Порекло презимена, село Риљи (Невесиње)

Порекло становништва села Риљи код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

У опћини Колешко у Невесињској Површи, високо уздигнуто над десним бријегом Заломчице.

Куће јако раштркане на сеоском удуту. Интересантне су заједничке Косанице које се раде на ”пријеступ”. Има таких косаница, на којима се измијењују ”на пријеступ” и два села као село Рибаљ Тег и Риљи; таке су косанице у Кадиној Главици.

Већи део сељака су ућемисљени кметови, само је мали дио откупљен. Куће су збије не у двије, три до четири стотине метара удаљене групе кућа, од којих је већа група на присојној страни брда Кошариша, а друга мања на ”боку”, у страни брда Лакта. При опису (1899.год.) село је имало 22 куће.

Сељаци не знају ништа о постанку имена Риљи. Најстарије познато становништво сеоско било је муслиманско. Прије 48 година иселиле су се задње породице.

  • БУВЕ су доселили из Домрка прије 70 година. При испитивању старијег поријкла и овдје су поновили ону причу како су доселили с Борака, и како је тамо Св. Саво претворио селу у језеро зато што је било негостољубиво. Овдје су се доселили због ”проклетства”. У Домркама су их била два брата па је Васиљ био имућнији и ”вазда му мало било” па је гледао да од брата што више приграби. Кад је једном одређујуђи медњике између њива носио бус на глави, поче под њим земља пуцати ”и дан дањи тече туда поток”. Због тога побјегну и доселе се послије дужег времена у Риље. Сељаци веле да од ове породице нема ”невјерније” у цијелом Невесињу. Славе Митровдан.
  • МАРИЋИ су Ковачевићи из Нудола у Заслату у Црној Гори. Прешли су давно, и дуго су се сељакали по Херцеговини док су дошли овдје. Славе Аранђеловдан, а прислужују Васиљевдан.
  • САМАРЏИЈЕ су Гредељановићи из Дробњака. Дошли ”због муке и невоље љуте”. Славе Ђурђевдан, а прилсужују Савиндан.
  • ШИЉЕГОВИЋИ су доселили ”давно” испод Требјешке Главице код Никшића. Славе Лучиндан. Били су тамо јако браство. Ударе им Грађани (Никшићи) и учине зулум над женама. Послије се с њима помире, дају им 40 кумстава и једну их ноћ покољу. Онда се већи дио исели у Русију у крај који се како кажу по њима прозвао Мала Херцеговина.
  • МИЛОШЕВИЋИ су доселили прије 90 година из Риоца (билећски котар). Исто су браство с оним на Мекој Груди. Славе ?

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.