Порекло презимена Шпањевић

26. мај 2013.

коментара: 0

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ШПАЊЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Шпањевић

Хаплогрупа: R1a род АО

Порекло: Гојаковићи, Колашин, Црна Гора

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Анализа ДНК резултата тестираног Шпањевића (Ђурђевдан, Гојаковићи/Колашин/ЦГ). Анализу урадио Синиша Јерковић, шеф Српског ДНК пројекта

Шпањевић припада хаплогрупи R1a, али веома је тешко рећи којој грани. По нижој вриједности 458=14 као да се приближава групи којој припадају Шаренци, Бован и др. који имају 458=13, али је велика разлика у маркерима. једино гдје мис е чини да би могло бити неке даље везе јесте веза са Иванишевићима са Цетиња (дио главног цетињског братства) који такође имају 458=13, а по маркерима и нису толико далеко. Такође Иванишевићи као и Шпањевићи славе Ђурђевдан. Веза са цетињским крајем постоји и у предању Шпањевића, за које се каже да су огранак Дедејића са Чева (Цетиње).

Ту долазимо до другог питања, а то је веза Шпањевића и Медојевића из Прошћења код Мојковца, који су тестирани као Ј2б М205, а требали би по предању такође бити од Дедејића. Међутим, неће да буде. Медојевићи, у складу са данашњим сазнањима, су вјероватно Кричи, јер и станују на најстаријој кричкој територију у Прошћењу. А Шпањевићи би заиста могли бити досељеници са Цетиња, узимајући у обзир и евентуалну везу са Иванишевићима. Посебна је прича што смо сви очекивали неку везу са Шпањима, а Шпањевићи испадоше да имају словенску хаплогрупу. Занима ме заиста којој грани R1a припадају Иванишевић и Шпањевић, а то могу да ријеше само СНП тестови.

_________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ШПАЊЕВИЋИ

(у Палежу код Жабљака)

За ово братство се казује да су огранак Дедеића, од којих су се давно одвојили. Не знају по чему се презивају садашњим презименом, али знају да је старо. Њихови рођаци живе у Прошћењу и Гојаковићима код Мојковца, одакле је Милутин Лучин ускочио у Шаранце 1875. године, гдје је живио све до почетка 20. вијека, када се Милутинов син Ђорђије-Ђоле доселио у село Палеж код Жабљака. Ђоле је имао два сина Божа-Ага и Радомана, чији синови и данас живе у Палежу.

Шпањевића који су рођени у Палежу данас има у Подгорици, Никшићу и Жабљаку, гдје су отишли ради запослења.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.