Порекло становништва села Кумодраж, град Београд. Стање из 1903. године. Према студији “Околина Београда” Ристе Т. Николића, НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V). Приредили сарадници портала Порекло Небојша Новаковић и Милодан
Положај села.
Село је на изворишту Кумодрашке Реке, која постаје од Староселског и потока Тополе. Састоји се од четири краја: Тополе, Липака, Беле Земље и Старог Села. У крају Тополи куће су по коси са леве стране потока Топола, као и по странама долине, која је пространа, једнолика и обрађена; само је по нека кућа у равни долине. Између долине Тополе и Староселског Потока коса је пространа и по њој има местимично остатака старе шуме; од малог Забрана, како се зове један део те шуме, па према развођу Кумодрашке реке и Болечице уз косу налазе се куће краја Липика; куће су са обе стране сокака и сеоских путева, има их и по самом развођу Кумодрашке Реке, Болечице и Раковичког Потока, а у близини Крагујевачког Друма коју ту пролази. Крај Бела Земља налази се у једној валози, која је у почетку Староселског Потока, где је долина проширена и доста пространа. Куће су по равни долине, местимично на странама и ивицом њеном према развођу Кумодрашке реке и Болечице. Испод Липака и беле Земље налазе се куће Старог Села.
Воде и клима.
Река и потоци нису тако велики при надоласку и не засипају нити односе њиве и имања у потесу.
Становници воде пију поглавито са извора, од којих су познати: Водица, Бегбунар (сада чесма), Извори, Буква и др. А у потесу Чешмица, Аџинац, Вишивац, Папкова Вода, Чавин До и др. Становници у селу пију воду и из бунара, али их је мало.
У овом селу је хладније него у околним селима, јер је на већој висини. Највише дувају исток и север, који је најхладнији и најјачи.
Земља, шума и паша.
Оралије (земља за орање) становници имају на местима званим: Денова Међа, Девојачки Гроб, Чавин До, Читлук (где има и ливада), Гуњак, Крушик, Дугачке Њиве, Одмор, Бунар, Стражара и др.
Земља је плоднија него у околним селима.
Паше – утрине –становници имају довољно и то на местима званим: Равни Луг, Јемирова Ливада, Клен-вода, Рајина Коларница, Курјачке Рупе, Разбојиште, Стари Виногради, Њиве код Старог Друма и др.
Тако исто и шуме становници овога села имају довољно и то на местима која се зову: Торлак, Пањеви, Белопоточко Брдо, Пречице, Бубањ, Гумниште, Ђоричина Мандра, Ладна Вода, Дуго Било и др. Сва је шума заједничка, сеоска, а уз то та места служе и за испашу стоке. Шума је храстова, букова, церова а има и „смрекве“ (вење) на месту званом Ђорђин Гроб. На многим местима шума је веома стара, као например, са леве стране долине Тополе, Торлаку итд. Шуме употребљавају за грађу и гориво.
Тип насеља.
Насеље је разређеног типа. Дели се на четири краја, који један у други прелазе. Куће су у њима разређене, јер су између њих воћњаци и њиве; раздалеко… недостаје једна страна у којој се пише о старинама у селу, имену и настанку села, оп. Милодан.
Постанак села и порекло становништва:
Не зна се када је данашње село засељено. Има неколико старих породица — старинаца — за које се не прича, да су досељене. То су:
Живановићи (7 кућа.) — славе св. Николу, зову се и Рибићи; за њих веле, да су најстарији и да су у овоме селу још “од Косова”, тј. од времена Косовске битке 1389. Године. У читуљи, коју има та породица, означено је име њиховог најстаријег претка, који се звао Лауш.
Тодорановићи (око 10 к.) — славе св. Николу; од њих су Костићи, Маринковићи и др.;
Живојиновићи (око 5 к.) — славе св. Арханђела; ,
Бабићи (око 10 к.) — славе св. Николу; неки се зову Петровићи;
Јанковићи (4. к.) — славе св. Николу; неки се од њих (2 к.) зову Бранковићи:
Матићи (3 к.) — славе св. Мрату;
Маршиловићи (10—15 к.) — св. Арханђела.
За остале се породице зна да су досељене:
Бркићи (око 2 кућа) — као да су од Косова; отуд им се прадед доселио; зову се и Стојковићи, Ивковићи, Маринковићи, Живковићи, Николићи и др„ славе Ђурђев дан.
Животићи (око 8 к.) — из Старог Влаха, славе св. Јована.
Митровићи (око 10 к.), по староме презимену Гутешевићи — из Лике, откуда им се доселио дед Гутеш, зову се и Радаковићи, славе св. Николу.
Сремчевићи или Јовановићи (око 13 к.) — предак им као „Влах” дошао од Пожаревца пре бежаније (1813); славе св. Ђурђиц. Неки се од њих зову и Марковићи.
Томићи (6 к.), по староме презимену Давидовићи — »Личани«, славе св. Јована. Овде су дошли из Степашиновца код Рипња, откуда су били расељени.
Ристићи (3 к.) — из данашњих новоослобођених крајева; дошли после бежаније (1813. год.). Славе св. Николу.
Пауновићи (7 к.) — из Белог Потока, откуда их је довела мајка, пошто се преудала у ово село; славе св. Стевана.
Живадиновићи (2 к.) — од Крушевца, откуда им је дошао предак Живадин, који се потом оженио из Пиносаве. Славе св. Јована.
Степановићи (3 к.) — из Сремчице, откуда их је довела мајка, преудавши се за неког Степана у овоме селу ; славе св. Јована.
Милићевићи (3 к.) — од Карановца (Краљева), откуда се доселио са породицом дед им Милић; славе св. Арахнђела.
Стојановић Сима(1 к.) — од Ужица, откуда му се отац доселио, па се потом н удомио у селу; слави св. Арханђела.
Тодоровићи (1 к.) — из Босне; отац им радио у селу, па се и удомио, славе Михољдан.
Косовац Димитрије (1 к.) — од Ивањице; служио пре 25 година у селу, па заостао као доводац; слави св. Николу.
Поповић Благоје (1 к.) — из Босне; отац му Јован радио по мајданима, па заостао у овоме селу; слави св. Јована.
Поповић Зарије (1 к.) из Маврова (Македонија); предак им служио у селу пре 25 до 30 година, па се и удомио; слави св. Илију.
Јовановић Милутин (1 к.) — од Прилепа; отац му пре 30 година био мајстор у селу, па и заостао; слави Врачеве.
Петровић Спасоје (1 к.) — из Ресника, слави св. Ђурђа.
Барјактаровић Живота (1 к.) — из једног од околних села; призетио се у Животиће; слави св. Николу.
Крстићи (1 к.) — из Кнежевца, откуда им претка довела мајка, пошто ое преудала у селу; славе св. Николу.
Живојиновић Марко (1 к.) пореклом Личанин (“Рват”); отац му радио у селу, па заостао као доводац у Живојиновиће; слави св. Николу.
ИЗВОР: Риста Т. Николић, Околина Београда, 1903. године
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Новаковић
* * *
ПРИЛОГ:
Попис села Кумодраж 1741. године
Извор: Дефтер Смедеревског санџака 1741. године (BOA) TKG.KK.TTd. 170, стр. 41. (необјављена грађа)
Транскрипција документа:
Karye-i Kumorac, Kumodrag demekle meşhur, tâbi’-i Belgrad
Knez Bogik Gürica; İstoyan Güriça; Yovan Vuyan; İstoyan İstoya; Gavrilo Vidan (Vilip?)
Hasıl
İspence Neferan: 6/100
Gendüm keyl: 140/980
Sa’îr keyl: 100/700
Çavdar keyl: 60/420
‘Alef keyl: 20/140
Erzen keyl: 20/140
Öşr-i hınta-ı mısrî ma’a fasulye: 1.500
Şire medre: 1.200/6.000
Öşr-i kendir ve kelem ve piyaz: 700
Öşr-i küvväre: 600
Bid’at ma’a bojik: 530
Adet-i deştbânî: 120
Resm-i âveng: 20
Resm-i bostan ve hime ve giya: 400
Resm-i tapu-yı zemîn: 1.200
Mahsûl-i haymânegân gayr-i ez cizye: 50
Mahsûl-i beytü’l-mâl-i ‘âmme ve mâl-ı gâyib ve mefkûd ve yava ve kaçkun ve gayr-i-ez ev-i âbik: 2.500
Bâd-ı hevâ ve resm-i ‘arûs ve resm-i fuçi ve cürm-i cinâyet: 1.000
Çayır-ı Abdulcabbar sâbıkâ hâlâ der-yed-i ehl-i karye araba 10 akçe 150
Yekûn: 17.300
Превод:
Село Kуморац познатије као Kумодраж, припада Београду
Kнез Богић Ђурица; Стојан Ђурича; Јован Вујан; Стојан Стоја; Гаврило Видан (Вилип?)
Приход
Испенџа особа: 6/100
Пшеница кејла: 140/980
Јечам кејла: 100/700
Раж кејла: 60/420
Овас кејла: 20/140
Просо кејла: 20/140
Ушур од кукуруза и пасуља: 1.500
Шира медре: 1.200/6.000
Ушур од конопље, купуса и црног лука: 700
Ушур од кошница: 600
Порез на свиње и Божић: 530
Пољачина: 120
Порез на грозд[1]: 20
Порез на врт, огревно дрво и сено: 400
Порез на тапије земље: 1.200
Приход од хајмана искључује џизју: 50
Приход од општег бејтулмала, имања одсутних и несталих лица, ухваћене стоке, одбеглог роба и других одбеглих од кућа: 1.500
Бадихава, свадбарина, порез на винску бурад, казнене и криминалне преступе: 1.000
Ливада која је раније била у власништву Abdulacabbara, сада је у власништву становника села: кола-10, акчи-150
Укупно: 17.300 [акчи] [1] Грожђе
ПРЕВЕО: Abyssus




2. октобар 2022. у 15:14
Živojinovic M Vera
Živojinovici slave Sv, Georgija Đurđic.
2. октобар 2022. у 15:17
Živojinovic M Vera
Živojinovici slave Sv, Georgija Đurđic. Inače starosedeoci Kumodraža!