Poreklo prezimena, selo Draginje (Koceljeva)

Poreklo stanovništva sela Draginje, opština Koceljeva. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo se deli na male: Tavtića malu, Preseka malu, Zeljića malu i Gornju malu. Najstarija mala je Tavtić. Ne znaju otkuda to ime, ali znaju da je sve ovde bila šuma. Kad su se stari doselili, čuvali samo stoku. Pamte kad su njihovi stari sejali po 100 kilograma semena, inače sve bilo u livadama, utrinama, šumama. Mala Preseka zove se po reci Preseka dva potoka je čine. U Zeljića mali sada nema familije Zeljića.

Selo se zove Draginje (na karti pogrešno Draginja) po kraljici Dragi; ona ovde dolazila pre udaje za Aleksandra Obre- novića, bila gošća žene nekog trgovca Svetozara Pavlovića. Posle njene udaje za Aleksandra, selo ranije zvano Veliki Bošnjak, prozvano Draginje. Kad je 1903. svrgnut i ubijen Aleksandar Obrenović onda su, po pričanju starih „upravne” vlasti htele da ukinu ime Draginje, ali selo nije pristalo, jer, otkako je dobilo to ime nije ga ni jedne godine „tukao grad”. Prikazivači znaju da su ovde bili „Turci” Bošnjaci, da je tu bio „Dizdar – paša” od Bosne (stariji, veliki brat sedeo ovde, a mlađi, manji, u Malom Bošnjaku.) Po dizdaru Bošnjaku ima zvano mesto Dizdarovača prvi brdnjak pošav od Draginja k Šapcu (do novog magacina podignutog 1947.).

Na Dizdarevači ima veliki grm (i sad stoji tu krst za koji su stari pričali da tu pop Luka pričestio vojsku kad je pošao na Mišar 1806, iz Svileuve vodio Tamnavce). Grm je na tromeđi atara ovog sela (do Krnula i Brdarice; tu se drži vodica na treći Vaskrs, ali ne ovoga sela, već Brdarice, na čijoj je međi).

Vodica Draginja bila do pre 60 godina na druge Trojice, na izvoru zvanom Vodica (tu 1915. godine VII puk podigao česmu, sada se obnavlja). Onda prenesena „vodica” i „vašar” kod škole, 1888. (tri godine posle „bugarskog rata”).

U Aleksića livadi, u Tavtića mali, takođe ima izvor Stude- nac ili Madžarevac („Madžari ga iskopali, kad su vladali”). U Gornjoj mali ima izvor zvani Točak (tu bilo „devet vodenica i jedna valjarica”). „Madžari tu vodu zaptili ćebetima i slaninom da se narod ne bi koristio. Madžari kad su bežali to činili i sad teče masna voda” (opasna, nezdrava).

Selo ima tri groblja: Tavtićko groblje Tavtića male ispod Stolica, na sreskom putu Draginje — Kamenica; Gornjomalsko groblje tu se saranjuju iz Gornje male i Zeljića male u sredini razbijenog sela; i treće, Presečko groblje, Preseka male ono je novije, od pre 50 godina. Pre toga se saranjivali u groblju Gornje male, pa „kad je pao sneg devet pedi u Belu nedelju” onda počeli da se saranjuju u Presečko groblje svi, u potoku rečice Kudeljak (pre toga samo deca odojčad tu se saranjivala!).

Na Stolicama, u ataru Draginjskom (u Brdarici nisu Stolice već Stoličice) bila dva spomenika iz starih dana: „nisu „slovenački”, tude se neki Madžari tukli i izginuli”; tu izva- dili „jednu stenu i neki kazan sa parama ispod nje”. Tu je stvarno iskopan grob ispod jednog spomenika i neka šupljina se videla; posle toga ona dvojica što su kopala, „otišli u aps”. Tu je saranjen Borković Stevan, 1902, hajduk, Bosanac, puškar, držao u Kozarici dućan. Bio na drumu, ispod ciganskih kuća, neki „spomenik”, pisan bio „rimski”, samo ga Sava učitelj mogao pročitati; „on jedne noći oteran nekuda”. U mali Preseka, na mestu zvanom Čardačina ima mesto zvano Kućerine od nekih starijih kuća. Na Čardačini bili neki spomenici turski „pisanje kogod Turci što pišu”.

Blizu izvora Madžarevca je najstarija kuća u selu prvo na nju crep metnut (iz Prova) za vreme Ivana Aleksića, pranđeda Mijailovog (izumro pre 60 godina). Pamte, do 1911. bilo šin- dralija sa 9 katova, a „šiljak u nebesa, kogod zvonara”.

Potes imale samo one male oko Gornje male to bio Gornjanski potes; Tavtića mala nije imala naročiti potes, niti ima to ime. Ne pamte za Gornjanski potes da je bio ograđen, niti je imao kapije tamo na tamnavskoj strani toga nije bilo.

Kafana je podignuta kad je knez Jevrem Obrenović „sedio” u Šapcu i prosekao put za Valjevo. Podigao je Milosav Pavlović i prodao docnije Milanu Bajiću, dedi Dobrosava Bajića (64 god.) po tome se nazvala „Bajića mejana”. Od onda se i varošica koja je tu nastajala tako zvala. Milosav Pavlović je bio onda ovde u Draginju; njegov sin Svetozar je posle bio trgovac u Šapcu on je posle ovu varošicu podizao, on i Draginje proglasio. Kraljica Draga bila školska drugarica njegove žene Perside, rođene iz Banjana kod Uba. Draga kao dvorska dama dolazila kod svoje drugarice Perse (sa kojom bila u školi u Beogradu i Beču). Pošta je otvorena u Draginju 1934. za sedam-osam sela. Zemljoradničko-nabavljačka zadruga je takođe od 1934. Zadružni dom otpočet da se zida 1948, ove godine (1949) došao do pod krov. U varošici takođe: krojačko-abadžijska zaruga, osnovana 1948; sreski magacin sreza Posavo – tamnavskog kolonijal i tek- stil (1948); Žitopromet sa magacinom (1947); restoran je u Ba- jića mejani (1948).

U Draginju broj domaćinstava 312 a broj stanovnika 1915 (1948).

Poreklo familija:

Bajići (14 k., Jovanjdan). 11 k. u Mali, a 3 k. u varošici. Njihovi stari iz Bosne. Doselila se tri brata: Baja, Jova i Stoja. Od Baje Bajići, od Joce Jovići (1 k. u istoj mali) a od Stoje Stojanovići (Stoja otišao u Čokešinu).Svi Bajići u tri grupe od po nekoliko kuća smešteni. Tri njihove kuće su u varošici: Miloje i Janko 1906. i 1907. kao seljaci, a Ljubinko 1929. prešao. Dobrosavljev (64 god.) pračukundeda Blagoje, a Blagojev otac Baja on došao u tursko vreme kad su ovde bili „Turci” Bošnjaci. (U Brezovom polju kod Brčkog naseljeni su Turci Šapčani; neki stari Turčin pričao aprila 1941. ovdašnjim seljacima, kad su bili mobilisani, da je on iseljen iz Šapca, i da su im isplatili sve zlatom što su ostavili imovinu).

Andrići (10 k., Jovanjdan). Od ovih 10 kuća, 2 k. su u varošici od 1934 (Ljubomir i Tihomir prešli kad su se odelili, tu dobili placeve i pogradili kuće). Dragoljubov (47 god.) pranđed Andrija iz Crne Gore, od Nikšića. Njegovi sinovi Pavle, Jovan i Milan svi Andrići, od Jove samo ženska deca ostala.

Aleksići (1 k., Jovanjdan). Od pamtiveka od njih samo po 1 k. I oni se doselili, ne znaju odakle. Došli u vreme Karađorđa.

Markovići (5 k., Nikoljdan). Bosanci su, i oni došli kad i Bajići.

Ivanovići (2 k., Jovanjdan). Zovu se Popovići u selu, a po knjigama Ivanovići od njih bilo nekoliko popova. Ne znaju poreklo.

Ninkovići (1 k., Jovanjdan). Ne znaju poreklo.

Grujičići ( 3 k., Jovanjdan). Radojičin (48 god.) pradeda Ivko, a njegova braća Ninko i Matija bili svi Grujičići. Ne znaju poreklo. Oni su bili nećaci po ženskoj liniji Aleksićima ostali siročad, pa kad su odrasli, vratili ih u njihovu kuću. Zovu se i Bajinovići.

Ćurđevići (3 k., Jovanjdan). Domoroci stari.

Krsmanović Jakov (1 k., Nikoljdan očeva slava, a došao na drugu slavu). Iz Ćukovina, prizetio se u Đurđeviće 1896.

Lazarevići (2 k., Jovanjdan). 1 k. u Šapcu od pre 30 godina. Došli iz Bosne kad i Bajići.

Ilići, nadimak Ćivtići (6 k., Đurđevdan). Domoroci oni su najstarija familija u Tavtiću. Po tradiciji 196 god š ga po- stojala jedna kuća Ćivtića. U ovom selu u tom međuvremenu ta je jedna kuća devet puta padala „pod masu” pod starateljstvo, od jedne pa do devet udovica bilo u toj kući, a nijedan muškarac nije mogao preživeti trideset i četvrtu godinu. Onda oni pobegnu ovamo — onamo, a nije bilo nikakve nasledne bolesti. Pitali vračare, išli u Bosnu odžama, tražili zapis, i oni im kazali da treba da promene prezime. Tako su postali Ilići. Dragićev (60 god.) čukundeda Branko. Prvi put se podelili meseca marta 1895, i postale dve kuće, Blagojeva i Mihailova. Oni su prvi nadživeli trideset i četvrtu godinu. Pre toga niko se nije dvaput ženio („Svak želi da dočeka starost, a kad je dočeka mrzi na nju”). Dragićev deda, Marko Ćivtić, umro pre oko 100 godina.Trgovao sa svinjama po unutrašnjosti. Sa Markom bio ortak Raka Paunović iz Koceljeve, držao košaru na mestu zvanom Ćivtića put, na drumu za Koceljevo.

Ninkovići II (4 k., Đurđevdan). Iz Bosne došao predak pre oko 150 godina. Ninko, Milić (od Milićevića) i Nikola (predak Nikolića iz Preseka male) bili braća, zajedno došli.

Ristići (4 k., Tomindan). Domoroci.

Jovičić Trivun (1 k., Trivunjdan, očeva slava). Iz Kaone došao u kuću na ženino imanje, u Ristiće, pre 26 godina.

Milićevići (3 k., Đurđevdan). Stari doseljenici, jedna familija bila sa Ninkovićima II. 1 k. u Šapcu od pre 5 godina.

Uroševići (1 k., Mioljdan). Dragoljubov (55 god.) otac Mijailo kršten, a zvan Milan. On iz Bosne, bio majstor zidar, imao volove, došao 1878. kad „Vranja” ušao u Bosnu, bilo mu 7 godina kad je prebegao ovamo preko Drine.

Pavlovići, stari nadimak Pačevići (5 k.,Đurđevdan). Doseljeni kao majstori nekad, ne znaju poreklo, možda stari.

Trmošljanići (1 k., Pantelijindan). Iz Bosne pre 80 godina, prvo u Sovljak kod Uba gde i danas živi Dragoljub Trmošljanin. Mihailo služio u Mehovinama i Riđakama i otud ga dovede deda Milan Bajić; Dobrosavljev (Bajića) deda ga prizetio u Pačeviće pre 55 godina, Kao dečko bio na zanatu na Ubu kod sarača nekog, pa ga šegrti mnogo tukli, ne majstor i majstorica.

Petrovići (2 k., Đurđevdan). Stari.

Nedići (1 k., Stepanjdan). Iz Bosne pre 70 godina došao deda Stojan; živeo u zemunici, a baba Smilja nosila šalvare bosanske.

Trnavčevići (1 k., Pantelijindan). Iz Sevojna ovde 1926. Milija kao trgovac došao, a u Sevojno čukunded došao iz Trnave po tome prozvani (od Čačka Trnava). U varošici su.

Petrović Svetislav (1 k., Stepanjdan). Iz Kaone pre 25 godina, kupio imanje.

Isailović Živko (1 k., Nikoljdan). Iz Kaone pre 17 godina došao u kuću Spasoja Pavlovića Pačevića i ovaj ga oženio ćerkom svoje svastike, i tako napravili zadrugu. Preneo u novu kuću nešto svojega imanja, a Spasoje nije imao dece, uložio svoje.

Ilić Jela, staro prezime a nadimak Leskić (1 k., Jovanjdan). Stari iz Teskovice kod Valjeva doseljeni u Kamenicu (ima 5 k., 1 k. u Šapcu od pre 25 godina), a iz Kamenice ovamo došao Aksentije, trgovac i kafedžija, rezervni kapetan I klase; kupio ovde Bajića mejanu od Svetozara Pavlovića, bivšeg trgovca iz Šapca. Umro 1915. od rana u ratu; Jela je njegova ćerka nije imao muške dece.

Pantelić Danilo (1 k., Jovanjdan). Penzioner, invalid. Iz sela Stave Rađevskog sreza. Prvi put 1894. bio ovde kod trgovca Pavlovića u radnji, posle po Šapcu i Beogradu, a 1941. opet ovde prešao.

Gajić Sreten (1 k., Đurđevdan). Iz Metlića pre 18 godina došao, kao mašinbravar; radio na parče, išao uz vršalicu; kupio plac, podigao kuću.

Mihailović Živko (1 k., Stevanjdan). Iz Goločela pre 26 godina došao kao „šuster” (tamo izučio zanat), ovde samostalno radi u kući.

Filimonović Svetomir (1 k., Nikoljdan). Iz Debrca pre 15 godina došao, a tamo iz Grabovca od Obrenovca, pre 40 godina. Došao ovde kao mlinar ovde otvorio mlin 1936.

Preseka mala:

Jančići (5 k., Jovanjdan). Sretenov (53 god.) deda Jerotije iz Lopatnja, Podgorski srez on došao sa bratom Andrijom ovde kupili imanje. Deda njihov, stric Jerotijin i Andrijin, bio trgovac izvoznik Marko Jančić.

Lazarević-Gavrilović (1 k., Nikoljdan po ocu Gavriloviću, a po ženi Darinki Lazarević ,Đurđic). Iz sela Osečine, Podgorski srez, došao pre 35 godina.

Filipovići (4 k., Nikoljdan). Iz kraja oko Đakovice došao deda Sretenov (55 god.) Andrija tukao se sa Arnautima, pa izbegao.

Simići, staro prezime Đukići (7 k., Đurđic). Od pamtiveka tu. Bili jedna kuća sa Andrićima, Tešićima i Jankovićima.

Andrići (8 k., Đurđic). Isto kao prednji, starodrevni.

Tešići (5 k., Đurđic). Isto kao prednji.

Jankovići izumrli po muškoj lozi.

Rankovići (2 k., Aranđelovdan). I oni su stari, došli zajedno sa Đukićima i Brankovićima Domoroci odavno, još od kneza Miloša tada raskrčivali.

Brankovići (1 k., Aranđelovdan). Ista familija sa Rankovićima.

Lovčevići (1 k., Stevanjdan). Petar došao iz Pocerskog Dobrića, od familije Lovčevića, ovde u Ivanoviće I (izumrli, bili stara familija, slavili Nikoljdan).

Branković Radovan, u kući Lovčevića, Petrov pastorak iz Svileuve, doveden pre 28 godina; od drugih Brankovića, iz Svileuve.

Lazić Panta (1 k., Srđevdan). Doselio čukundeda iz Bosne, pre više od 100 godina.

Stepanović Matija (1 k., Đurđic). Čukundeda doselio iz Bosne.

Ivanovići I (2 k., Aranđelovdan). Stari se doselili iz Ercegovine za vreme kneza Miloša („Umešano je to kod nas ko slepačko brašno sve zasoljeno”).

Zeljića mala: Nema familije Zeljića.

Nikolići (2 k., Stepanjdan). Nisu familija drugim Nikolićima. Iz Bosne došao Milisavljev (57 god.) deda Boža kao „majstor”.

Pavlovići (2 k.) Starosedeoci. Familija Svetozara Pavlovića, trgovca iz Šapca.

Markovići (15 k., Nikoljdan). Stara familija. Nisu rod sa Markovićima iz Tavtića male.

Jankovići (8 k., Mioljdan). Doselili iz Bosne pre oko 100 godina. Sa njima bili jedna familija Brankovići.

Brankovići (1 k., Mioljdan). Isti rod sa Jankovićima, iz Bosne preko 100 godina.

Maksići ( 4 k., Nikoljdan). Dragomirov (63 god.) deda Petar, otac Nikola. Ne znaju poreklo.

Beljići (3 k., Nikoljdan). Iz Bosne, pre više od 100 god.

Stevanovići (2 k., Nikoljdan). Starosedioci.

Maleševići (1 k., Nikoljdan). Došao na imanje nekoj, izumrlog roda devojci u kuću, pre 100 godina, iz Gornje male od roda Maleševića.

Perići (1 k., Nikoljdan). Isailov otac Živojin iz Skele sa Save, zvali ga ”Skelac”, pre 70 godina došao ovde kod ujaka on ga uzeo, u Stevanoviće prednje.

Savići (2k., Nikoljdan). Domoroci.

Pavlovići (drugi) (5 k., Nikoljdan). Iz Bosne pre više od 150 godina. Slobodanov (24 god.) čukundeda Pavle, živeo 96 godina, umro pre 40 godina.

Obradovići (3 k., Jovanjdan). Iz Osečine pre 50 godina došli, kupili zemlju.

Pavlovići (treći) (2k,, Aranđelovdan). Iz Bosne preko 100 godina kako došli.

Milisavljevići (2 k., Mioljdan). I oni od Bosne majstori bili preko 100 godina ovde (a možda i više).

Radovanovići, zvani Dukići (1 k., Mioljdan). I oni Bosanci, pre 150 godina.

Gornja mala:

Antonići (6 k., Jovanjdan). Domoroci. Dušanov (52 god.) pračukundeda Antonije, on doseljen.

Jovanovići (3 k. Jovanjdan). Stari.

Pantelići (1 k., Jovanjdan). Stari.

Pureševići (2 k., Jovanjdan). Iz Bosne preko 150 godina.

Rankovići (4 k., Jovanjdan). Starosedioci. Nisu rod onim drugim.

Ivanovići (2 k., Lazarovdan). Njihov otac Tanasija iz Osladića, Podgorski srez, na ženino imanje uz Laziće, pre oko 55 godina došao.

Petrovići (1 k., Jovanjdan). I oni su starosedeoci.

Lazići (3 k., Jovanjdan). Starosedeoci.

Damnjanovići (4 k., Nikoljdan). Ne zna se poreklo.

Damnjanovići II (2 k., Stepanjdan). Iz Bosne pre oko 150 godina (doneli gusle, ima i sad guslara, ali nema gusala).

Petrovići II, zvani Kodžić-Šokci (1 k., Stepanjdan). I oni iz Bosne, rod Damnjanovića poreklom iz Bosne.

Vasići (4 k., Jovanjdan). Stara familija. (Pričaju da su zapamtili 17 k. u ovom selu).

Milovanovići (14 k., Jovanjdan). Oni su Crnogorci. Baba Andrića Slavka, Milenija, ona je od Milovanovića orodili se što su Crnogorci poreklom, došli poslen Andrića, iz Nikšića takođe. — Božanići (2 k., Jovanjdan). Ne znaju poreklo.

Matići (2 k., Jovanjdan). Ne znaju poreklo, a sve Jovanjštaci jedno poreklo

Maleševići (2 k., Jovanjdan). Oni su familija sa onom jednom kućom u Zeljića mali. Imali su veliki posed. Marinkov (75 god.) pradeda Petar.

Đurđevići ( 1 k., Jovanjdan). Ljubinkov (73 god.) pradeda Đurđe. Ne znaju odakle je došao. Od varošice do Krsta, desnom stranom idući Valjevu, su draginjski Cigani, a od Krsta, s obe strane druma za Valjevo su brdarički Cigani. Draginjski Cigani do Krsta nisu rumunski. Bilo je da kad se preseljavaju iz jednog sela u drugo, da menjaju prezimena, a lako menjaju i slavu. Draginjski Cigani:

Jankovići (7 k., Nikoljdan, nova slava, a preslava Đurđevdan). Ranije su bili kod kaonske šume, u Bajića zabranu tu bili naseljeni kao čergari (bilo 7 njihovih čergi, pa tri ostale ovde, a četiri čerge otišle u Jalovik). Kasnije prešli na drum gde su sada.

Đorđevići (5 k.),

Jovanovići (9 k.),

Antonići (2 k.),

Vasići (2 k.),

Aleksići (2 k.),

Simići (3 k.) svi oni došli od kaonske šume pre 80 godina, svima ista slava Nikoljdan, a preslava Đurđevdan.

IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 134-140), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić