Порекло презимена, село Пилатовићи (Пожега, Доње Драгачево)

3. марта 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Пилатовићи, према истраживању Јована Ердељановића, који је 1898. и 1899. проучавао Доње Драгачево. Приредио сарадник портала Порекло Н. Кузмановић


Да ли је овде увек постојало насеље под именом Пилатовићи, нико не уме казати. Исто тако не можемо знати, да ли је данашње становништво имало везе са ранијим становницима или је оно сасвим изнова подигло село. Има само један чинилац, који би нас могао донекле о томе обавестити, а то је што у атару овог села нема ниједног места, које би се звало Селиште или Старо Село. То би могло значити, да је бар за последња два века било непрекидно насељено. У Пилатовићима има доиста неколико породица, којима се никако не зна порекло и за које тврде, да су старинци. Има такође и много врло давнашњих досељеника.
Ово је село било и у спахиским рукама. О томе поред предања сведоче и до данас очувани називи земљишта у моравској равници и спомени за њих везани. Тако су називи: Беговина, Вочница – назвата по неком бегу Вочу – и Ордаговина, назвата по неком Ордаги.
У дипломи Проте Гучанина ово је село записано: Пилатовић, а у списковима од 1818. и 1822. године правилно: Пилатовићи. Већ је тада спадало у највећа села Доњег Драгачева, јер је 1818. год. имало 40 домова са 94 арачка лица.

Старе породице непознатог порекла, које сматрају за старинце, јесу: Милићевићи, Маринковићи, Тошићи, Удовичићи, Николићи и Петровићи. – Ове су све, изузев Удовичиће (2 куће), и повеће породице од 5-6 кућа, али ипак оне нису највеће у селу.

Остало су све поуздано досељеници, од којих има и врло давнашњих. У овом селу има нарочито доста досељених Ужичана. Пилатовићи су први на ударцу Ужичанима (само их Морава раздваја од ужичког округа), па су се многи у њима и задржали.
Међу најстарије досељенике убрајају породице: Маркићевиће, Чолиће са Јанковићима и Павловићима, Јотиће, Божиће и Буквиће.

Маркићевићи су пореклом из Црне Горе (по једном казивању: из ужичког села Рупељева, можда су свраћали тамо).

Чолићи, Јанковићи и Павловићи су такође из Црне Горе. Доселили су се најпре два брата: Чоло и Јанко, те су од Чола Чолићи и од Јанка Јанковићи. Доцније дође и трећи брат Павле, од кога су Павловићи. Чоло, Јанко и Павле су чукундеди данашњим својим потомцима. Све три породице славе Петковачу (Параскеву).

Јотићима је дед био пекар; доселио се из ужичког округа од Бајине Баште.

Божића чукундед доселио се из Црне Горе (славе Лучин-дан).

Буквића чукундед доселио се из Херцеговине; по причању неких а и по слави Ђурђеву-дне по свој прилици су из Дробњака. Приликом њихова досељења једна се породица Буквића уставила у ужичком селу Гостиљу а друга у Милићевом Селу. У Тавнику у срезу љубићском има Буквића (или т.зв. Зуцовића), који знају да им је прадед дошао из Пилатовића, али су променили славу (славе Св. Стевана).

У досељенике из 18-ог и почетком 19-ог века спадају: Бајићи, Седлићи, Алексићи, Ђурђићи, Савићи и Луковићи.

Бајића прадед Радован Баја доселио се из Никшића из Црне Горе (славе Лучин-дан).

Седлића прадед доселио се од Ужица. Правио је седла, те отуд: Седлићи.

Алексића прадед доселио се из села Рупељева у срезу пожешком.

Ђурђића прадед дошао је из Мокре Горе у срезу златиборском.

Савићи су такође из ужичке Мокре Горе. Знају да их од исте породице има и у Висибаби у срезу пожешком (славе Ђурђев-дан).

Луковићи су досељени из Годовика код Пожеге.

Доцније су досељене породице:

Богдановићи, којима се дед Богдан доселио из Бранежаца у срезу златиборском.

Лазаревића дед дошао је из Пријепоља.

Милинковић је из Средње Добриње у срезу пожешком.

Масларевића отац дошао је из Крушчице у срезу ариљском и привенчао се у замрлу пилатовачку кућу Ковачевића, којој да своје презиме: Масларевић. Старина овог Масларевића је из Новог Пазара, где и сад има рода.

Вујовића отац је дошао из Прилика у срезу моравичком.

Неђељковића отац је из Пресјеке у срезу моравичком.

Бајић је дошао од некуд „испреко Лима“ а Ђокић из Водица у срезу моравичком – ова у време српско-турског рата.

Најмлађи су досељеници: Вукајловићи из Добрача у срезу ариљском и Џелебџићи из Бијеле Ријеке у срезу златиборском.

Паунић је рођен (ванбрачно) у Пилатовићима, па се окућио.

Необичним саставом свога становништва ово се село изузима од осталих у Доњем Драгачеву. Пре свега иако је у њему сразмерно знатан број старих породица, ипак оне чине само мали део данашњег становништва у селу; породице које ус се у другој половини 18-ог века доселиле, куд у камо су разгранатије и оне су постале главни представници својих џемата. Друго: ово село од краја 18-ог века па до данас није никако престајало добијати досељенике, тако да је оно за то време расло готово толико исто досељавањем колико и прираштајем. Најзад је интересантно да су међу досељеницима изузев 4-5 породица све остале (15 пор.) из ужичког округа и из Црне Горе.

Пилатовчани имају само једно своје гробље.

 

ИЗВОР: Јован Ердељановић – Доње Драгачево. Приредио сарадник портала Порекло Н. Кузмановић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.