Порекло презимена, село Џинов До (Невесиње)

23. јуна 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Џинов До код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић.

 

На врло кршевитом терену, сакрвено између појединих шумовитих ртова и главица. У једној врло кршевитој, у облику корита, извученој ували. Висина му је 1200 метара.

Готово сви сељани имају своју земљу, само су неколике куће кметовске.

Село се дијели на двије махале: Џинов До и Мокри До, које су удаљене око по сахата. Куће разбијене тако да само на једном мјесту има 4 куће заједно. Поред цесте су два хана и два дућана. Село јако разбијена типа. У селу свега 15 кућа.

Причају сељаци да у читавој Трусини није било за дуго сталнога села, него су ту Заводољани градили торине, па се и село звало Торине. Пред кугу становала је породица Џиновићи који су иселили у Џинову Махалу, али чини се, они су се слабо занимали земљорадњом јер су претци данашњих породица морали крчити шуму.

На пољани код цесте и Мокрог Дола има средњевјековних гробница. На брду Ручњу су шанци Херцега Шћепана, гдје се он био с Турцима, кад су ови освајали Херцеговину.

  • ЧАЛИЈЕ су старином с Цетиња из Ц. Горе прије 200 година. Најприје су дошли под Бабију Главу, одатле су побјегли у Бежђеђе, а одатле су прешли амо. Њихове породице има на Бежђеђу, Раковој Нози, у Сељанима, Зијемљу, а има их и у Подгорју код Високога у Босни. Славе Јовањдан, прислужују Малу Госпојину.
  • КОВАЧИ су старином Шиндиши из Рисна; доселили су прије 200 година, славе Шћепандан.
  • ЖУТКОВИЋИ су старином из Липе код Цетиња, гдје их и сад има; становали су у Шипачину код Никшића, затим у Грабовици (Невесиње), а одатле су прије 50 година прешли овамо. Има их још у Влаховићима. Славе Јовањдан.
  • ГАМБЕТИЋИ су Копривице из Бањана; дошли су на Удрежње прије 100 година, а овамо прије 50 година. Њихове породице има на Удрежњу, Мостару и Бањанима. Славе Никољдан.
  • ЂЕРИЋИ су Мучибабићи из Шипачна (Гацко), старина им до Никшића. Овамо су дшли прије 40 годна. Славе Аранђеловдан.
  • ВУЈОВИЋИ су из Корита, становали су у Врањским, затим у Давидовићима.
  • КОВАЧЕВИЋИ су старином из Граова. Славе Ђурђевдан.
  • Овдје су становали Мусломани Јагањци и Штукани, који су од хајдука у почетку 19. вијека побјегли из села.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.