Порекло презимена Барац

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

БАРЦИ И БАРАНИ

(живе у Тушињи и на Питоминама)

Барани и Барци према А. Лубурићу воде поријекло од Милана, сина војводе Ђурјана, који се са Пошћења преселио на Тушињске Баре па његови потомци, по мјесту насељења, узеше презиме Барци. О својим даљим прецима мало или скоро ништа не знају. Пошто су живјели у истуреном дијелу Дробњака, према колашинској територији, често су их нападали колашински Турци, од којих су гинули и бивали пљачкани. Због тога су морали да се исељавају у друге крајеве.

Драго и Саво Баранин се не слажу са овом верзијом у оном дијелу од кога потичу. Они кажу да Барци воде поријекло од Јока Омакала са Пошћења и то од братства Абазовића. Они даље казују да се са Пошћења на Баре Тушињске преселио Наод Абазовић са синовима Тодором, Василијем и Миланом и да су узели презиме Барци по Барама у које су уселили. Од Тодора су Барци у Глисници код Пљеваља, који су једно вријеме живјели у Битинама код Косанице. Од Милана су Барци у Тушињи и у селу Власову код Пролом Бање и Барани на Питоминама. Милан је имао четири сина: Милију-Палију, Милована, Милутина и Ћира, односно Милија; Милутин и Ћиро се доселе у село Питомине код Жабљака, а Милован се насели у Тушињу. Треба напоменути да су сва четири брата једно вријеме живјели у Тимару, одакле је услиједило њихово расељавање. Барди досељени на Питомине, промијенише презиме у Баранин, да би заварали траг ради неке крвне освете. Даље, они наводе да је ово пресељење било 1910. године. Ова година њиховог пресељења не може се узети као тачна, кад се зна да су они приликом досељења на Питомине нашли породице Шибалиће, Новоселе, Шамшале и Мацане који су и први населиди Питомине, већ се, према неким вјеродостојним казивањима и документима које посједују наведене породице, година њиховог досељавања морала помјерити уназад. Постоји податак да су Мацани доселили 1822. године.

Милија-Палија је имао синове Марка, Драга и Милију (родио се послије очеве смрти, па му је име поновљено). Милутин Миланов има Ђоку и Лазара, а Ћиро Радована, који је погинуо у хајдуцима, и Јована. Јован има Новака званог Пурен и Милоша званог Микаш. Радосав Пуренов је био учесник балканских и Првог свјетског рата и налазио се у Комитском покрету. Убијен је од стране непријатеља 1943. године. Његов син Гојко, ђак, погинуо је као борац Језерско-шаранског батаљона у бици на Пљевљима 1. децембра 1941. године. Милован Микашев налазио се у заробљеништву за вријеме аустроугарске окупације 1916-1918. године. Милован је био активиста у НОП-у, а његов, млађи брат Вељко, истакнути борац НОР-а од првих устаничких дана и борац Петог батаљона у Четвртој цррногорској бригади. Погинуо је 1944. године у борбама против непријатеља.

Лазар, Милутинов син, са синовима Миливојем, Милинком и Божом одселио се око 1880. године у јабланички крај у југоисточну Србију, одакле се Лазар сам враћа на Питомине и поново се жени. У другом браку је имао сина Петра. Петров син Лазар-Лако, као припадник јединица НОП-а, погинуо је на Сутјесци 1943. године.

Душан Миланов Баранин је најпознатији књижевник кад је ријеч о историјским романима и као такав се уврстио у плејаду наших истакнутих књижевника.

Комнен Барац, познати стручњак из области медицинских наука, типични је представник овог братства, које је дало велики број истакнутих стручњака у разним областима.

Бараца и Барана има исељених у разне крајеве наше земље.

Славе Савиндан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић