Poreklo prezimena, selo Slatina (Šabac)

Poreklo stanovništva sela Slatina, grad Šabac. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo ima tačno 70 kuća i 370 stanovnika. Selo počinje uz kosu od sokaka kod kafane slatinske, do koje poslednja kuća Varne; tim sokakom ide se za Orlovac, selo Zablaće i za selo Vukošić. Preko džade prema Dumači i džadom ka ćupriji Kamenoj na Dumači sve je Varna (Prekorečka mala).

Selo Slatina nikad nije bilo zaselak Varne, iako je malo; čak je bilo u opštini i školi nakučanskoj. Zove se Slatina po vodi Slatini, u prvom potoku uzvodno od Sokaka prema Orlovcu i Bojićkoj reci što ide.

Selo se potokom Slatina razdvaja na dve male: Trivunovića mala duž školskog sokaka, i Mladenovića mala preko potoka Slatine do Cerove jaruge. Celo selo je grupisano, a samo 5 kuća odvojeno u potesu.

Selo Slatina ima svoje središte kod vode Slatine. Tamo „vodica”. Preslava je Spasovdan, oduvek. Nad vodom bio veliki stari klen, dva čoveka teško da ga obuhvate. Sad je od pre 50-60 godina naovamo jasen.

Za vodu Slatinu ima „priča”: „Pre bili Madžari tude, slaninom i ćebetom zatiskivali, zaptili grlo žive vode. Pre bilo 9 vodenica od te vode, sad nema ništa.”

Bunar u avliji Milovana Trivunovića, uvrh Trivunovića male, na temenu površi, kopan 1911, dubok 22 m, imao vode do pre tri godine mnogo zimi i u proleće čitavih 20 m, a leti nikad bez 5 m. Dubina vode takva bila dok nije iskopan jedan školski bunar, i još dva druga (kafedžijin i još Vasilija Jankovića, na drumu). A otada se svede na 1 m leti. Ti bunari plići, dva poslednja, kafedžijin i Vasilijin po 15 m a školski 17 m. Profil bunara Milovana Trifunovića: prvo crna zemlja oko 1 m, onda žuta ilovača 3-4 m; zatim križulja, imala prude bele, modre, žute, zelene, a bilo je u jedan mah i čisto plave tako od petog metra pa do osamnaestog; a onda žuti pesak sa oblucima kamena krečara, nije bio tvrd, trošio se, cepao se; na posletku dole ploča glinena. Glinu na prude zovu katovača; „križom” se zove što se cepa kao kad se seče makazama. Iz Milovanova bunara uvek čista voda, dobro kuva pasulj i sve drugo. A iz školskog bunara voda malo„slana” ne kuva pasulj.U Milovana se ukazala voda na devetom metru, to je bila „slana”; a posle na osamnaestom, i oni radi jače vode kopali do 22 m. Svake zime bio je pun do devetog, a ove zime nije krenuo nikako dublje od dvadesetprvog metra. Omalio otkad su ona tri druga bunara pliće iskopana.

Stara džada za Krupanj išla posred sela, sekla na Cerovu jarugu, a od pre 60 godina prosečena temenom kose. Bila na staroj džadi gde je ona okretala kraj seoske kafane Pavla Trifunovića (daščara bila kao i sve kuće). Pa kad je džada okrenula gore, on otišao sa kafanom u Varnu, gde je sad opština u Varni.

Groblje u sredini sela, u Mladenovića mali. Ima „rimskih” slova (staroslovenska su).

Atar slatinski: od mesta gde utiče reka Bojkača u Dobravu do puta za Orlovac; onda od Bojkače do Cerove jaruge prema Bojiću, i onda drumom ponrvo do sokaka kod kafane slatinske (metkovićki atar ne dopire dovde).

Poreklo stanovništva

Trivunovića mala:

Selo su prvo obrazovali Ostojići (6 k., Nikoljdan). Iz Bastava, srez Rađevski. Vladimirov (60 god.) otac Srećko, deda Janko, pradeda Petronija, čukundeda Ostoja on doselio pre Karađorđevog ustanka.

Markovići I (5 k., Nikoljdan). Ovi sa Grujićima u Mladenovića mali bili jedna familija. Stari došli posle Ostojića ne znaju odakle.

Markovići II (1 k., očeva slava Aranđelovdan, a sad Nikoljdan). Iz Stupnice, iz Jadra. Mihailov otac Milan ušao u kuću Markovića, imao drugo prezime.

Trivunovići (13 k., Aranđelovdan). 2 k. u Varnoj od pre 60 god. kad je put prosečen Pavle odselio; 1 k. u Metkoviću iz Varne, od Pavlove familije, kad se podelili pre 50 godina. Milanov (69 god.) i Milovanov (63 god.) otac Stanko, deda Spasoje, pradedu ne znaju, čukundeda Trivun on doselio iz Bastava, posle Ostojića. U Beloj Crkvi im kumovi, popa Milana familija. Trivun i brat Matija pošli iz Bastava; nisu oba mogla ovde da zauzmu dovoljno zemlje (zauzeli 70 ha), pa Matija otišao u Vukošić, pa zauzeo „pola Vukošića radin bio dosta”. Trivun zauzeo više od pola Slatine; uzeo bi je celu, ali su tu već Ostojići bili. Mala posle nazvana po njima jer su mnogobrojniji. Ostojići su trgovali i propadali, a ovi radili zemlju.

Antonići zvani Krezići (7 k., Đurđevdan). 6 k. ovde, 1 k. u Orlovcu, otišli pred ovaj rat, tamo im imanje bilo, 2 k. u Omoljici kolonisti od 1946. Srećkov (74 god.) otac Vilip, deda Branko, pradedu ne zna, čukunded Srećko. Ne znaju odakle se doselili, posle Ostojića. Kumstvo im u Komiriću (samo za muško dolazili, za žensko ne).

Jankovići (1 k., Jovanjdan). Iz Bojića pre 24 godine, od Jankovića. Na drumu.

Čekići (3 k., Nikoljdan). Iz Bojića, posle Jankovića, pre 20 godina došli, i pre toga držali kolebu na imanju u Slatini. Živko i Stepan, dva brata, kupovali u slatinskom ataru; oni su dole u Orlovcu, s ove strane Slatine.

Selenići (1 k., Đurđic). Iz Metkovića Pocerskog, pre 10 godina imali imanje ovde u Slatini, kupljeno, pa kad se izdelili u selu, onda Ivko došao ovde na kolebu. On je niže Čekića, baš na granici do Orlovčana.

Jovanović Žarko (1 k., Nikoljdan njegova slava po ocu to kao sporedna, a Aranđelovdan po materinom ocu to glavna slava, na imanje). Iz Vranjske Velike došao Žarko na imanje dede po majci, u Trivunovića Vladimira pre 10 godina.

Mladenovića mala:

Grujići (5 k., Nikoljdan). Ljubomirov (40 god.) otac Stevan deda Milan; Stojadinov (50 god.) otac Milutin, deda Miloš; dedovi Milan i Miloš braća dalje ne znaju. Grujići i Markovići bila jedna familija, došli posle Ostojića ali ne znaju odakle.

Mladenovići 1 (5 k., Jovanjdan). Aksentijin otac Stepan, deda Ivan, pradeda Maksim, čukundeda Mladen iz Komirića, pre ustanka, došao on sam ovde, a brat mu Janko onda ostao u Bojiću, i tamo od Janka Jankovići (veća familija). Ne drže više srodstvo, izrodilo se, uzimaju se. Otišla jedna cura, Obradova sestra Koviljka u Jankoviće, još pre 15 godina.

Matići (1 k., Nikoljdan). Stanojev otac Obrad iz Bojića, ušao u Mladenoviće uzela ga baba u kuću pre 30 godina.

Vukašinovići (3 k., Ćurđic). Makevija, otac Rajka i Krste, a Predragov deda, došao iz Pocerskog Metkovića pre 50 godina, u Mladenoviće, ženi u kuću.

Lazarevići (2 k., Jovanjdan). I oni su iz Komirića, kad i Mladenovići „došaoLazar, komšija Mladenov”.

Lazići (11 k., Jovanjdan, slava promenjena po ćurčiji koji je došao u kuću; stara slava bila Nikoljdan). 1 k. u Omoljici, od 1946. godine. Ljubomirov (73 god.) otac Milinko, deda Laza; Đokin (51 god.) otac Pera, deda Laza on došao iz Badovinaca, „zauzeo mesto”, izbegao iz Mačve. Posle smrti Laze, njegovoj udovi Mariji došao u kuću ćurčija iz Šapca; deca Lazina: Pera, Milinko, Živan i Jova, četiri brata ostali mali i ćurčija nametnuo svoju slavu, a od njega nema poroda. On prodao ono što sad drže Čekići, Kosanićima iz Vukošića, „za gunj krdžalinski i za 20 cvancika”.

Cigani su pored džade idući za Bojić:

Matići (4 k., Aranđelovdan). Matija Karić iz Varne ih pokrstio i pop Damjan Vuković oni im dali prezime i slavu. Redža se krstio Novak, Asan Panta, Bećir Ivan. Pokrstili se pre više od 60 godina. Doseljeni kao gurbeti, gurbetaši, korpari bili, a i sad su korpari. Sad dobili i zemlju od agrarne reforme. Ove 4 kuće što su ovde, s ove strane druma, sniže kafane, bile do ovog rata u sastavu Varne, tamo se saranjivali, tamo se i sad saranjuju. Od 1945. vode se ovde za sledovanje, i u zadruzi ovdašnjoj.

IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 298-301), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić