Poreklo stanovništva sela Trbušac, opština Vladimirci. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Na granici dva sreza i dva susedna sela Skupljena i Trbušca put, od džade za Kujavicu i Vučevicu, vodi temenom poprečne kose. Idući od skupljenske Krstića male preko ove grede i puta, sa beogradske terase prelazi se na sniženi deo više faze. Od puta koji deli Skupljen i Trbušac, idući Jankovića mali, koja je na rtu između dva potoka desno od puta za Predvoricu, koji ide preko kote 142 m silazi se sa temena glavne kose preko neobično jasnog i izvijuganog pregiba na pribrežnu terasu faze od 145 — 155 m. Na ovoj pribrežnoj terasi, iznad jaruga Korita, leži mala Jankovića najviše odvojena od ostalog Trbušca. Do Jankovića male, prva ka istoku je Čolića mala; zatim Stojića, pa Stojanovića, pa Uroševića, pa Stanojevića takođe Srećkovića i Popadića zvanih Trivunovića sve male s jedne strane druma; a s druge strane druma jeste dvaput više mala, to glavni deo sela: dve Simeunovića, Pavlovića, Dimitrića, Čolića, Petkovića i dr. Simeunovića mala od škole, pa džadom i stranom ka Beogradu, ka istoku.
Jankovića mala sa ostalom grupom kuća, ceo predeo s ove strane druma zove se Reka; sastoji se od potočića Korita i Orašće. Od Jankovića male preko Korita otvoren pogled pravo na oridsku crkvu. Trbušačko mesto zvano Vodica, kraj puta levo, idući Šapcu najizrazitija površ beogradske faze (najviša tačka 166 m, a ispod nje, nekoliko stotina metara dalje, idući drumom za Šabac, najednom veoma izraziti odsek klif na nižoj površi, oko 145 m, i ostalim nižim, do oridske crkve. Pregib sa površi od 160 m vrlo jasan i izvijugan.
Selo nema nigde mesto do prave reke, zato dolinicu koju grade potočići Korito i Orašće, zovu Reka. U Orašću izvor zvani Orašće izbija iz žutog peska (ima belog, zelenog i dr.). U Orašću bila pred rat napravljena česma, sad pokvarena (nije izvršena kaptaža kako treba). Orašće je u Jankovića mali zvano Korito. U Simeunovića mali „Bunarić” živa voda. U Petko- vića mali ima živa voda zvana Blato. Voda u selu najviše iz bunara. Crveni pesak na dubini od 18 m. Pesak nije čist već pomešan sa zemljom glinom. Od Crvene mejane, pa ka Simeunovićima, na celoj toj strani, preko džade ka Dragojevcu, na dubini od 16 do 20 metara nailaze na crvenu zemlju. Kod Crvene kafane voda iz bunara oseća se na jod. Na Brekovcu, između Zvezda i Dragojevca, u Dubravi, ima mesto zvano „Urvača” gde se urva zemlja. Tu su njive crna smonjača, iz te smonjače, na visu plitko izbija voda na samom bregu. Od Petkovića male, odmah uz džadu, protiče potok zvani Blato, a od Simeunovića male, potok zvani Aluge oba se sastaju ispod Simeunovića male i idu u Dragojevac.
Živko Petković i Ninko Čolić imaju po jedan dolap na „Reci” Ninko u Orašću potoku, a Živko „sniže”.
Preslava seoska Beli četvrtak prvi četvrtak po Trojicama. Selo se skuplja onda kod Vodice na džadi, između Petkovića i Jankovića male, kod Zadruge (pola kilometra od škole, idući Šapcu). Tu misle zadružni dom da podignu. Na mestu zvanom Vodica, kod mlina, krst od hrastova drveta.
Groblje, jedino, u Jankovića mali po strani potoka Orašća, koji je s desne strane, a s leve, Korita.
Kad su 1941. godine ispred kaznene ekspedicije kopali rovove preko džade da bi Nemce zaustavili, nailazili ovde, baš pred školom i magacinom, kosture na dubini od jednog i po metra. Slušali da na Brekovcu bilo mesto zvano Crkvine. Preko od škole (ona na desnoj strani puta idući Šapcu) bila neka „Bobija” bilo visoko mesto, kao neka gomila, navučena zemlja (nasuta zemlja zove se bobija). Na Vodici ima spomenik seljacima koji su umrli od kuge kad je nekad vladala ovuda. Ima spomenik „letopis”. Natpis na belegu kod Vodice: „Sije belig Petra i Krste Ilije i Trifuna umreše ot kuge 10 groba”. Kad su se naseljavali tako pričali stari ovde bile sve šumurine. U njih se sklanjali od Turaka, jer Turci nisu smeli u šumu nikako, a „Srbi su bili ’ajduci otkako su postali”.
Selo Trbušac ima 108 kuća i 560 stanovnika.
Familije. Jankovića mala:
Najstarija familija u selu su:
Stojanovići (1 k., Nikoljdan). Oni su prvi doseljeni. Marinkov (50 god.) deda Mitar dalje ne znaju poreklo.
Jankovići I (2 k., Sv. Luka). Bogosavljev (57 god.) čukundeda Janko ne znaju odakle su došli. Za Bogosavljevog dedu Milana, oca Mihaila (78 god.), bila udata Stanija, od roda Gačića u Lojanicama. Gačići 1813. bežali preko Save, pa se posle vratili.
Jankovići II (2 k., Lučindan, i po imanju i po ocu). Radojičin deda Laza iz familije Pavlovića, zvanih Obradovića, ušao na imanje uz pre- udatu majku. Drugi sin udove ostao na očevini.
Mijailovići, zvani Stojići (10 k., Nikoljdan). U ovoj mali 9 k. a 1 k. u Simeunovića mali. Ne znaju odakle su. Krstivojev (61 god.) deda Ilija.
Čolići (19 k., Đurđic). Poreklo nepoznato. 7 k. u ovoj mali, 12 k. u Petkovića mali. Janka i Pavla (oko 50 god.) pradeda Mića.
Uroševići (9 k., Aranđelovdan). 7 k. u ovoj mali, 2 k. u Petkovića mali. Obradov (34 god.) pradeda Živan (86 god.) živi u Šapcu, u Donjem šoru (kad se ulazi od Dumače).
Spasojevići, zvani Dračići (3 k., Jovanjdan). Dobrivojev deda Aksentije iz Bosne, iz sela Dračića.
Kuzmanović Velimir (1 k., Sv. Nikola). Došao na ženino imanje iz Skupljena, pre 10 godina, u Uroševiće.
Srećkovići (9 k., Đurđic). 4 k. u ovoj mali, 5 k. u Petkovića mali. Doseljeni iz Bosne. Živanov (60 god.) i Milićev (47 god.) čukundeda Srećko on iz Bosne došao. Srećkovi sinovi bili Živojin i Živko.
Popadići-Trifunovići (1 k., Nikoljdan). Došli iz Jevremovca, pre oko 85 godina.
Petrovići (2 k., Đurđevdan). Cigani Gurbeti govore i sad ciganski, faraonski na mestu zvanom Bobija, preko od škole, koja na desnoj strani luta, idući Šapcu. Šestoro braće u jednoj kući: Mija (25 godina, sagovornik), zatim Petar, Nikola, Jovan, Dušan i Miloš; a druga kuća Milan i Anđelko braća od strica Mije i drugih, a sinovi Živorada. Po predanju njihov pradeda Milovan, kovač, došao iz Poljske, odnosno Varšave. Išli sa čergom i kolima. Sedeo neko vreme sa čergom u Predvorici. Posle od sela dobio parče zemlje i napravio kuću u Predvorici. Tamo pradeda Milovan i umre. Onda za dug od 100 dinara prodata im kuća i zemlja. Tada je Petar ponovo prešao u čergu i naselio se u Trbušac na džadi. Tu dobio dva ara zemlje od Živojina Simeunovića. Petar kao kovač živeo do 1941. Ubili ga Nemci pred njegovom kućom u 82. godini života. Kada su izgubili imanje u Predvorici, Petar je imao 30 godina, bio oženjen, imao ćerku Milku. Onda se Petar vratio u Poljsku, kod Varšave, zajedno sa Jovanovićima od ciganske familije što su sad u Bogatiću, i još sa većom družinom išli po selima, radili kotlove, kovački posao. Tamo se potukli sa Poljacima oni ih napali kosama i grabuljama i tad pobegli. Poljski Cigani ih mrzeli, tukli ih opako, otimali im devojke. Naši Cigani zvali poljske Lovarima.
Petkovića mala:
Petkovići (7 k., Ćurđevdan). Čedomirov (67 god.) pračukunded Petko iz Kalinovca kod Banjana (Ub), a tamo iz Bosne. Čedomir zvani Puja nisu se deca držala, pa babe dale takav nadimak, a njegov brat Tihomir. Ostala priča: kad se 1813. godine bežalo preko, onda Petkovići prebegli preko, a u selu ostalo zakopano blago; kad im je kuća daščara zapaljena od Turaka, onda se zlato istopilo i potekao potočić zlatni.
Miloševići, zvani Švabići (1 k., Nikoljdan). Sretenov (43 god.) otac Dragić, deda Živko. Neko došao ženi u kuću baba uzela nekog Švabu, oca ili dedu Živkovog.
Bogdanović Jablan (1 k., Stepanjdan slavi na očevinu, a na materinstvo Nikoljdan, samo pali sveću). On došao iz Dragojevca 1926. Dovela ga mati „kad mu ćale izumro” jedan brat ostao na očevini, ovaj došao na materino imanje.
Stefanovići, zvani Vukovići (3 k., Mala Gospojina). Naselili se, deda došao iz Mrđenovca. Došli na imanje Vukovića, pre 90 godina.
Dimitrići zvani Vukovići ( 1 k., Gospojina mala). Možda su u njih kao stare Vukoviće došli Stefanovići. Oni su iz Bosne.
Todorovići, zvani Šatrići (4 k., Nikoljdan). Slušali od Živana Todorovića da su iz Crne Gore (zvali ih Ere iz Hercego- vine). Živan ima sina u Novom Vrbasu poručnik Vukašin.
Obradovići, zvani Pavlovići (2 k., Lučindan). Ne zna se poreklo.
Gligorići (1 k., Đurđic). Radovan Gligorić iz Skupljena, pre 26 godina došao — prezime po majčinu rodu, Gligorićima.
Simeunovića mala:
Simeunovići, zvani Mrvići (14 k., Nikoljdan). Radosavljev (31 god.) deda Miloš. Ne znaju dalje. Neki Simeun došao, ne znaju odakle. Možda iz Bosne (?).
Pavlovići (4 k Nikoljdan). Bili su i oni Simeunovići pa prešli na neko imanje Pavlovića, po njima prezime. („Bio običaj, kad odeš na imanje, bilo kao zet, bilo kao posinak, uzimaš slavu i prezime”).
Ferenčevići (1 k., Đurđevdan). Đura (52 god.) pamti poreklo od pradede Novaka. Đura došao iz Srbobrana 1925. u Trbušac, kao mašinbravar, i tu uz ženu dobio imanje. Starina, koliko pamti, im je iz Srbobrana. Sa Čarnojevićima došli do Srbobrana, hteli u Rusiju, ali im Mađari nisu dali.
Miljkovići-Šumari (1k., Jovanjdan). Živoradov (44 god.) deda Grujica došao iz Mrđenovca ovde, iskrčio nešto šume, zauzeo zemlju i nešto dokupio zato se zovu Šumari.
Radojičići (1 k., Nikoljdan). Borisav ušao devojci u kuću iz Skupljena, pre 15 godina. Ušao u Stojiće-Mijailoviće, a učio je zanat kod Ferenčevića.
IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 72-76), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
Komentari (0)