Порекло становништва села Удрежње код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
Западно од Биограда у једној ували; већим дијелом кршевито је, али са равнијим дијеловима.
Сваки домаћин има своје земље, а уз то држе и агинске, као ”порци”. Село има 5 махала: Кула, Замрштен, Махала, Сабљача и Губераш. Махале су једна од друге удаљене 15-20 минута. Осим тога, свака се махала распада на мање групице. У селу има свега 62 куће.
Не знају како је постало име селу. Не зна се како је село постало, само се зна да су у селу најприје становали Мусломани и православни Окука, чији потомци живе у Бијењи.
- С њима су у селу живјели и ВУЈАДИНОВИЋИ који су и сад у селу, и не знају о свом поријеклу ништа причати. Славе ?
- БАЋИНЕ су Тохољи с Богдашића, звали су се Лазовићима, доселили због сиромаштва. Славе ?
- ЧУПКОВИЋИ су од оних из Биограда. Данас се зову Драговићима, Митровићима, Кљаковићима и Чупковићима.
- ИВАНОВИЋИ су Ивковићи с Меке Груде. Становали су на Рогачама. Славе ?
- ЛИЗДЕЦИ су Ђурићи од Влаховића, дошли су због сиромаштва. Славе ?
- ГАНБЕТИЋИ су поријеклом из Пиве. Славе ?
- МИЛИЋЕВИЋИ су старином од Вујадиновића. Славе ?
Удрежњани се по ношњи и по говору приближују Хумљацима и то су женске примиле сасвим, а мушки само донекле хумску ношњу.
На врх поља су развалине старе куле за коју причају да је начињена прије 300 година, коју је Али-паша обновио и у њој држао пандуре. Старих гробова има врло мало. Својом величином издваја се један крст на Хатлића гробљу. Причају да су се ту срели сватови и побили. И овај је крст био оборен, па је село тукао град и сељани су га дигли.
ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста, НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
31. август 2015. у 13:53
goran saponjic
Od ovih cupkovica iz udreznja su grkovici koji su otisli za gacko selo przine a iz przina u bodezista isto gacko polje.slave djurdjevdan odvojili se od cupkovica u 16veku.ovi cupkovici su direktni potomci cupka predojevica iz prijevora kod bilece.cupkovici su ubili turcina u cepelici pa pobegli u nevesinje biograd i promenili slavu nikoljdan od predojevica uzeli djurdjevdan
25. децембар 2015. у 21:55
Жељко Вујадиновић
Текст о пореклу становништва села Удрежња је површан и добрим делом неистинит. Очигледно да су подаци узети од некомпетентних особа. На Удрежњу никада нису живјели муслимани, већ до године без љета 1815/16 стари Срби (динарци) у богумилсој вјери. Постоје и записи о томе, а и богумилски нагробни споменици-стећци. По богомилским гробљима се тачно зна гдеје су била ниова насеља-куће (Кула,Селишта, Заклопци, Сабљача и Сјенаци). Жалосно је што су сва гробља садашњег становништва на богумилским гробљима сем гробља Вујадиновића и новог гробља породица из Заклопаца, Када су 1816. Богумили (наши стари су их звали Грцима) на Илиндан отишли по површици сем породица Чолак (остали где су Вујадиновићи у Сабљачи) и Окука (бег Ризванбеговић их као своје поданике свео у Хумнину -западно од Зминачког потока био је његов посјед) почело је насељавање садашњих Удрежањских породица. Окуке су се вратиле у Кулу после године без љета и касније одселиле на падине Црвња. Чолаци су били на Удрежњу све до 1903 када је задња породица одслила са Удрежња.
Вујадиновићи у Доњој Махали су 1836 године дошли из Подрваћа у Црној Гори (Глава Зете) гдје су избјегли уз Херцеговачки устанак, а када су се вратли на Удрежње поделили су се на четири куће. Да је Дедијер питао тада најписменијег човека у селу Митра Вујадиновића небих писао глупости. Митар је све до 1939 године ишао код рођака у Подвраће на славу Петковицу. Слава Вујадиновића у Црној гори је била племенска слава Петковица (наметнута од Атрнаута Бјелопавлића), а прислуживали су изворну славу Аранђеловдан. Када су дошли на Удрежње славе само изворну славу Аранђеловдан.
Вујадиновићи из Сабљаче и Горње Махале те Мићевићи су доселили из Црне горе као Јанковићи. Година досељења је 1882 или 1983. Вујадиновићи из Сабљаче прво су били у Торинама на Осоју и пресаљавају на Читаково имање у Сабљачи. Мићевичи су били слуге код бега Ризванбеговића, а становали су у Дубинама (Влаке). Одласком Турака долазе на њихово имање у Кули. Јанковићи у Сабљачи и Горњој Махали узимају презиме Вујадиновић, а њиховби рођаци у Кули по глави породице Мићку Мићевић.
Име села долази вјероватно од трешања које су досељеници после 1816 године нашли на простору отприлике гдје је данас црква. Из чуђења ух трешње-Утрешње-Удрешње-Удрежње.
3. децембар 2016. у 17:46
Goran
U ovom selu Udreznje su pre Srba ziveli Grkovlasi tj Vlasi koji su jos za vreme vizantijskog carstva sa prostora danasnje Makedonije i severne Grcke u vreme cara Samuila oterani iz Makedonije prema Raskoj i Bosni.Neko vreme ziveli su na velikom prostoru od Pestera do Drine koji je po njima prozvan Stari Vlah.Posle Maricke bitke otisli su odatle u hercegovinu i rasirili se kao veoma brojna mala bratstva od dalmacije do stare Crne Gore.Bili su to potomci Ilira poromanjenih jos u prvim vekovima nove ere koji su u makedoniji u vreme Vizantijske vlasti nauceni grcki jezik i obicaje mesane sa svojim ilirskim.Zato su njih nasi Srbi gde god su ih sretali ili njihova naselja zvali Grci i od Grka jer su ti Vlasi govorili nekakvim grckim jezikom ne pravim
Oni su svi u kasnijim vekovima slavizirani i prihvatili su hriscanstvo.U ovom selu Cupkovici koji su prvi doselili u Udreznje prozovu grci i njihove potomke jer su doselili u grcko selo.Naravno u Udreznju nisu ziveli pravi Grci nego Vlasi koji su tu dosli iz Raske odnosno iz Makedonije.
3. децембар 2016. у 18:20
Goran
Ovi Vlasi su govorili neki njihov grcki jezik a njihova vera tj bogumilstvo je nasledje ilirskih obicaja i ilirske vere.Naselili su se u visokim planinskim predelima na tacno odredjenim mestima gde su se bavili iskljucivo stocarstvom.Kasnije su ta njihovabratsvena tj porodicna stanista nazvana katuni.Posto su jako voleli i gajili konje i voleli novac i trgovinu bas kao Grci uskoro pocinju sve vise da trguju i posluju sa Srbima iz dolina i gradova i pocinju sa kiridzilukom tj transport robe konjima sto je postao simbol hercdgovackih vlaha.Naravno uz toliko poslovanja sa cistim Srbima Pravoslavcima i ovi Grkovlasi su skoro svi posebno u hercegovini posrbljeni.Ali bilo je i onih posrbljenih vlaha koji su dosta rano iz stare hercegovine otisli daleko na zapad primorje Split pa tamo lako pokatoliceni jer su kasno i prihvatili pravoslavlje.Odatle iz primorja kasnije preseljeni u Backu Sombor i Subotica i tamo prozvani Bunjevci po reci buni i neretvi kao simboli hercegovine.
28. септембар 2017. у 18:31
Горан
Житеље овог села Удрежње звали су надимком Грци,јер су у том селу некад у средњем веку живели Власи богумили дошли из Македоније,које је народ звао Грци.Тако су и Чупковиће који су ту дошли из Биограда прозвали Грци.Од њих су Шапоње који су отишли у Далмацију с истим надимком и Грковићи отишли у Лику.Све три фамилије су из Невесињског поља отишли у Далмацију а из Далмације у Србију.Чупковићи и Шапоње су у Далмацију отишли још у 16веку.Једни Чупковићи су из Удрежња отишли у Црну гору.Чупковићи славе Ђурђевдан преслава Ђурђиц.Власи из Невесињског поља ишли су у Далмацију,Буковици,Морлаци.
28. септембар 2017. у 18:37
Горан
Морлаци.По њима су и Срби који су у 16,17,и18веку,названи Морлаци јер су населили исти простор у Далмацији.
6. октобар 2017. у 09:10
Горан
Село Удрежње као и село Дрежањ добили су име по старословенској речи Дрезна,дрежан дрезга назив са бару или поток обрастао шипражјем и воденим растињем,брезама.Могуће даје у овом селу било неколико таквих бара па су их први насељени Срби то место назвали у дрезне.Иста реч постоји иу чешком и пољском језику означава бару обрасли шипражјем.Реч нема никакве ни благе везе са трешњама.
15. октобар 2020. у 16:36
jovan
znas li nesto o lizdecima, znam da ovi sa romanije slave đurđevdan
25. фебруар 2019. у 14:09
Милан Милићевић
временске одреднице изостају, када се емотивно покушава да пише о сакриваној предсловенској историји црногорске Херцеговине и потпуно се изостави племе Крича, односно Шпања, односно Матаруга, која и даље имају веома много потомака у данашњој Црној Гори и Херцеговини, а све би било много другачије и да се чита интернет, а не само пише
25. фебруар 2019. у 17:50
Милан Милићевић
Називи географски и временске одреднице изостају, када се емотивно пише о сакриваној предсловенској историји црногорске Херцеговине и потпуно се изостави племе Крича, односно Шпања, односно Матаруга, која и даље имају много потомака у данашњој Црној Гори и Херцеговини, а све би било другачије и да ми више читамо, а не само пишемо.
30. јун 2020. у 14:33
Никола Лакета
Село Удрежње добило је име од старословенске ријечи : ДРЕЗДА – шума. Два села у невесињској општини носе име по шуми – дрезги. То су села Удрежње и Дрежањ. Од свих невесињских села шумом су најбогатија Удрежње и Биоград.
Село Биооград добило је име по средњовјеком утврђеном граду који је током ратова разорен и уништен. На мјесту старог града налази се црква у селу Биојаграду.
15. октобар 2020. у 16:38
jovan
znaš li bilo šta o lizdecima pise samo da su đurići od vlahovića, kolio znam bratstvo vlahovića je iz rovaca