На данашњи дан: Умро књижевник Владан Десница

4. март 2014.

коментара: 0

4. марта 1967. – У Загребу умро српски књижевник Владан Десница, аутор познатог романа “Прољећа Ивана Галеба”.

Владан Десница рођен је 17. септембра 1905. у Задру у српској породици Десница, православне вероисповести. Његов отац је Урош Десница, а мајка Фани Десница, рођ. Луковић. Владан Десница потомак је Стојана Митровића Јанковића (око 1635—1687), у српској народној песми познатог као Јанковић Стојан, вође српских котарских ускока у XVII веку, сердара Котара, каваљера св. Марка, коњичког капетана, заповедник тврђаве Островице.

Деснице су српска породица пореклом из Срба у Лици, одакле је прадеда Владана Деснице, Данило Десница, трговац и поседник, дошао у Обровац где му се родио син Владимир Десница (1850-1922) који је са Олгом Јанковић, кћерком грофа (conte veneto) Илије Деде-Јанковића (1818-1874), потомком Стојана Јанковића, познатим словенофилом, песником, прваком српског народа у Далмацији, имао сина Уроша Десницу (Обровац, 28. август 1874 – Сплит, 13. јул 1941), правника, члана Српске странке, носиоца аустријског витештва, председника Далматинске владе, посланика у Народној скупштини, сенатора, који је учествовао у доношењу Задараске резолуције, а као противник аустроугарске анексије Босне и Херцеговине током Првог светског рата био интерниран у Италију. Пошто је конте Илија Деде-Јанковић био последњи мушки изданак своје породице, Јанковиће су по његовој кћерки Олги, наследиле Деснице, целокупну имовину у Исламу Грчком, укључујући дворе Јанковића, породичну цркву земљишне поседе и др.

Урош Десница се оженио са Фани Луковић, кћерком поморског капетана Ђуре Луковића из породице Луковић из Прчња у Црној Гори. Урош Десница је са Фани Десница, рођ. Луковић имао сина Владана Десницу и кћерке Олгу и Наташу.

Владан Десница студирао је права и филозофију у Загребу и Паризу, дипломирао на загребачком Правном факултету 1930. Радио је као адвокат, а затим је прешао у државну службу. 1934. покренуо је књижевно-историјски годишњак „Магазин сјеверне Далмације“ који је и уређивао две године. Књижевним радом почео је да се бави пред Други светски рат, а интензивно тек после ослобођења.

Писао је пјесме, поеме, кратке приче и новеле углавном са тематиком своје родне Далмације. Најпознатији роман му је Прољећа Ивана Галеба објављен 1957. у Загребу. Роман „Зимско љетовање“ објавио је 1950, то је први српски роман са тематиком из Другог светског рата. Неке од његових приповедака имају антологијску вредност: Посјета, Прича о фратру са зеленом брадом, Флорјановић, Конац дана, Бунаревац, Солилоквији господина Пинка. У значајнија дела убраја се збирка песама „Слијепац на жалу“ и драма „Љестве Јаковљеве“.

Бавио се и филмом, написао је сценарио за филм „Концерт“ 1954. једнан од најзначајнијих филмова југословенске кинематографије. По његовом сценарију је снимњен и флим „Првада“ 1962, а после његове смрти „Пред зору“ 1974. на основу истоимене новеле, која је реалистичка анализа градско-сеоски односа у оквиру ратних дешавања. 1974. по новели „Флоријановић“ снимњена је истоимена ТВ драма.

Владан Десница је сахрањен у српској православној црквици Светог Георгија поред двора Јанковић Стојана у Исламу Грчком. Цркву у којој је сахрањен су уништиле хрватске снаге током операције Масленица у јануару 1993. године.

Занимљиво је то да Хрватска данас сматра да је Владан Десница хрватски писац и да је писао хрватским језиком. Осамдесетих година се открило да је сарађивао и писао текстове за Четнички покрет и Четничке новине у Другом свјетском рату. Чак упркос тој чињеници Хрватска не одустаје да Владана и данас не уврсти у уџбенике основних и средњих школа као искључиво хрватског писца.

 

ИЗВОР: Википедија

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.