Порекло становништва села Жањевица у Гатачкој Површи. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
Једно од највиших херцеговачких села (око 1200 м), под Лебршником, на источној и западној страни једног рта.
Сви сељаци слободни кметови; ту је земља била њихова својина (планина) и онда, док су још из Рудина изгонили на планину.
У селу 4 групе, јако разштрканих и по гајевима разређених кућа.
Име селу дошло од брда Жањевице.
Причају о некакву Митру Ћесару који је имао много стоке и који је живио у пећини Зјатлу. Има прича о закопаном благу, бакову месу, воску, о вилинским дворовима у ”Вилиној Пећини” и о аветима у Бајној Пећини.
- Најстарија породица РОНЧЕВИЋИ с Пилатовца у Рудинама; овдје им је најприје била планина. С њима су исто браство САВИЋИ. Славе Ђурђевдан.
- БЕЈАТОВИЋА неки предак дошао је из Корита Рончевићима у најам, који га ожени својом дјевојком, а овај прими њихово крсно име.
- РУДОВИЋИ су Борисављевићи из Риђана код Никшића. Овдје их населио ага.
- МИЛЕТИЋИ су ”недавно” побјегли из Никшића, што су за турску награду убили неког Црногорца.
Све породице славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста, НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
Коментари (0)