у довољној мери и за грађу и за огрев, а досте се извози и продаје. Јужни део села, изван Селака, је сеоска својина, докле поједине породице имају својих удела у крајевима, који су приступачнији.

Тип села.

Сушица је село разбијеног типа. Куће су издвојене у три групе, где су куће појединих породица збијеније од осталих. Џемати су удаљени један од другога 50 до 1000 метара. Главни су џемати: Селаци у врху села, на јужном крају, према Брезовицама, Речани у падини Васиљеваче према Реци и Брђани по Васиљевачи и Орловцу.

У Селацима су Селаци (Селаковићи); у Речанима су Перишићи (Петровићи) и Јовановићи; у Брђанима су Васиљевићи и Павловићи; на Васиљевачи и око сеоског гробља Шиљковићи и Мијаиловићи; под Селачким Брдом Стојановићи, Марићи и Ребићи (Тендићи); око Језера и до Лесковица Новаковићи и Арсеновићи, испод ових и Орлвца.

У селу су омање задруге Перишића (две куће) и Васиљевића.

Подаци о селу.

Сушица, код Вука погрешно „Душица“, имала је према харчким тефтерима из 1818. године 12 домова са 20 пор. и 40 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 26 домова и 238 становника.

-1874. године – 26 домова и 268 становника.

-1884. године – 34 дома и 301 становника.

-1890. године – 35 домова и 325 становника.

-1895. године – 41 дом и 357 становника.

-1900. године – 51 дом и 402 становника.

Годишњи прираштај становништва је 5,29 а процентни 1,72%.

Име селу.

За порекло имена села Сушица и истоимене Реке ништа није написано. Претпоставља се да је село добило име по реци а Река по томе што је понорница – Сушица, оп. Милодан.

Имена крајева или џемата су по месту насељења Брђани и Речани, или по презимену породице – Селаци.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Сушица долази у ред врло старих насеља.

-Стојановићи: У селу се држи да су Стојановићи оснивачи села, јер се за њих не зна да ли су се и одакле доселили; они су били увек насељени око Језера, где су и данас, има их 7 кућа и славе Никољдан.

-Ребићи (Тендићи) су досељени из Сијече Реке-округа ужичког, насељени су око Језера са Стојановићима; има их 6 кућа и славе Никољдан.

-Васиљевићи, Павловићи и Шиљковићи: По времену досељења најстарији су Васиљевићи, по чијем је родоначелнику Васиљу названо брдо Васиљевача. Васиљ је дошао из села Биоске у Старом Влаху у првој половини 18. века и његови су потомци Васиљевићи, Павловићи и Шиљковићи, има их 10 кућа и славе Јовањдан.

-Перишићи, Петровићи: Одмах иза Васиља сишли су у село Петар и Периша, два брата рођена са својим породицама из Пиве у Херцеговини, од оне исте породие, од које су и лесковички Пивљани. Петрови и Перишини потомци зову се уопште Перишићи (Петровићи), има их 12 кућа, славе Ђурђевдан.

-Селаци (Селаковићи): Пред Кочину Крајину сишли су из Кремана у Старом Влаху данашњи Селаци, њих је 9 кућа, славе Јовањдан.

-Новаковићи: Кад и Селаци са њима су сишли и Новаковићи из Будимље у Старом Влаху и населили се по дну села, до Лелића, има их 4 куће и славе Ђурђевдан.

-Арсеновићи: После Кочине Крајине сишао је дед данашњих Арсеновића из Маковишта-округ ужички, од њега су 3 куће насељене готово у средини села, под Орловцем, славе Јовањдан.

-Михаиловићи: У исто време доселио се и дед данашњих Михаиловића и призетио у Васиљевиће, пореклом је из Љештанском-округ ужички, славе Срђевдан.

Новији досељеници:

-Марић се призетио у Стојановиће, пореклом је из Богатића, села ове области, слави Јовањдан.

-Јовановић је Влах из Лазнице у Хомољу, дошао као рудар у ове крајеве, па се призетио у Перишиће пре 20 година, не слави.

У Сушици је 54 куће од 9 породица.

 

Занимање становништва.

Сушичани се занмају свима привредним радњама, којима и суседни сељаци ове области. Начин и врсте занимања истоветни су као и код суседних Лелићана. Одају се изучавању заната и раде их и по селу и изван њега. И данас, а и раније, удаљавају се из села и стално се исељавају због рђаве земље, а нарочито због њене неродности.

Појединости о селу.

Сушица је саставни део Лелићске општине у Срезу ваљевском. Судница и школа су у Лелићу а црква у Ћелијама. Гробље је заједничко за цело село и на васиљевачи.

Сеоска преслава је Спасовдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

*

ДОДАТАК: Арачки тефтери из 1831. и 1832. године за село Сушица код Ваљева. Приредио сарадник портала Порекло Живота Селаковић.

Сушица, фотографија Живота Селаковић
Сушица, фотографија Живота Селаковић

Арачки тефтер из 1831. године за село Сушица код Ваљева (Ваљевска нахија, Подгорска капетанија)

Архив Србије, Карнегијева 2, Београд

Збирка тефтера

Књига број 561 на ролни број 38, микрофилм

Арачки тефтер за село Сушицу из 1831. године, попут других арачких тефтера, садржи само списак мушких глава. Тефтер разликује три категорије мушкараца: 1. пунолетни (плаћају порез и арач), 2. малолетни, али старији од седам година (плаћају само арач) и 3. млађи од седам година (ослобођени свих дажбина). У случају овог конкретног списа, пописивач је нажалост одлучио да не пише године старости за обе опорезиве категорије, тако да имамо увид једино у старост дечака млађих од седам година (поље предвиђено за године старости, сем код млађих од седам година, оставио је празно). Читајући овај тефтер сазнајемо да је Сушица у то време имала само 14 домаћинстава, са укупно 22 главе које плаћају порез и укупно 49 глава које плаћају харач. Садржај тефтера преносим у целости:

1. Петар Ребић, порез и арач
син Тешо, порез и арач
син Јовица, арач
син Димитрије, арач

2. Илија Шиљковић, порез и арач
син Милован, порез и арач
унук Сава, арач
унук Павле, две и по године стар
пасторак Алекса
унук Младен, новорођенче

3. Васиљ Марковић, порез и арач
син Андрија, арач
син Петар, арач
син Марко, арач
унук Живко, три године стар
унук Тома, новорођенче

4. Павле Марковић, порез и арач
син Тимотије, арач
син Илија, арач
син Теодосије, арач
син Јован, три године стар

5. Јован Шиљковић, порез и арач
син Никола, арач
син Ђорђе, арач

6. Петар Стефановић, порез и арач
син Митар, арач
син Лазар, арач
син Павле, арач
син Вићентије, арач

7. Недељко Шиљковић, мучан, ослобођен пореза

8. Михајло Стефановић, порез и арач
син Нинко, арач
син Милован, две године стар

9. Петар Мијаиловић, порез и арач
брат Периша, порез и арач
брат Сима, порез и арач
син Марко, арач
син Вилип, арач
син Михаило, пет и по година стар
син, новорођенче

10. Митар Новаковић, порез и арач
брат Ранко, шест година стар
син Теодор, шест година стар
син Димитрије, арач
син Јанко, две године стар

11. Остоја Петровић, порез и арач
брат Стојан, порез и арач
брат Јован, порез и арач
брат Лазар, порез и арач
син Ранко, арач
син Обрад, арач
син Вилип, шест месеци стар

12. Јован Арсеновић, порез и арач
син Тадија, арач
син Митар, арач
пасторак Павле, арач

13. Павле Мијаиловић, порез и арач
син Ранко, порез и арач
син Срећко, арач
син Обрад, шест година стар
син Ђорђе, три године стар

14. Јован Селак, порез и арач
брат Продан, порез и арач
син Лазар, арач
син Сава, три године стар

Сума: 22 порез, 49 харач

Крај

_____________________________________________________________________________

Арачки тефтер из 1832. године за село Сушица код Ваљева (Ваљевска нахија, Подгорска капетанија)

Архив Србије, Карнегијева 2, Београд

Збирка тефтера

Књига број 597 на ролни број 43, микрофилм

Арачки тефтер за село Сушицу из 1832. године не доноси много новитета у односу на годину дана старији тефтер. Скоророђени син Петра Мијаиловића добио је име Обрад. Ранко и Теодор Новаковић, Михаило син Петра Мијаиловића и Обрад  син Павла Мијаиловић, који су у претходном тефтеру имали шест година, сада имају седам и плаћају арач. Алекса, пасторак Илије Шиљковића, нестао је са списка. Митар, син Петра Стефановића, постао је пунолетан и сада плаћа и порез и арач. И на послетку, Андрија, најстарији син Васиља Марковића (будући Андрија Васиљевић), уз име има ознаку кмет.

Садржај тефтера преносим у целости:

1. Петар Ребић, порез и арач
син Тешо, порез и арач
син Јовица, арач
син Димитрије, арач

2. Илија Шиљковић, порез и арач
син Милован, порез и арач
унук Сава, арач
унук Павле, три и по године стар
унук Младен, једну годину стар

3. Васиљ Марковић, порез и арач
син Андрија, арач, КМЕТ
син Петар, арач
син Марко, арач
унук Живко, четири године стар
унук Тома, једну годину стар

4. Павле Марковић, порез и арач
син Тимотије, арач
син Илија, арач
син Теодосије, арач
син Јован, четири године стар

5. Јован Шиљковић, порез и арач
син Никола, арач
син Ђорђе, арач

6. Петар Стефановић, порез и арач
син Митар, порез и арач
син Лазар, арач
син Павле, арач
син Вићентије, арач

7. Недељко Шиљковић, мучан, ослобођен пореза

8. Михајло Стефановић, порез и арач
син Нинко, арач
син Милован, три године стар

9. Петар Мијаиловић, порез и арач
брат Периша, порез и арач
брат Сима, порез и арач
син Марко, арач
син Филип, арач
син Михаило, арач
син Обрад, једну годину стар

10. Митар Новаковић, порез и арач
брат Ранко, арач
син Теодор, арач

син Димитрије, арач
син Јанко, три године стар

11. Остоја Петровић, порез и арач
брат Стојан, порез и арач
брат Јован, порез и арач
брат Лазар, порез и арач
син Ранко, арач
син Обрад, арач
син Филип, годину и по стар

12. Јован Арсеновић, порез и арач
син Тадија, арач
син Митар, арач
пасторак Павле, арач

13. Павле Мијаиловић, порез и арач
син Ранко, порез и арач
син Срећко, арач
син Обрад, арач
син Ђорђе, четири године стар

14. Јован Селак, порез и арач
брат Продан, порез и арач
син Лазар, арач
син Сава, четири године стар

Сума: 23 порез, 53 харач

___________________________________________________________________________

Tефтер чибука из 1833. године за село Сушица код Ваљева (Ваљевска нахија, Подгорска капетанија)

Архив Србије, Карнегијева 2, Београд

Збирка тефтера

Књига број 335 на ролни број 23, микрофилм

Тефтер чибука из 1833. године доноси број оваца и коза у сваком домаћинству у Сушици. Садржај тефтера преносим у целости:

Сушица

  1. Андрија Васиљевић, 30 оваца, 10 коза
    2. Павле Марковић, 25 оваца, 10 коза
    3. Јован Арсеновић, 30 оваца, 11 коза
    4. Павле Мијаиловић, 40 оваца, 15 коза
    5. Јован Селак, 30 оваца, 25 коза
    6. Остоја Петровић, 80 оваца, 30 коза
    7. Митар Новаковић, 35 оваца, 2 козе
    8. Петар Ребић, 50 оваца, 15 коза
    9. Петар Стефановић, 25 оваца
    10. Михаило Стефановић, 25 оваца, 10 коза
    11. Милован Шиљковић, 20 оваца, 10 коза
    12. Недељко Шиљковић, 20 оваца
    13. Јован Шиљковић, 5 оваца
    14. Петар Мијаиловић, 25 оваца, 20 коза

укупно, 440 оваца, 158 коза

Крај

___________________________________________________________________________

Списак пореских глава из 1836. године за село Сушица код Ваљева (Ваљевска нахија, Подгорска капетанија)

Архив Србије, Карнегијева 2, Београд

Збирка тефтера

Књига број 460 на ролни број 29, микрофилм

Списак пореских глава из 1836. године доноси имена пунолетних мушкараца у Сушици, уз по неку напомену. Најважније разлике у односу на арачки тефтер из 1832. године су следеће: Мијаило и Петар Стефановић сада се презивају Мандић, Васиљ Марковић је вероватно умро, а наследио га је син Андрија Васиљевић (кмет), Илија Шиљковић је вероватно умро, а наследио га је син Милован, Јован Арсеновић је вероватно умро, а наследио га је син Тадија. Поред сваког имена стоји „1“ (опорезује се) или „/“ (не опорезује се):

 

Сушица

  1. Андрија Васиљевић, / – кмет

брат Петар, 1

  1. Мијаило Мандић, 1
  2. Петар Мандић, 1

син Митар, 1

  1. Јово Шиљковић, 1 – Недељко Шиљковић (нап. Ж.С: пише бледим словима поред)
  2. Милован Шиљковић, 1
  3. Сава Шиљковић, 1
  4. Петар Мијаиловић, 1

брат Периша, 1

брат Сима, 1

  1. Павле Марковић, 1
  2. Павле Мијаиловић, 1

синовац Ранко, 1

 

  1. Јован Селак, 1 – килав(ац)?

брат Продан, 1

 

  1. Остоја Петровић, 1

брат Стојан, 1

брат Лазар, 1

брат Јован, /  – 4та пореска глава одобрена

  1. Тадија Арсеновић, 1
  2. Митар Новаковић, 1
  3. Петар Ребић, / – оба сина оженио

син Теша, 1

син Јовица, 1

Сума:  22 главе

Крај

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Живота Селаковић, потомак горе споменутог Јована Селака.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Aleksandar Pantelić

    Da li ima teftera posle 1836. ?