Порекло презимена, село Граб (Лучани, Доње Драгачево)

3. марта 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Граб, према истраживању Јована Ердељановића, који је 1898. и 1899. проучавао Доње Драгачево. Приредио сарадник портала Порекло Н. Кузмановић


Граб има дакле прилично успомена о ранијим насељима а нарочито је знатно Селиште, које је свакако врло старо. Веза између данашњег села и ранијег становништва не може се ничим доказати, али и међу данашњим породицама у Грабу има их, које су врло старе и сматрају се за старинце. И што је имало свога бега, доказ је, да је ово село у 18-ом веку било прилично насељено.

У дипломи Проте Гучанина помиње се Граб као засебно село (1811.). По разлици између броја домова у 1818. и 1822. години (у првој 30 са 73 арачка лица, у другој 39 домова са 95 арачких лица) изгледа, да је тада добило повећи број досељеника.

Најстарије су породице у Грабу: Цике (Цикићи), Стеванчевићи (у чију је кућу ушао као уљез и неки Гавриловић и примио њихову славу: Лучин-дан), Ковачевићи у истоименом џемату, Илићи са којима су једна породица и Тодоровићи, Рајичићи и Петронијевићи (сви славе Никољ-дан; Илића има одсељених у драгачевску Турицу). – О досељењу ових породица ништа се не зна, и ако има у селу врло старих (од 100, 90 и 80 година) људи, који су и сами о овим стварима разбирали. Од својих старијих слушали су ти старци, да су те породице биле у овом селу и у време „Кочове Крајине“ и да се ни онда није знало ништа о њиховом пореклу.

И Шипете убрајају у ове старе породице, премда се очувао нејасан спомен о томе, да се њихов неки предак доселио у Граб са своја четири сина и затекао само 7 кућа у селу. Даље кажу, да се један део Шипета доселио доцније, само што је и то било врло давно; али би и то значило, да су се и оне старије Шипете од некуд доселиле (слава им је Арханђелов-дан).

И за Васовиће уопште сви тврде, да су врло стара породица па можда и старинци; само постоји нагађање, да су може бити од Васојевића у Црној Гори (славе Јовањ-дан). – Да су они доиста врло стара породица, што су некад држали много земље и у данашњим Зеокама, те су тамошње Кувеље, кад су се доселиле, купиле од њих земљу. Васовиће дирају, да су пореклом од Цигана.

Друге су старије породице, али за које се поуздано зна, кад су се доселиле:

Вујовићи и Мариновићи, с којима су једна породица и рогачки Радоњићи, пореклом из Трћа, садашњег Смиљевца, у срезу моравичком. Вујовићи се и сад зову Трћани. Доселили су се у време „Кочове Крајине“. Опште је презиме ове породице било: Вујовићи, па се доцније измењало. Сви славе Ђурђев-дан. И сад имају рода у Смиљевцу.

Јовичићи су пре 100 година дошли од Сјенице. Кажу, да су најпре живели у драгачевској Живици.

У време Кара-Ђорђева похода на Сјеницу (1809. год.) доселили су се:

Радовановићи од некуд из Старог Влаха,

Шундерије (Шундерићи) из Штиткова код Сјенице и

Ћурови из Буткова у срезу моравичком. Њих има и у Бресници у срезу љубићском, где су велика породица (са разним презименима: Дели-Марићи, Бошковићи и т. д.) и тамо веле, да су дошли из Косовице у срезу моравичком. И једни и други Ћурови славе Стевањ-дан и још сад имају кумство у својим старим селима.

Млађе су породице:

Јелуше, којих се дед доселио из трнавског села Лознице, У једну јелушку кућу привенчао се Ђорђевић, родом из ужичких Добрача.

Андрића дед Андрија Кандић дошао је у ово село од Нове Вароши као дечко.

И Ђоковића дед дошао је пре више од 80 година из истог места, одакле и Андрија Кандић.

Бајчетића отац дошао је пре 50 година из Буковика код Нове Вароши и привенчао се у једну кућу у Грабу. Од ових су и Бајчетићи у Рогачи (славе Алемпијев-дан).

Бабић се пре триестину година доселио из Брезове у срезу моравичком.

Ковачевић у џемату Шипета је од рогачке породице Самарџића.

Петковић се недавно из Горачића привенчао у Граб.

Дедојевић се пре петнаестак година доселио из Бјелице у Колашину (између планине Чичевице и Мокре Горе).
И према старини породица видимо, да је Граб врло старо село. Он има 7 старих породица све из 18-ог века и на њих саме долази 81 кућа у селу, док на других 12 породица из 19-ог века долази само 34 куће. Према томе и ако је Граб досељавањем непрекидно добијао нове породице, ипак су у њему главну масу становника чиниле старе породице.
У Грабу има два сеоска гробља. Сеоска је слава прва недеља по Спасову-дне.

 

ИЗВОР: Јован Ердељановић, Доње Драгачево. Приредио сарадник портала Порекло Н. Кузмановић.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Pedja

    U knjizi Rtari, Radisav Nedovic, navodi da se jedanod Vasilijevica iz Rtara odselio u Grab krajem 19. veka, a da su mu se potomci kasnije odselili u Cacak. Ako neko zna nesto o ovom coveku i njegovim potomcima neka pise. U Grabu koliko mi je poznato danas nema Vasilijevica. Slava Stevandan(9. januar)