Naseljavanje Srbije početkom 19. veka

IZ PREDGOVORA TIH. R. ĐORĐEVIĆA U KNJIZI NASELJAVANJE SRBIJE, knjiga druga, iz edicije KORENI–Srpske zemlje-naselja, poreklo stanovništva, običaji (po knjizi 22 koju je uredio JOVAN CVIJIĆ, kao trideset sedmu knjigu SRPSKOG ETNOGRAFSKOG ZBORNIKA SRPSKE KRALJEVSKE AKADEMIJE, BEOGRAD-ZEMUN, grafički zavod „MAKARIJE“ A. D. 1926), priredio Borisav Čeliković, izdavači Službeni glasnik i Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 2011.

Naseljavanje Srbije i odseljavanje iz nje, teklo je u ona burna vremena uz mnogo preobražaja. Narod je pred najezdom Turaka čas bežao, a čas se vraćao na stara ognjišta.

„Pored mnogih drugih velikih i teških promena što su ih turska osvajanja pričinila srpskim zemljama, ona su, kao kakva snažna bura, iz osnova potresala i pokretala i najdublje slojeve najšire mase srpskoga naroda i izazivala ogromne poremećaje i preobražaje u njemu. Usled turskog prodiranja u srpske zemlje i povlačenja iz njih narod je u masama bežao na njih i dolazio u njih; čitave su oblasti, s vremena na vreme, ostajale prazne i ponova se punile, bilo vraćanjem starog, bilo novim stanovništvom, bilo i jednim i drugim. Oslobođenjem Srbije pod Karađorđem bilo je izgleda da se ti procesi, barem u njenom obimu, završe. Sloboda i blagodet od nje, koje je tada narod u Srbiji počeo da uživa, mamile su Srbe i iz okolnih zemalja te se u nju naseljavali osnivali je i oživljavali.

Međutim 1813 godine nastala je u Srbiji nova kriza, nova iseljavanja i novi poremećaji. Što su Turci, s jeseni te godine, dublje ulazili u Srbiju, sve je više sveta bežalo ispred njih, da, najzad, nagne preko Save i Dunava. Već poslednjih dana avgusta i početkom septembra bili su austrijski kontumaci prepllavljeni srpskim beguncima. Njihov je broj iz dana u dan bivao sve veći, dok Turci, zauzevši 23. septembra 1813. Beograd, ne pođoše uza Savu da se sastanu sa svojim odeljenjima koja su išla iz Bosne i ne presekoše dalja iseljavanja. Zaostali narod ili se rasturi po zbegovima da je što dalje od domašaja turske vojske, ili pade u njene ruke. Samo 5. oktobra dovedeno je u Beograd na prodaju hiljadu i osam stotina, koje žena, koje dece. Mnogo je sveta tada i izginulo.

Kriza u stanovništvu stvorena padom Srbije 1813. godine počela je ubrzo da popušta. Već 13. oktobra stiže u Beograd Kuršid paša, i odmah, sutra dan, objavi na sve strane da je sultan raji sve pogreške oprostio, da joj niko više ne sme činiti nikakvih zuluma i nepravde i da joj je slobodno vratiti se domovima i nastaviti redovne poslove. Mnogi zarobljeni starci, sveštenici i kaluđeri, kmetovi i bolji ljudi behu oslobođeni i poslati u narod da objave carsku milost. Kako je već nastajala zima i kako je po zbegovima bilo nedovoljno hrane, narod se stade u masama odazivati njihovim pozivima i vraćati kućama.

Turcima je bilo vrlo mnogo stalo do toga da im zemlja ne ostane prazna i da im se time ne ošteti poreska snaga, te su se prema Srbima pokazivali blagi i popustljivi. Ovo im je bilo potrebno koliko radi vezivanja onih koji su se bili vratili iz zbegova, toliko, i još više, radi primamljivanja onih koji su bili prebegli u Austriju. Da bi i njih doveli u zemlju, oni objave opštu amnestiju i slobodan povratak i za sve emigrante, sem nekih koji su bili vrlo kompromitovani. Ovo je imalo dejstva, i narod se u masama stade vraćati i iz emigracije. Do proleća 1814. godine već su se bili vratili svi oni koji su hteli i koji su se smeli vratiti.

S proleća 1815. godine planuo je novi srpski ustanak protivu Turaka, pod Milošem Obrenovićem. Njime je stvorena mogućnost za povratak i zaostalih emigranata iz Austrije. Oni su počeli uskakivati u Srbiju čim se čulo za ustanak… Još zgodnije prilike za njihovo vraćanje nastale su kad je Knez Miloš, iste godine, utvrdio mir sa Marašli-ali pašom i zamolio Varadinsku i Temišvarsku Komandu da sve emigrante „skupa sa njihovim imjenijem“ otpuste „slobodno amo u svoje otečestvo preći“, a emigrantima poručio da se u roku od tri meseca vrate i zauzmu svoja imanja, koja će, ako se ne bi vratili, preći u narodnu svojinu i biti razdeljena. Posle ovoga navali i ostatak emigranata da se vraća…

… 1813 godine mnogo je srpskoga naroda otišlo u Rumuniju. Otuda se velika većina vratila čim su nastale prilike za vraćanje: nešto kad je objavljena amnestija, a nešto posle oslobođenja pod Knezom Milošem. No u Rumuniji je i ostalo dosta našega sveta. On je bio iz Istočne Srbije, koju ustanak 1815 godine nije ni zahvatio…

… Međutim Srbija po olobođenju pod Knezom Milošem nije ostala samo na tome stanovništvu. Na protiv, ona je od tada počela naglo da se puni. Iz sviju susednih zemalja navalili su Srbi u Srbiju da se tu oslobode tuđega ropstva i da postanu svoji. Uz to je i Srbija svojim slabo nastanjenim, a plodnim i u svakom pogledu bogatim, prostorima nudila puno uslova za ekonomsko blagostanje svakome doseljeniku. Knez Miloš sa svoje strane želeo je da se Srbija što više naseli, da bi, s jedne strane bila brojno jača radi održanja i odbrane, a s druge da bi se ekonomski podigla i davala što većih prihoda, koji su bili tako potrebni za njenu obnovu i podizanje, – te je svakom naseljeniku izlazio na susret do krajnjih mogućnosti. Najzad, od ne malog značaja bilo je i osećanje dužnosti upravljača slobodne Srbije da pruže utočišta srpskome narodu, koji pod tuđinom strada, i oni ga ne samo nisu odbijali, već u ga obilato ukazivali. I za sve vreme vlade Kneza Miloša u Srbiju je dolazio srpski narod sa sviju strana….

… Velika je šteta što je Državna Arhiva u Beogradu tako kasno ustanovljena, a još veća što se ni do danas nije uspelo da sva dokumenta sviju starih nadležništava Srbije nađu u njoj mesta. Do njihovog stvaranja sva akta, protokoli, registri i spiskovi koji su docnije preneseni u nju, bili su razbacani po tavanima, šupama i podrumima naših nadleštava, ostavljeni na milost i nemilost odadžija, pandura, žandarma i druge posluge. Zbog toga je mnogo što šta propalo za večita vremena, a ono što se očuvalo na mnogim je mestima postalo nedovoljno, nepotpuno i krnje. Pa i takvi kakvi su ovi dokumenti još nisu svi pokupljeni. Ima još puno nadleštava čiji se arhivi povlače, upropašćuju i kvare po prostorijama koje su van domena nauke. To je razlog što građa o stanovništvu i naseljima Srbije za vreme prve vlaade Kneza Miloša…ne predstavlja ni puni inventar tadašnjih naseljenika, niti daje besprekornu sliku tadašnjih naselja…

… Prilike u Srbiji odmah posle ustanka 1815 ghodine niko nije mogao smatrati za sređene i sigurne. Sem toga ona je tada bila u istini strašno iscrpena i u oskudici. Uz to su, na nesreću, došle tri uzastopne nerodne godine. Najzad, baš tih godina, vladahu u Srbiji užasne boleštine. Sve to činilo je da je malo ko smeo pomišljati da se u nju doseli. Prema tome prva doseljavanja u Srbiju padala bi tek u vremena kad se zemlja odmorila od potresa, kad se narod u njoj nešto smirio, kad su prestale glad i bolesti i kad je nastalo doba mirnoga i spokojnoga života, a to je 1817. godine, u vreme kad počinju i pomeni o njima….

… Građa koja izlazi u ovoj knjizi počela je bila da de štampa još 1914. godine. Tada je imala dva dela: jedan opšti, u kome je bila građa koja se odnosila na čitavu Srbiju Kneza Miloša, i jedan posebni, u kome je bila ona koja se odnosila na pojedine okruge, kao što je sad u ovoj knjizi. Od opštega dela… neki su tabaci već bili naštampani, a neki su bili u korekturi. Na žalost, ti odštampani tabaci i ta korektura su mi se jedino i očuvali od čitavog opšteg dela, i ja ih u ovoj knjizi preštampavam kao njezin Dodatak. Sve ostalo propalo je u štampariji za vreme svetskoga rata.

Najzad, da napomenem i to da je za vreme rata i Državna Arhiva u Beogradu znatno oštećena. Slučaj je hteo da ponajjače postradaju, ili da za svagda propadnu, baš ona njena dokumenta, koja se odnose na prvu vladu Kneza Miloša. Meni je vrlo milo što sam uspeo da prepišem, sačuvam i saopštim bar nešto iz toga doba…“

IZVOR: Naseljavanje Srbije (Koreni, Službeni glasnik 2011.). Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić, u Senti, 24. 3. 2013. godine