Poreklo prezimena, selo Mesarci (Vladimirci)

Poreklo stanovništva sela Mesarci, opština Vladimirci. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo Mesarci leži na dvema najnižim površima jezerskim, od 109 i 126 m. Klenački potes sa Jevtića kućama na najnižoj, od 105 m, a škola i Mesni odbor Mesarci na terasi od 126 m. Pod odsekom je, ivicom savske ravnice, usečeno korito Mesaračke reke (ovde je zovu samo „Reka”, a tako zovu i ravnicu savsku sve do Save) na karti označena „Ravnica”.

Selo se deli na četiri male: Pejin Potok (Pejinovac), Sojiri, Grkovića mala i Todića mala (ova se obično zove „Mala”, a drugo su „krajevi”).

Ispod Klenačkog potesa, s ove strane reke Vlasanice, pod bregom izvori: Kostića Bubanja, Vrbica, Pištala, Zorin bunarić, Pajića izvor i dr; ispod groblja je Seoska česma, kod zadruge, do sred sela kažu za nju da su je zidali Turci; Jasenkovac je između Todića i Pajića male, u ravni ravnice Jasenkovac.

Seosko zborište je na mestu zvanom Seoska česma; tu se vršila molitva. Seoska preslava Prva Trojica; osim toga i Petrovsko bdenije (prva nedelja po Petrovdanu) ovo samo „molitva”. Takođe „molitva” i na drugi dan Vaskrsa (molitva za kišu).

Groblje seosko mesaračko je na levoj strani reke Vlasanice, na bregu, gore u Krčevinama, na Visu, blizu beogradske džade; to je vrlo staro groblje ima još starih spomenika (neki, retko, kažu „slovensko”, drugi kažu „rimsko”, „madžarsko”).

Mesarački atar: (granica ide) prema Savi preko beogradskog puta do polovine Save; prema Beljinu do blizu beljinskog puta za drum, do Todića zabrana, Mijatovića šume i do državnog dobra „Mladost” (osnovano 1945,126 ha u mesaračkom ataru i 5 — 6 ha u beljinskom ataru); iz Ravnica se penje na Vis kod Tomića zabrana, pa na reku Suvaju i uz nju i uz potok Pejinovac, na Staro selo prema Suvom selu; na Dubrave spram Krnića, pa na Drekića kuće k reci Vlasanici i dalje druga mesta spram Debrca.

Stari kazivali: selo se pre Karađorđa zvalo Stadojna. (Ostala priča: „Naišli Turci iz Bosne, a Srbi iz Beograda, pa se ovde sudarili, i bilo mesa i mesa pa otud naziv”.) Ne pamti se koji je to Peja bio po kome mala (Pejinovac). Za naziv male Sojiri pričaju: „Snovala žena sojirom „na sojir (kolac, soha, sova); naišao Turčin i domignuo, a ona izvuče sojir, Turčina po glavi i otuda ime mali.”

U ataru sela, na granici Beljina i Vukone, do Vukodraža, na reci, ima mesto zvano Selište (starije je Staro selo suvoselsko, a Selište je mlađe); tu sedeli Turci u blizinije, u Pantelića njivi, do skoro bilo tursko groblje. Priča se i sad u Mesarcima da su pokraj reke Vlasanice, u ataru mesaračkom, odmah ispod Klenačkog potesa, živeli Turci. Tu se iskopavaju cigle i srebrne parice (turske aspre). Od starih zapamtili, od Grkovića, pred Karađorđev ustanak u sredini sela Mesaraca bio turski han, i tu bilo spahijino gumno; tu celo selo vuklo žito na vršaj, pa po isplati desetka, svaki nosio svoje.

Selo Mesarci ima 148 kuća i 940 stanovnika.

Poreklo familija. Pejin Potok ili Pejinovac:

Ivanovići ( 1 k., Jovanjdan). Doseljeni nekada iz Bosne, ne pamti se kada pre ustanka.

Gavrići ( 4 k., Nikoljdan). Starodrevni. Ne zna se odakle.

Markovići ( 1 k., Tučindan). I oni su starodrevni. Njihova familija su i – Todići. Bila dva brata; Marko ostao ovde, a Toda otišao u „Malu” (Todića mala).

Belovukovići (5 k., Jovanjdan), 3 k. ovde, 2 k. u Grkovića mali. Iz Bosne Bosanske Dubice, preko 100 godina otkako došao Arsen sa precima; prvo bili u Vrelu (Ub), tamo rođen Živojin, Arsenov sin.

Petrović Svetislav (1 k., Jovanjdan po očuhu, Stevanjdan po ocu). Iz Vukone, mati mu došla u Belovukoviće i donela ga, pre 40 godina.

Cvetkovići ( 2 k., Jovanjdan). Zovu se i Drinići, po majci zvanoj Drina. Iz Bosne, od Srebrenice, pre 100 godina.

Jevtići (2 k., Avramije), 1 k. ovde, 1 k. u Todića mali. Emila Jevtića otac Rajko iz Starog Bečeja; prešao u Srbiju 1893, u Vukićevicu. Otuda Emila i brata Arkadija dovela mati, preudata u Mesarce, 1897, u Hajdukoviće, koji su iz Starog Sivca, iz Bačke, takođe prešli u Srbiju, pre oko 60 godina.

Jankovići (2 k., Petkovača). Milanov (70 god.) pradeda Janko Ciganin, kovač, došao pre više od 150 do 200 godina (bile onda svega tri kuće: Gavrića, Ivanovića i Markovića). Živeli u Glogovima (kod Česme selske, blizu Jasenovca), radili tamo trešnjeve topove za Karađorđa i sablje kovali kovači od starine. I sad drže zanat kovački. Ne znaju ciganski, ali se žene i Cigankama.

Risojevići (6 k., Đurđevdan). Iz Bosne, pre oko 80 godina.

Sojiri mala:

Kostići (5 k., Nikoljdan). Iz Bosne došao Miloradov (60 god.) deda Jovan živeo 110 godina.

Vasići (2 k., Nikoljdan). I oni iz Bosne, sa Kostićima došli.

Nikolići I (1 k., Aranđelovdan). Zadruga od 23 duše. Iz Bosne došla baba Trivuna (živela 105 godina, umrla pre tri godine). Došla sa mužem Živkom pre 70 — 80 godina.

Petrovići (6 k., Nikoljdan). I oni su iz Bosne, posle Kostića došli.

Negići (1 k., Vrači). Dragutina (63 god.) dovela mati Stoja iz Vlasanice, pre 63 godine u trbuvu, u Petroviće I se udala. Slava po familiji Negića u kojoj bila. I Negići su iz Bosne.

Grkovića mala:

Grkovići (12 k., Nikoljdan),

Pajići (16 k., Nikoljdan). Staro prezime za obe familije Grkovići svega 28 kuća. I oni iz Bosne, još pre Karađorđa, Na tri mesta se selili po ovom selu: prvo bili gore kod Česme, više Glogova na bregu gde bio Janko kovač, zatim kod Turskog groba, i sada ovde gde su. Mihaila Grkovića (66 god.) pradeda Pavle; Jovice Pajića (54 god.) čukundeda Pajkan, on se odvojio od Grkovića. Ranije poreklo bilo iz Grčke, iz Makedonije (Cincari).

Sandići ( 2 k., Aranđelovdan). Iz Preka, iz Srema, pre 70 godina. U Srem otišli za vreme Čarnojevića odavde.

Radosavljevići-Adžići (2 k., Nikoljdan). Bio od njih neki adžija. Doseljeni iz Preka, iz Srema, pre oko 100 godina, a tamo za vreme Čarnojevića, odavde.

Nikolići II (6 k., Đurđic). Iz Bosne, Miloradov i njegove braće deda Đura došao pre 70 godina, služio kod Radosavljevića, dobio zemlje malo od njih. — Stevanovići (2 k., Jovanjdan). I oni iz Bosne kad i Pajići-Grkovići došli, pre Karađorđa.

Petrovići II (5 k., Đurđevdan). Došli na Arsenovića imanje (ovi zamrli, stara familija bila) iz Bosne, kad i Pajići došli. Posinjeni bili od Arsenovića.

Simići I (2 k., Đurđevdan). Iz Bosne pre 100 god.

Nikolići III (2 k., Jovanjdan). Njihov deda Mitar bio „Turčin” iz Cigan-male iz Šapca, pre 100 god. Pravio brda; nosio čalmu kad je došao, i fes; ovde se posrbio, primio slavu ovde po ženi.

Nikolići IV (3 k., Lazarovdan očeva slava, a Mrata po familiji Lazića gde posinak bio). Đenadija mati, dovela sina Živojina, iz Beljina, od familije Nikolića, ovde preudata pre 60 godina.

Nikolići V (1 k., Đurđic). Iz Bosne pre oko 100 godina. Sve to bilo oko Pecijine pobune; Pecija hajduk hajdukovao po Bosni, pa kad su ga Turci ubili, onda se Srbi razbegli; Bošnjaci prebegli posle bune ovamo.

Panići (2 k., Đurđic). Iz Bosne kad i ostali.

Ristići (2 k., Stevanjdan). Iz Bosne kad i ostali.

Lazići (4 k., Mratindan). Iz Bosne kad i ostali.

Todića mala ili Mala:

Todići (6 k., Lučindan). Od Markovića, stara familija, od pre Janka kovača.

Srećkovići ( 2 k., Đurđic). Iz Bosne kad i ostali.

Petrovići III (2 k., Nikoljdan). Nisu rod sa Nikoljštacima Petrovićima. Iz Bosne kad i ostali.

Nešići (1 k., Ćirilovdan). Iz Ušća, preko Vukodraža, pre oko 100 godina.

Živanovići-Čapilovići (iz ruganja Nenadu) (2 k., Jovanjdan). Iz Bosne kad i ostali.

Stanojevići (2 k., Jovanjdan). Iz Bosne, pre Karađorđa.

Jovanovići (2 k., Jovanjdan). Zvali se ranije Jolovići, pa Mitrovići; pa današnje ime. Stara familija (nisu iz Bosne).

Lukići (4 k., Jovanjdan). Iz Bosne kad i drugi mlađi.

Đurđevići (2 k., Jovanjdan). Stara familija, možda iz Bosne.

Krstići-Jovičići (6 k., Aranđelovdan). Stari su.

Devići (5 k., Stevanjdan). Neka udovica bogata, Deva, došla iz Mačve, posle ustanka.

Markovići (6 k., Alimpije). Iz Crne Gore u doba Janka kovača.

Simići II (3 k., Alimpije). Doseljeni, nepoznato odakle.

Hajdukovići (2 k., Đurđevdan). Iz Bačke, iz Sivca, pre 60 godina. Otud ime doneo Đukin otac Jevrem, prodao tamo imanje, ovde kupio, kao paor.

Sarići (2 k., Mioljdan). Iz Tulara, od Uba, pre 20 godina kao kovač došao Ranko i brat Bine, kovač.

Urošević Radomir-Raja (1 k., Đurđevdan). Iz Jazovnika u Simi će prizetio se pre 20 god.

Tomić Nenad (1 k., Nikoljdan starčeva slava). U Pajiće kao zet došao iz Kalinovca, od Uba, pre 30 godina.

Simić Jovan (1 k., Đurđic — starčeva slava). Kao zet u Srećkovića malu došao iz Tulara 1948. godine.

IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (stranE 163-166), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić