Порекло презимена, село Крива Река (Горњи Милановац)

26. маја 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Крива Река, општина Горњи Милановац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Кроз ово село тече истоимена река, чија је долина у почетку доста раширена и врло плодна, но која се, са даљим током, све више сужава. Са леве стране реке је оно развође што иде од Триповца на северо-запад између Брезовице и Бољковачке Реке. Из тога су развођа у овом селу Жута Бара, чији је врх Мрамор. На странама овог брда и коси, која се благо спушта у долину Криве Реке, налази се растурен један део сеоских кућа. Даље на западној страни села спуштају се у речну долину стрмените и пошумљене косе Ртови и Влашки Поток, на чијим је странама други део сеоских кућа. Са десне стране реке уздиже се брдо Голубац, на чијим су странама, а по многобројним заравањцима, такође сеоске куће.

Извори.

Најважнији извори су: два под Голупцем, два у Паљевини, Миличића Чесма, Пељевац, Јанићијева Стублина, Вода у Дакову Долу и Јордан.

Земље и шуме.

Зиратна је земља већим делом растурена по брдима и косама између и изнад кућа, а мањим је делом у речној долини. Највеће су њиве на Голупцу, где се сеју стрмна жита.

Ово је село веома шумовито. Заједничке су шуме: Влашки Поток, где преовлађује букова шума, Ртови и Жута Бара, где је церовина, граничевина и бјеловина.

Тип села.

Село је разбијеног, старовлашког типа. У Голупцу и Жутој Бари куће су збијеније, те подсећају на делове шумадијског села. Узрок томе је што зиратна земља за те крајеве поглавито груписана у широј речној долини. Због честих шумских комплекса и јаче испреламаности земљишта куће су веома скривене. Село је једноставно.

У селу имају 63 куће.

 

Порекло становништва.

За три фамилије каже се да су старинци, остало су досељеници.

-Сретеновићи су старинци, славе Никољдан.

-Вићентијевићи су старинци, славе Ђурђиц.

-Ђунисијевићи су старинци, славе Мратиндан.

-Марјановићи, чији се прадед доселио из Добриња-округ ужички пре више од 100 година, славе Аранђеловдан.

-Бојовићи су досељени од Сјенице „кад је Кара-Ђорђе закрајинио“, славе Ђурђиц.

-Ђуковићи су такође досељени од Сјенице, славе Лучиндан.

-Чарапићи су досељени пре 70 годинаиз Белог Потока-округа београдског, славе Никољдан.

-Миличићи су досељени пре 80 година из Рогаче-округ београдски, славе Никољдан.

 

Сеоска Заветина је Бели Петак по Тројицама.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.