Порекло презимена, село Тарајин До (Гацко) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Тарајин До у Гатачкој Површи. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала П Порекло становништва села Тарајин До у Гатачкој Површи. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала П Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Тарајин До (Гацко)

Порекло презимена, село Тарајин До (Гацко)

Порекло становништва села Тарајин До у Гатачкој Површи. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Сјеверно од Мрђановића, а западно од Маленица, у једнј малој притоци Врањаче.

Осим једнога, сви су кметови, аге су: Володер из Вратла, Муљанин из Браниловића и Ковачине из Метохије.

Предање каже да је овдје становао Станиша Тараја, од чије се куће још и данас виде омеђине. Њега с цијелом омеђином засуо је усов, а остало је четверо чобанчади која су послије одселили у Босну. Исто тако прича се да је у сито вријеме са Станишом, становао и неки Параија, о коме се не зна ништа више. Иза њих су земљу притисли Хаџија Звиздић и Хаџија Џубур из Метоије, па је Звидзић населио Шушу с Кљеута, али кад се овоме учиило да му овдје не иде у “напредак“, одселио је на Гласинац гдје му и данас унуци живе. Иза Шуше је доселио Зеко Пушара с Улиња па се посвадио с агом и одселио у Кокорину. Одмах иза Пушаре доселио је Вуко Поповић с Дражљева, али се и он брзо вратио на Дражљево.

  • ДАМЈАНЦИ су старином из Чарађа и од исте породице су они, Тепавчевићи, Цуце, Бјелице и Бајице. Убили су седам “пашалија“ и побјегли. Славе Јовањдан.
  • МАСТИЛОВИЋ је одселио из Краварева, има 32 године, овдје је доселио из Изгори, а старином је из Корјенића. Мастиловића има у Изгорима и Кравареву, исто су племе с Гордићима на Ргуду, Љубињу и Мостару, Ђајићима у Жудојевићима (Рудине), Мостару и Фојници, Соколовићима у Фочи, Савићима у Победарју у Посавини. Славе Мратињдан.
  • РОГАЧ је доселио из Црквица (данас у Црној Гори). Има Рогача у Битељини и у Коритима. Слави Аранђеловдан.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top