Порекло презимена, село Ђуринац (Свилајнац)

31. март 2013.

коментара: 0

Порекло становништва селa Ђуринац, општина Свилајнац. Према књизи Станоја М. Мијатовића „Ресава“, издање 1926. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Аксић.

 

Село је на странама потока Прелаза и Камењара и даље низ Дубоки поток.

Извори су: Кладенчић, Бучура, Селски Кладенац, Чесма, Прелаз, Липар, Петовски Кладенац. – Делови су хатара: Главица, Буљани, Багаш, Бара, Стари Запис, Врбички Поток, Поље, Ливадак, Доља, Дубоки Поток, Код Друма, Пањеви, Остружар, Орнице, Камењар, Стрнови, Лештар, Црна Бара, Селиште и Врбице.

Село се дели на Горња, Средња, Доњи Крај и Камењар. Има око 97 кућа а 11 родова.

У Прелазу се налазе урне и комади од старинског земљаног посуђа као и батови. У Селишту се налази разно комађе од гвоздених и земљаних ствари из новијег доба. Код Чесме се налази стари оловни чунци.

По предању село је засновано после Косова. Први пут је било у Селишту, па се отуда преселило због ветра и због Турака.

 

У Камењару су:

Живковићи, Крстићи, Милојковићи (10 к., Св. Јован), дошли од Сврљишког Тимока пре 150 година.

У Доњем су Крају:

Петковићи (10 к., Св. Јован), дошли из Буровца (били Румуни, па се посрбили).

Пауновићи (5 к., Св. Јован), дошли са Копаоника, због чега их зову „Ере“.

Секулићи (10 к., Св. Никола), дошли од Тимока, а веле, да су старином из Црне Горе.

У Средњој су Мали:

Тасуновићи (10 к., Св. Арханђел), мисли се, да су се прво овамо доселили из Старе Србије.

Бугарчићи (15 к., Св. Јован), дошли од Сврљишког Тимока (са Живковићима из Камењара сматрају се као род).

У Горњем су Крају:

Кадићани (5 к., Св. Јован), дошли од Сврљишког Тимока, а тамо са Косова.

Бојановићи (10 к., Св. Арханђел), дошли из Златова (пожаревачког), а тамо са Косова.

Окнићевићи (15 к., Св. Арханђел), дошли из неког Окнића.

Марјановићи (5 к., Св. Лука и Марковдан), дошли са Копаоника.

Јевтићи (2 к., Св. Никола), дошли из Ћићевца (крушевачког).

 

Године 1819 село је имало 26 кућа а 82 пореске главе, 1870. г. имало је 71 пореску главу.

Сеоска је слава Бели Четвртак (по Тројици), а заветине Св. Сава (за здравље) и Јелисеј 14. јуна по ст. (за берићет).

 

ИЗВОР: Станоје М. Мијатовић, „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Александар Аксић.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.