Порекло презимена, село Удрежње (Невесиње)

Порекло становништва села Удрежње код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Западно од Биограда у једној ували; већим дијелом кршевито је, али са равнијим дијеловима.

Сваки домаћин има своје земље, а уз то држе и агинске, као ”порци”. Село има 5 махала: Кула, Замрштен, Махала, Сабљача и Губераш. Махале су једна од друге удаљене 15-20 минута. Осим тога, свака се махала распада на мање групице. У селу има свега 62 куће.

Не знају како је постало име селу. Не зна се како је село постало, само се зна да су у селу најприје становали Мусломани и православни Окука, чији потомци живе у Бијењи.

  • С њима су у селу живјели и ВУЈАДИНОВИЋИ који су и сад у селу, и не знају о свом поријеклу ништа причати. Славе ?
  • БАЋИНЕ су Тохољи с Богдашића, звали су се Лазовићима, доселили због сиромаштва. Славе ?
  • ЧУПКОВИЋИ су од оних из Биограда. Данас се зову Драговићима, Митровићима, Кљаковићима и Чупковићима.
  • ИВАНОВИЋИ су Ивковићи с Меке Груде. Становали су на Рогачама. Славе ?
  • ЛИЗДЕЦИ су Ђурићи од Влаховића, дошли су због сиромаштва. Славе ?
  • ГАНБЕТИЋИ су поријеклом из Пиве. Славе ?
  • МИЛИЋЕВИЋИ су старином од Вујадиновића. Славе ?

Удрежњани се по ношњи и по говору приближују Хумљацима и то су женске примиле сасвим, а мушки само донекле хумску ношњу.

На врх поља су развалине старе куле за коју причају да је начињена прије 300 година, коју је Али-паша обновио и у њој држао пандуре. Старих гробова има врло мало. Својом величином издваја се један крст на Хатлића гробљу. Причају да су се ту срели сватови и побили. И овај је крст био оборен, па је село тукао град и сељани су га дигли.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (12)

Одговорите

12 коментара

  1. goran saponjic

    Od ovih cupkovica iz udreznja su grkovici koji su otisli za gacko selo przine a iz przina u bodezista isto gacko polje.slave djurdjevdan odvojili se od cupkovica u 16veku.ovi cupkovici su direktni potomci cupka predojevica iz prijevora kod bilece.cupkovici su ubili turcina u cepelici pa pobegli u nevesinje biograd i promenili slavu nikoljdan od predojevica uzeli djurdjevdan

  2. Жељко Вујадиновић

    Текст о пореклу становништва села Удрежња је површан и добрим делом неистинит. Очигледно да су подаци узети од некомпетентних особа. На Удрежњу никада нису живјели муслимани, већ до године без љета 1815/16 стари Срби (динарци) у богумилсој вјери. Постоје и записи о томе, а и богумилски нагробни споменици-стећци. По богомилским гробљима се тачно зна гдеје су била ниова насеља-куће (Кула,Селишта, Заклопци, Сабљача и Сјенаци). Жалосно је што су сва гробља садашњег становништва на богумилским гробљима сем гробља Вујадиновића и новог гробља породица из Заклопаца, Када су 1816. Богумили (наши стари су их звали Грцима) на Илиндан отишли по површици сем породица Чолак (остали где су Вујадиновићи у Сабљачи) и Окука (бег Ризванбеговић их као своје поданике свео у Хумнину -западно од Зминачког потока био је његов посјед) почело је насељавање садашњих Удрежањских породица. Окуке су се вратиле у Кулу после године без љета и касније одселиле на падине Црвња. Чолаци су били на Удрежњу све до 1903 када је задња породица одслила са Удрежња.
    Вујадиновићи у Доњој Махали су 1836 године дошли из Подрваћа у Црној Гори (Глава Зете) гдје су избјегли уз Херцеговачки устанак, а када су се вратли на Удрежње поделили су се на четири куће. Да је Дедијер питао тада најписменијег човека у селу Митра Вујадиновића небих писао глупости. Митар је све до 1939 године ишао код рођака у Подвраће на славу Петковицу. Слава Вујадиновића у Црној гори је била племенска слава Петковица (наметнута од Атрнаута Бјелопавлића), а прислуживали су изворну славу Аранђеловдан. Када су дошли на Удрежње славе само изворну славу Аранђеловдан.
    Вујадиновићи из Сабљаче и Горње Махале те Мићевићи су доселили из Црне горе као Јанковићи. Година досељења је 1882 или 1983. Вујадиновићи из Сабљаче прво су били у Торинама на Осоју и пресаљавају на Читаково имање у Сабљачи. Мићевичи су били слуге код бега Ризванбеговића, а становали су у Дубинама (Влаке). Одласком Турака долазе на њихово имање у Кули. Јанковићи у Сабљачи и Горњој Махали узимају презиме Вујадиновић, а њиховби рођаци у Кули по глави породице Мићку Мићевић.
    Име села долази вјероватно од трешања које су досељеници после 1816 године нашли на простору отприлике гдје је данас црква. Из чуђења ух трешње-Утрешње-Удрешње-Удрежње.

  3. Goran

    U ovom selu Udreznje su pre Srba ziveli Grkovlasi tj Vlasi koji su jos za vreme vizantijskog carstva sa prostora danasnje Makedonije i severne Grcke u vreme cara Samuila oterani iz Makedonije prema Raskoj i Bosni.Neko vreme ziveli su na velikom prostoru od Pestera do Drine koji je po njima prozvan Stari Vlah.Posle Maricke bitke otisli su odatle u hercegovinu i rasirili se kao veoma brojna mala bratstva od dalmacije do stare Crne Gore.Bili su to potomci Ilira poromanjenih jos u prvim vekovima nove ere koji su u makedoniji u vreme Vizantijske vlasti nauceni grcki jezik i obicaje mesane sa svojim ilirskim.Zato su njih nasi Srbi gde god su ih sretali ili njihova naselja zvali Grci i od Grka jer su ti Vlasi govorili nekakvim grckim jezikom ne pravim
    Oni su svi u kasnijim vekovima slavizirani i prihvatili su hriscanstvo.U ovom selu Cupkovici koji su prvi doselili u Udreznje prozovu grci i njihove potomke jer su doselili u grcko selo.Naravno u Udreznju nisu ziveli pravi Grci nego Vlasi koji su tu dosli iz Raske odnosno iz Makedonije.

  4. Goran

    Ovi Vlasi su govorili neki njihov grcki jezik a njihova vera tj bogumilstvo je nasledje ilirskih obicaja i ilirske vere.Naselili su se u visokim planinskim predelima na tacno odredjenim mestima gde su se bavili iskljucivo stocarstvom.Kasnije su ta njihovabratsvena tj porodicna stanista nazvana katuni.Posto su jako voleli i gajili konje i voleli novac i trgovinu bas kao Grci uskoro pocinju sve vise da trguju i posluju sa Srbima iz dolina i gradova i pocinju sa kiridzilukom tj transport robe konjima sto je postao simbol hercdgovackih vlaha.Naravno uz toliko poslovanja sa cistim Srbima Pravoslavcima i ovi Grkovlasi su skoro svi posebno u hercegovini posrbljeni.Ali bilo je i onih posrbljenih vlaha koji su dosta rano iz stare hercegovine otisli daleko na zapad primorje Split pa tamo lako pokatoliceni jer su kasno i prihvatili pravoslavlje.Odatle iz primorja kasnije preseljeni u Backu Sombor i Subotica i tamo prozvani Bunjevci po reci buni i neretvi kao simboli hercegovine.

  5. Горан

    Житеље овог села Удрежње звали су надимком Грци,јер су у том селу некад у средњем веку живели Власи богумили дошли из Македоније,које је народ звао Грци.Тако су и Чупковиће који су ту дошли из Биограда прозвали Грци.Од њих су Шапоње који су отишли у Далмацију с истим надимком и Грковићи отишли у Лику.Све три фамилије су из Невесињског поља отишли у Далмацију а из Далмације у Србију.Чупковићи и Шапоње су у Далмацију отишли још у 16веку.Једни Чупковићи су из Удрежња отишли у Црну гору.Чупковићи славе Ђурђевдан преслава Ђурђиц.Власи из Невесињског поља ишли су у Далмацију,Буковици,Морлаци.

  6. Горан

    Морлаци.По њима су и Срби који су у 16,17,и18веку,названи Морлаци јер су населили исти простор у Далмацији.

  7. Горан

    Село Удрежње као и село Дрежањ добили су име по старословенској речи Дрезна,дрежан дрезга назив са бару или поток обрастао шипражјем и воденим растињем,брезама.Могуће даје у овом селу било неколико таквих бара па су их први насељени Срби то место назвали у дрезне.Иста реч постоји иу чешком и пољском језику означава бару обрасли шипражјем.Реч нема никакве ни благе везе са трешњама.

  8. Милан Милићевић

    временске одреднице изостају, када се емотивно покушава да пише о сакриваној предсловенској историји црногорске Херцеговине и потпуно се изостави племе Крича, односно Шпања, односно Матаруга, која и даље имају веома много потомака у данашњој Црној Гори и Херцеговини, а све би било много другачије и да се чита интернет, а не само пише

  9. Милан Милићевић

    Називи географски и временске одреднице изостају, када се емотивно пише о сакриваној предсловенској историји црногорске Херцеговине и потпуно се изостави племе Крича, односно Шпања, односно Матаруга, која и даље имају много потомака у данашњој Црној Гори и Херцеговини, а све би било другачије и да ми више читамо, а не само пишемо.

    • Никола Лакета

      Село Удрежње добило је име од старословенске ријечи : ДРЕЗДА – шума. Два села у невесињској општини носе име по шуми – дрезги. То су села Удрежње и Дрежањ. Од свих невесињских села шумом су најбогатија Удрежње и Биоград.
      Село Биооград добило је име по средњовјеком утврђеном граду који је током ратова разорен и уништен. На мјесту старог града налази се црква у селу Биојаграду.