Poreklo stanovništva sela Miokus, grad Šabac. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo se deli na male po familijama, a graniče se samo ogradama, bez rastojanja. U Samardžića mali, više Kamena, pod beogradskom džadom, je izvor Pupčanje (jak; 24 akova na sat, akov iznosi 50 litara). Ispod izvora je kanal na Kasimovači. Sa njega zalivaju bašte; ima i jedan dolap. Ima jedan izvor i u Vraštanovića mali, koji je niže Kamena, a ispod Midžinog brda, jak takođe, ali nije uređen; i tamo je dolap i bašte. Voda preko zime odvodi se kanalom savskim. Pored same džade, kod Mihaila Marinkovića, ima jaki izvor u Jeušama (šuma od drveća koje raste pored vode jeuša); izvor vrlo jak „Turci ga zaptivali slaninom da ne potopi polje”.
Bunari u dnu sela su oko 8 do 11 m, a gore na brdu, od 22 do 35 m. „Škorića” bunar dubok 43 m gore na Banovcu, gde je sada milicija i škola. Sve to imanje na Banovcu bilo Vraštanovića, sad izdeljeno 32 ha na 36 kuća,
U jaruzi Vrljanskoj, odmah na početku puta za platformu prema Dragojevcu, otkriveni horizontalni neogeni sedimenti
Izgleda gornjokongerijski – pliocenski; peskovita žućkasta i beličasta glina sa sitnim ljuspicama muskovita. Slojevi cepljivi. Negde čistije partije peska; ima i tragova ukrštene slojevitosti oko jednog slojića. S obe strane puta horizontalni slojevi.
Atar sela Miokusa : na istok, prema Dragojevcu, do potoka ispred puta savskog; ka brdu, do beogradskog puta, i Gorice, sa potokom Banovac, ka Oridu, do Budžaka; do Pakljanske vrbe (po porodici iz Mrđenovca) spram Mrđenovca.
Celo polje pod selom Miokusom zvano Kasimovača, vodoplavno od početka topljenja snega obično pa do kraja maja i početka juna, nekad i do jeseni. Pod vodom su po 150 kuća. Usred Kasimovače je uzvišenje bivša ada, zvano Greda (pod kukuruzom), a prema odseku terase od 4 – 6 m svuda uz obalu, ranije savsko korito. Pamte kad je Kasimovača bila duboka da se nije mogla pregaziti; sad su tu „nanosi”, „naplavi”, „izrasla zemlja”, sve više zasipa nanos. Kasimovača je bila i po celo leto pod vodom. Sad su tu livade: one se kose i po dvaput, ali retka trava, sa puno barskih elemenata. Kanali su prokopani 1931. Onda je cela Kasimovača bila obrađena kukuruz, bašte i dr. Ali otada kanal nije čišćen, zasut, stoga sada sve biva plavljeno. Bilo je repa po 20 kg jedna, bundeva po 50 kg, sad ni livade nisu kako valja. Kasimovača je najranije bila zajednička, seoska. 1913. podeljena seljacima, a od 1931. obrađivana. Tu najviše sačma i nešto kukuruza.
Miokus ima 89 kuća i 494 stanovnika.
Pamti se kad su Vraštanovići došli, onda celo selo bilo pod šumom, najviše „rastova”, po jarugama gložđe i rastovi; a u Kasimovači voda i patke, ribe (karaši) i drveće, jeuše. Ispod Kasimovače bila Milovanova bara.
Groblje seosko više Babinca nad sred selom, koje se zove „Kod kamena”. To je stari spomenik, „kamen” Ćatića (on bio đakon). I slova su utonula pa se ne čita. Od Vraštanovića ima takođe kamen.
Marko Vraštanović (72 g.) zapamtio kad u selu 25 — 30 kuća bilo. Samo dve kuće Vrljanaca i jedna kuća Vraštanovića bile crepom pokrivene, Bogosavljevića kuća ćeramidom, a sve ostale pod „daskom” i „krovinom”. One pod daskom „šindrom” bile sve od brvana kao i ambari današnji. One pod krovinom bile su od čatme (prućem opleteno pa blatom ulepljeno).
Priča se da na Babincu bile „dahije” u kući nekog „ćate”. U kući jednog Vrljanca ubijali Turke. Kad oni to primetili, povukli se u šabački grad.
Porodice – „familije”:
Vraštanovići (17 k., sv Luka). Prvi se doselili, za njima Vrljanci, posle redom. Marko Vraštanović (72 g.) slavi Stepanjdan (tu sluga bio, ostao u pramđedovoj kući), doselio se njegov đed Marko iz Žabara, od Isakovića; oni slave Stepanjdan takođe. Deda Marko zna „tačno roman svoje familije”. Bila tri brata: Vrakan, Topuz i treći koji živi u Jadru ima od njih pop. Došli iz Crne Gore Vrakan ovde, Topuz u Predvoricu, a onaj u Jadar (išli su kod njegovih odavde u posetu). Bežali preko Save 1813. od Turaka, pa kad se vratili, onda Vrakan namestio se ovde do sred sela, Topuz u Jaruge u Predvorici, a onaj treći u Jadar. Odmah to bilo kad su došli. Prvo kad su došli iz Crne Gore naselili se u Svračnjak, na međi sa Dragojevcem. Tada bili i Vrljanci u mestu Jabuke, odmah do njih. Vraštanovići onda pređu u sadašnje mesto, više Kamena, i najzad u Milovanovu Baru niže Kamena. Milan, deda Živankov, bio major kad se vodila borba na Javoru 1876. Od Vraštanovića ima jedna kuća u Suvom Selu (od vanbračno rođenog deteta).
Vrljanci I (1 k., Mioljdan), Stevanov (52 god.) pradeda Kosta doseljen, ali ne zna se odakle, najpre iz Slavonije.
Vrljanci II (2 k., Mioljdan), od Živojina, dovedenog s majkom u Vrljance I, pre 80 godina, iz Skupljena, od Ivanovića koji slave „druge Jovane” pred poklade.
Gavrilovići-„Sekulići” (8 k., Avramije). I oni su Crnogorci. Sekula Gavrilović bio Karađorđev barjaktar na Mišaru, došli kad i ostali najstariji.
Samardžići (14 k., Jovanjdan). Došli posle Vraštanovića i Vrljanaca, ne zna se odakle. Ne pamti se da su radili zanate.
Isakovići (10 k., Jovanjdan). Dede Živojina (80 god.) deda Isak doseljen, ne zna se odakle.
Nikolići – Banići (4 k., Lazarovdan, Lazarica). Zvali su se „Balići”, neko bio „ balija „iz Bosne svakojako došli, ima više od 150 godina.
Cerovci (2 k., Đurđevdan), poslednji se doselili od starijih. Bošnjaci su.
Markovići (3 k., Markovdan). I oni među poslednjima od onih starijih, doselili se zajedno sa Cerovcima kad su bile 15 kuća „Sve ovde doseljeno, sve bežalo od Turaka. Bila „pustinja”.
Purići (4 k., Nikoljdan), Doseljeni, ne znaju odakle.
Bogosavljevići (4 k., sv. Luka), doseljeni, ali ne zna se odakle.
Jakovljevići (3 k., Nikoljdan), doseljeni, ne zna se ni kad ni odakle.
Janići (6 k., Lazarovdan), ne zna se poreklo.
Dragoljub Janić – Obrenović (1 k., Lazarovdan), iz Jalovika pre 35 godina, od familije Obrenović, prezime Janić po Janićima gde se majka udala, po materinu imanju. Lazarovdan i u Jaloviku i ovde, slava po Janićima.
Bremerovi (1 k., Jovanjdan), Marko Bremer ušao u kuću Samardžića pre 60 godina Iz Sremske Kamenice. Primio slavu.
Jovičići I (5 k., Jovanjdan), iz Starog Bečeja, pre 60 godina. Jovičići I bili tamo biroši, orači „spajinski”, pa pobegli od spahije švapskog.
Jovičić II Toma (1 k., Nikoljdan), iz Neradina, 1921. došao. Nisu nikakav rod, samo isto prezime.
Petrovići (1 k., Velika Gospojina). Iz Starog Bečeja, pre 65 godina došli, pre Jovičića. Došao Šandor Petrović, bio delovođa u Preku. Pobegli otud kad je tamo bilo teško.
Krsmanović Lazar (1 k., Aranđelovdan). Otac Radovan iz Resnika, iz Beogradske naije, pre 60 godina došao, kao sluga kod Gavrilovića, pa se pre 20 godina prizetio u Krsmanoviće, po kojima prezime i slava.
Janić Miloš (1 k., Nikoljdan) Lazara Kremanovića rođeni brat zove se po očinu prezimenu iz Resnika, slava po ocu.
Bošković J. Stanisav (1 k., Nikoljdan), iz Mrđenovca pre 20 godina od Boškovića. Menjao imanje i dokupio.
Mašić Miloje (1 k., Jovanjdan), iz Mrđenovca pre 20 godina, od familije Mašića. Miloje došao na svoje imanje na granici atara jednogi drugog sela. Ovde mu bilo bliže imanje nego tamo.
Gajić Mirko (1 k., Alimpije), iz Zvezda pre 60 god.
Srećko Samardžić (1 k., Jovanjdan). Iz Mrđenovca, od Mašića.
IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strana 29-31), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
Komentari (0)