Poreklo prezimena, selo Provo (Vladimirci)

Poreklo stanovništva sela Provo, opština Vladimirci. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo se deli na male. Sredina sela, ”kod opštine”, jeste mala Gložđe. Više Gložđa mala Mojstinje; na Kamičku male Gornji i Donji Čagalj (obuhvata i Kaminak sa kućama; kuće više puta jesu Gornji Čagalj, niže puta Donji Čagalj); ka Dubokoj reci, na suprotnoj strani su male Gornje i Donje Ravnice (Donje Ravnice između dva donja puta, Gornje Ravnice naviše, Gornje Ravnice obuhvataju i na karti označenu malu Duboko). Više Gornje Ravnice je mala Točak, a više ove Ciganska mala (duž puta sleva, provački Cigani, a sdesna, zvezdanski Cigani).

Na putu za Kamičak, rt, podsečen Savom kod Pajića i Marjanovića kuća, u mali Gornji Čagalj (nad putom) terasa, vrlo tipičan nivo od 100 m, za 15 m viša od ravnice, između koje i pregiba ove terase, vodi put za Kamičak. Nivo terase od 100 m isti je i kod oridske crkve. Ovde se pruža svuda ispod provske grede, ovde kao i kod opštine, u sred selu, pod Mojstinjom. Na terasi Gornjeg Čaglja, u sveže izoranoj njivi, tipično jezerski obluci, sitniji, od kvarca belog i mrkog, peščara, krečnjaka; krečnjački i peščarski obluci poneki zaodenuti navlakom od krečnjaka, dakle izorani in situ, a ne spiranjem i denudacijom dovde sneti. Iznad terase od 100 m, serija od kliženja, sa tri partije skliznutog zemljišta, sa skokom od jedan i po do dva i po metra, na talase, a i nepravilnog oblika, zgomilano. U nivou najnižeg skliznutog i razlomljenog brega izvor, svakako na granici gline i peska. Ispod ove jezerske terase od 100 m i zone kliženja, nad Savom, ravnicom, i putem sa kućama veoma tipična zaravan, nad ravnicom 6 – 7 m a toliko i nad današnjim nivoom usahle Save, koja kada nadođe dođe do puta, pa i preko puta, do pod samu obalu ove niske terase od 12 -15 m (za vreme visokog vodostanja 6 – 7 m, za vreme niskog vodostanja 12 -15 m). – Iznad terase od 100 m, kod vinograda Momira Popovića i kuća Nikolića Vladimira terasa od 125 m, vrlo tipičan nivo. Od vino- grada M. Popovića, u blizini Garšule (151 m), pod temenom koje terasa od 130 m, pogled na terasu 125 – 130 m na njoj kuće Marjanovića i Đorđevića. Odmah iznad opštine i sred sela, u Gložđu, putem za Zvezd, preko kuća Ciganske male terasa orid- skog nivoa od 100 m – vrlo tipičan nivo – pod kulturom (kukuruz, žito, vinogradi). – Uvrh male Točak, nad kućama greda teme, cela kosa Garšula. Pod gredom gornje kuće male Točak, voćnjaci i vinogradi. Te gornje kuće uvrh terase od 125 m veoma tipične obalske linije a pod kućama na obali 125 m, njiva pod kukuruzom u Raškoviji. Pod gredom, u obali terase male Točak, usečeni izvorišni kraci duboke jaruge zvane Proslop. Grupe kuća: gore na vrh puta Milijančevići, Raškovići-Milijančevići, Raškovići; ispod puta, opet s donje strane, na donjem odseku terase od 125 m, a s leve strane potoka Proslop: Raškovići, Jovići, Raškovići, Avramovići, Raškovići do kraja i 2 k. Majstorovića. S ove strane potoka Jovići. Veoma je tipičan položaj kuća male Točak, vezanih za pribrežnu terasu od 125 m; kuće poglavito uz obalsku liniju, a voćnjaci i njive sa kukuruzom su na zaravni ove terase. Gornji odsek iznad obale, faze od 125 m pod šumom, a zatim, na gredi oko 150 m pod njivama. Većina kuća male Točak vezana za obalu i platformu terase od 125 m; neke kuće na temenu grede uvrh sela; neke na donjem odseku terase i na strani potoka Proslop kojim terasa od 125 m disecirana. Zemljište neogeno, sa bunarima čija izdan vezana za jezerske peskove iznad pločaste gline. Bunar Dragutina Jovića dubok 16 i po metara. Odozgo crna zemlja 80 st, crnkuša; 6 m ilovača žuta, 5 m križulja plava, zemlja bez vode cepa se kao kriške sira; ispod gline stratifikovane, 5 m žugog peska, ispod peska ploča kamena tu stali na 16 i po metara. – Uvrh Gornjih Ravnica sela Prova, idući od kuće D. Jovića ka Zvezdu, dolazi se na jedan visoki nivo od 150-155 m to je nivo grede iznad male Točak, takođe neogene kose uvrh Gornjih Ravnica ka Ciganskoj mali. Kuće Ciganske male u čoporima, poglavito dvodelne prostorije, bez sporednih ili privrednih zgrada, bez ograde. U Ciganskoj mali provskoj 5-6 bunarića bez vode.

Više brodogradilišta dereglija, pri dnu otkriveni peščari, čvrsto stratifikovani krečnjačkim cementom; više ovih sasvim trošan sivi pesak najsitnijih čestica sa muskovitom. Dalje uzvodu, preko ovih, dolaze deblje partije sivih peskova sa međuslojevima peskova crvenih sa gvožđevitim cementom. Pri vrhu serije, ispod ilovače i humusnog sloja (30 sm), u sivom pesku, ploča od belog peščara sa krečnim cementom, upravo peskoviti krečnjak; pojasi suvog i vlažnog peska. Više ovog mesta javljaju se u ovim horizontalnim slojevima sivih i žućkastih peskova čvršće cementovani slojevi sitnozrnog i krupnozrnog peščara sa krupnim kvarcnim oblucima, cementovanim u konglomeratske partije peščara, takođe i tanki slojevi sitnozrnog peskovitog krečnjaka, a u ovim mnogobrojni kalupi puževa, ranije i školjaka. Ovakav peščar i krečnjak zovu ”puževnjak”. Korito Save, sve do obale Ade, ispunjeno velikim blokovima, koji su zaostali u vidu praga, jer transportna snaga vode nije tolika da bi i ove blokove odnela dalje. Zato u tom pragu brzak; a zbog brzaka vodenice. Desna obala Save ovde pomaknuta uz provsku gredu Kamičak. Rased je morao biti dalje prema severu. ”Puževnjak” se javlja u debelim bancima oko pola metra u seriji sivih peskova, pri dnu; čitavi paketi, blokovi i ploče od 2 – 3 gp dužine sručuju se niz obalu visokog savskog vodostanja. Na preko 100 – 200 m od odseka Kamička, na obali, blok od jedan i po metar u prečniku, pored mnogih komada veličine glave. Šupljikavi krečnjak sa mnogim skeletima pužića, kalupi više. Ima vrlo čvrstih silicijskih partija jedrog krečnjaka sa retkim šupljinama, ima i u obliku konkrecije. To sve zbiraju seljaci da grade temelje od kuća.

Na obali provskoj kod Kamička ukupno sedam vodenica radi. Sedma je izdvojena naniže za oko 300 m, a prva do šeste su od kamičkog odseka naniže 50 do 100 m jedna od druge odvojene na brzaku. Druga je dragojevačka, ostale provačke. Sa nivoa iznad odseka terase od 100 m pogled na Savu ispod Kamička prema Podgoričkoj Adi. Ona zasejana kukuruzom; oko 200 domaćinstava seju tu kukuruz, podeljeno po nekoliko desetina ari svakom. Na obali Save jedna sojenica. Uz odsek kuće, a ispod puta do obale, bašte, zob, kukuruz.

Vodoplavno zemljište u Orlači na mestima zvanim: Lug, Donje njive, Plandište, Drenova greda (bara pod njom), Razočine, Crni panj, Iliman, Debrčka greda, Provalija (iz Save voda prodire najveći otvor za poplavu prema Kupinskom putu). To je sve poplavljeno letos, 1947. sa sledećim kulturama: trstici 37 ha, livade 70 ha, pašnjaka 108 ha, šuma 200 ha, njiva 638 ha 50 ari. Branili se mesec dana i čuvali nasipe, u aprilu, ali voda prodrla kroz šume i pojedine bare u Orlači i zadržala se do juna.

U Orlači ima mesto zvano Siget. Osim toga: Šaranka (bara) tu najveća riba ostane; Ravanica (bara), Jaračka bara, Meka bara; Zurlača; Krmnica; Labudovka (ne pamte kad su bili labudovi); Duboka voda; Kosarmija (bara); Velika bara, Široka bara, Preka bara, Nikolina bara, Debrčka bara. U barama najviše raste ”sita” (kose šaš od site, za pokrivanje košara), iva i dr.

U selu 563 kuće i 3215 duša. Ukupna površina 3682 ha i 53 ara, od toga topljena 1103 ha 50 ari.

Priča se: Provsko mesto bilo pusto nenaseljeno. Došli Zvezdani i videli u polju gde je voda topila kladu bez panja.

Gledali i rekli: ”Ko je kladu doneo, taj će je i odneti.” Pa iako bila lepa ravan, napustili mesto i otišli u brdo i osnovali Zvezd.

Šest ciglana crepara ima dole na Dubokom, mahom na Savi. Sve ovdašnji drže: četiri Čokanovići, jednu Ivankovići, jednu Ilići (u Mojstinju što sede). Vrlo stare ciglane, 200 do 300 godina Pod Kamičkom, na obali, dereglija Bogića Novakovića iz Prova; nova se pravi od hrastovine, sa 7 vagona nosivosti. Glavni majstor Dragić Ninković iz Dragojevca, sa desetak drugih majstora iz Prova.

U mali Gložđe: zemljoradnička zadruga sa magacinom, 3 trgovine, 3 kafane, 3 kovača; još 2 u Gornjem Čaglju, 1 u Donjem Čaglju i 1 u Mojstinju ukupno 7 kovača u Provu; 1 kolar, 1 abadžija, 1 opančar, 2 kolačara, 1 berberin, 3 tišlera (rade uzgredno), 1 pinter. Po selu 5 vršalica.

U mali Gložđe bila drvena crkva daščara, ”brvnara” davno dotrajala, ne pamte dokle. Crkveno mesto Mala Gospoji- na. Mesto nje skoro podignuta kapela (1932). Odavde išli u jalovičku crkvu brvnaru pre podizanja kapele. Seosko groblje je u polju između Gložđa i Donje Ravnice. Ima mnogo starih spomenika, puno prekopanih.

Najstarija familija u Provu:

Đurđevići (13 k., Mratindan). U Gornjem Čaglju 8 k., u Donjem 5 k. Poreklo im u Gornjem Čaglju, posle sišli u Donji. Andrijin (49 god.) pradeda Sima ovde rođen. Ne znaju odakle su doseljeni.

Marjanovići (3 k., Đurđic). U Gornjem Čaglju. Iz Skupljena pre 100 godina.

Markovići (4 k., Đurđic). U Gornjem Čaglju. Ista familija iz Skupljena.

Nikolići (1 k., Alimpija). 6 k. u Gornjem Čaglju, 1 k. u Gložđu. Miloradov (67 god.) otac Jovan iz Kormana. Tamo isto Nikolići, više od 100 godina.

Diklići (3 k.) u Gornjem Čaglju (1 k. u Obrežu, Srem). Iz Like pre 80 godina.

Blažići (1 k., Vrači). Gornji Čagalj. Iz Boljevaca u Sremu, posle mađarske bune izbegli. Alasi bili nekad.

Popovići (11 k., Jovanjdan). Gornji Čagalj. Pračukunded Borisava (50 god.) i Mirka (49 god.) Tovilo, a njegov otac bio pop Milisav-Milija, sahranjen kod jalovičke crkve daščare. Pop Milija doseljen iz Vrela kod Uba, tamo ih još ima; Vukona, Kožuar tamo zamrli. Pop Milisav sa dva sina, Nikolom i Tovilom. Kad se pop doselio ovamo, krčio Gložđe onda bila šuma. U selu bilo 15 kuća.

Jevtići (1 k., Mali Božić – Vasilije Veliki). Gornji Čagalj. Iz sela Jasenice, blizu Valjeva.

Stojanovići (1 k., Nikoljdan). Gornji Čagalj. Iz Užica pre 40 godina (1 k. u Šapcu pred ovaj rat, pre 10 godina). Držali kafanu jedno vreme.

Aleksić Mihajlo (1 k., Savindan – Sv. Sava zimski). Gornji Čagalj. ”Onog rata” austrijskog, iz Šumadije, iz sela Zagorice (Topola), 1918.

Jovanovići (9 k., Jovanjdan). U Gornjem Čaglju. Pradeda Jovan sa tri brata došao iz Osečine valjevske: Novak – Novakovići, Paja – Pajići, Mijailo – Mijailovići (zamrla familija); svako uzeo prezime na svoje ime.

Pajići (13 k., Jovanjdan). U Gornjem Čaglju 2 k., u Donjem Čaglju 11 k. Od pradede Paje, iz Osečine valjevske.

Novakovići (3 k., Jovanjdan), u Gornjem Čaglju. Od pradede Novaka.

Stanisavljević Velimir (1 k., Nikoljdan). U Gornjem Čaglju (1 k. u Obrežu). Iz Jalovika pre 30 godina.

Terzići (5 k., Aranđelovdan). Živojinov (56 god.) pradeda Ilija doseljen od Mionice, ne znaju selo.

Pavličići (7 k., Mitrovdan). UGornjem Čaglju 1 k., u Donjem Čaglju 6 k. Pradeda Milanov (53 god.) Dimitrije, doseljen iz Zvezda, a možda iz Skupljena, gde su Pavličići.

Živkovići (5 k., Pantelijindan). U Gornjem Čaglju 4 k., u Ravnicama Gornjim 1 k., prešli pre 25 godina. Pračukunded Ljubin, Živko Tomić iz Mislođina kraj Kolubare, Savom čunom izbegao ovamo. Ubijao Turke na Dubokom. Seljaci mu kazali: ili prestani da ubijaš, ili se seli.

Švabić (14 k., Aranđelovdan). U Gornjem Čaglju 12 k., u Mojstinju 1 k. i u Gložđu 1 k. Vojinov (59 god.) deda Stanimir došli ”iz preko Save”, iz Srema, dobegli otud od nekog zla.

Nedeljkovići (2 k.) u Gornjem Čaglju (1 k. u Šapcu alas, pre 25 godina). Oni su ”Bugari” zvali se Bugarski. Ima u groblju Stanislav Bugarski. Pre 150 godina došli.

Davidovići (2 k., Jovanjdan). U Gornjem Čaglju 1 k., u Točku 1 k. Doseljeni, ne zna se odakle.

Jovanović Sofija (1 k., Mitrovdan). U Gornjem Čaglju. Iz Progara u Sremu, pre 80 godina. Sin Živanko poginuo 1944. kao borac u Sremu.

Janjići (1 k., Lazarevdan), u Gornjem Čaglju. Milutinov otac Stanimir doseljen iz Miokusa, pre 60 godina.

Damnjanovići (2 k., Lazarevdan). U Gornjem Čaglju. Oni su ”starinap opet od Save Donji Čagalj.

Jovanovići (1 k., Nikoljdan). U Donjem Čaglju. Andrija sad lađar, no stari bili paori. Starinom iz Dragojevca pre 100 godina.

Ristići (2 k., Nikoljdan). U Donjem Čaglju. Deda Jerotijev, Matija, došao iz Jalovika u porodicu Ristića, koja je iz Travnika, iz Bosne, od pre 100 godina. Matija ušao u kuću izumrlih Ristića.

Jakovljevići (8 k., Đurđic). Donji Čagalj. Borisavljev (26 god.) pradeda Stevan. Oni su starinom Đurđevići uzimaju se (sigurno nije tačno!).

Robinjići (1 k., Aranđelovdan), Donji Čagalj. Pračukundeda Ilijin (47 god.) Gliša, on doseljen. Njegovo rodno mesto Bajevci (valjevski kraj). Poreklo njihovo ”otkad su Turci udarili na Srbiju”. Prezime po jednoj robinji koju su Turci bili odveli, pa je braća odrobila! Čekali Turke na Kolubari sačekali ih, potukli i zatim ovamo izbegli. U Bajevcima ista familija Robinjića i sad.

Ivankovići (14 k., Jovanjdan). U Donjem Čaglju 13 k., u Gložđu 1 k. U Orašcu i u Debrcu po 1 kuća. Miloja kafedžije (76 godina) pradeda Ivanko doselio se iz Makedonije pre više od 100 godina, iz Ivankovog sela. Čuli da je to selo od Bitolja. (Ivankovac selo ima kod Velesa!). A familija Milojeve matere je iz Bosne.

Isailovići (11 k., Jovanjdan), u Donjem Čaglju. (1 k. u Zvezdu). Čukundeda Živkov (52 god.) Isailo po pričanju, doseljeni od Bitolja-Makedonci. Bila tri brata: Ivanko, Isailo i Vićentije (od njega niko, izumrli).

Radovanovići (4 k., Đurđic). 1 k. u Donjem Čaglju, 2 k. u Gložđu, 1 k. u Gornjim Ravnicama. Miloradov (56 god.) pradeda Jovica ne zna se odakle.

Radukići (2 k., Ignjatije). U Donjem Čaglju. Iz Kujavice, iza Crvene mehane, pre 80 godina. U Kujavici i sad ima Radukića, 3-4 kuće.

Mojsilovići (2 k., Aranđelovdan). U Donjem Čaglju. Iz Kujavice došli pre 140 godina.

Ružičići (7 k., Đurđevdan). U Donjem Čaglju. Živojinov (47 god.) deda Milan, ili pradeda, iz Hercegovine.

Trnjinjići (6 k., Đurđevdan). U Donjem Čaglju. Gaja, pradeda Ilije (45 god.) i Jovice (59 god.) iz Bosne doseljen od Turaka pobegao.

Crnakovići (2 k., Jovanjdan). 1 k. u Donjem Čaglju, 1 k. u Donjim Ravnicama. Svetomirov deda Jovan došao ne zna se odakle. Zvali se pre Ciganovići, pa se prekrstili na Crnakovići.

Miloševići (8 k., Nikoljdan). U Donjem Čaglju. Radivojev (42 god.) deda Ninko došao iz Crnče od Drine Azbukovica Kao mnogi se doselio, i tu oženio i zakućio. Bili u bežaniji u Garašu 1914. od Austrougara.

Pušeci (1 k.) u Donjem Čaglju. Slovenci. Franjo došao kao tišler pre 20 godina; ima dva sina, sada punoletna, Ivana i Zlatomira. Živeo pre doseljenja ovde na Drini, u Višegradu; Ivo tamo rođen.

Gložđe mala.

Nikolići (8 k., Lazarevdan), u Gložđu. Ne znaju kad i odakle doseljeni.

Ševići (6 k., Lazarevdan). Komšije sa prednjima, (1 k., u Sremu, u Obrežu). Ne znaju kad i odakle doseljeni.

Vitomirovići (14 k., Jovanjdan). U Gložđu. Svetozarov (54 god.) pradeda Vitomir doseljen, ne znaju odakle.

Milosavljevići (1 k., Đurđic). Ne znaju odakle i kad doseljeni. – Đurići (1 k., Aranđelovdan i druga slava Nikoljdan). Matija doveo Jovana i Milovana iz Suvog Sela, pre 60 godina. Nisu bili braća, ali i sad žive zajedno.

Uroševići (3 k., Nikoljdan). U Gložđu. Živankov (33 god.) pradeda Uroš ne znaju da li su doseljeni.

Milosavljevići (5 k., Pantelijindan). U Gložđu. Iz Bosne se doselio Ćira pre 150 godina.

Ilići (2 k., Nikoljdan). U Gložđu. Iz Bugarske došao pop Marko pre 90 godina ovde na parohiju.

Nedeljkovići (6 k., Nikoljdan). U Gložđu 5 k, u Donjim Ravnicama 1 k. Živkov (58 god.) deda Nikola došao iz Požarevca. Nikola bio doktor, ali kao učitelj stupio ovde u službu; lekarsku praksu ostavio, bio gadljiv. I Nikolin brat bio školovan, pa otišao u Rusiju poginuo na Kavkazu kao ”đeneral”. Nikola bio sa Mihajlom Obrenovićem školski drug. Nikola ga spasio na nekoj zasedi, pa mu knez Mihailo poklonio sablju. U Požarevcu imaju rod.

Mišići (6 k., Nikoljdan), u Gložđu. (1 k. u Beogradu od pre 30 godina, Miloje Mišić, kao radnik). Ne zna se poreklo.

Marići (9 k., Nikoljdan). U Donjim Ravnicama 8 k., 1 k. u Gložđu. Doseljeni pre oko 80 godina. Momčilov (28 god.) pradeda Jovan doselio se iz Golih Glava, iza Koceljeve, kod Družetića. Izbegli od nasilja Turaka ovde iskrčili gde su, kuće prvo pravili.

Točak mala. – ”Bio tude jedan bunar na točak” – i sad tamo plac Rankovića Milana – zato Točak mala.

Arsići (6 k., Đurđevdan). Donje Ravnice. Mićin (76 god.) deda Marko iz Borine, više Loznice, izbegao od kuge.

Avramovići (7 k., Nikoljdan), mala Točak. Milanov (70 god.) deda Stevan, bio pop iz Orašca u Bosni, od Turaka izbegao. Tukao Turke pa izbegao.

Raškovići (15 k., Jovanjdan). Pravih Raškovića 14 k. u Donjim Ravnicama, 1 k. u Točku. Milutinov (70 god.) pradeda Đorđe dotle pamte. I ovi doseljeni, ali ne znaju odakle. Kažu da su od Raške. Pričali stari: Provo naseljeno kad su Madžari izišli. Ovde bila ”pustinja 200 godina” kad su Madžari isterani. Ima ”četiri tabora Raškovića” uzimaju se.

Raškovići-Makevići (7 k., Nikoljdan). U Točku. Došli iz Vranjske za vreme Turaka izbegli od nasilja. Uzeo ih neko pod svoje. Makevići to im staro prezime iz Vranjske.

Raškovići-Mašići (4 k., Jovanjdan). U Točku. Iz Mrđenovaca, mati ih dovela u Raškoviće, pre 80 godina. Slavu primili.

Raškovići-Gračanice (7 k., Jovanjdan). U Točku. Došli iz Gračanice kosovske, pre više od 100 godina.

Majstorovići (3 k., Jovanjdan). U Točku. Majstor neko bio ne znaju odakle su.

Milijančevići (31 k., Đurđic). U Mojstinju 20 k., 11 k. u Točku ”Raškoviji”. Dragov (47 god.) pradeda Jovan ovde rođen. Pre njega doseljeni.

Jovići (12 k., sv. Luka). U Točku (Raškovija). Ne znaju odakle su.

Ilići (4 k., Đurđevdan). U Mojstinju. Ne znaju odakle su doseljeni. Mihajlov (48 god.) pradeda Ilija došao. Deda Radovan poginuo za turskoga rata u Beljini 1876.

Tularčevići (5 k., Mijoljdan). U Mojstinju. Iz Tulara pre više od 100 godina. Ravnice: Gornje i Donje.

Lukići (1 k., Nikoljdan). U Gornjim Ravnicama. Živojinov (63 god.) deda Radoje došao iz sela Masloševa (kod Topole, Kragujevačka nahija) pre blizu 100 godina. Izbegao ovamo i ušao u kuću u familiju Maksimović (izumrli). Radoje ovde dobio 4 sina i 4 ćerke, samo jedan sin bio oženjen. Živojinov čiča lađar. Lukića tradicija: Radojevog dedu i Petrovog oca (Aleksandra) rodile dve sestre rođene: Jelisavka i Sinđelija tamo u Masloševu. Živojinov predak Luka bio sačuvao Karađorđa kad bežao od Turaka sakrio ga pod brvno u kovanluku. Imalo 100 košnica u Masloševu. Dok je ležao ispod pčela, dotle Luka častio Turke kafom i duvanom. Oni dolazili od janjičara i tražili Karađorđa.

Paleževići (22 k., Nikoljdan). U Gornjim Ravnicama. Iz Paležnice, okrug Rudnički. Pobegli od Turaka pre više od 150 godina. Dragojlov (47 god.) čukundeda Milovan Milovanović on došao, a prezime po selu porekla. Milovan imao četiri sina: Matiju, Tadiju, Tanasija, Stanisava.

Čokanovići (25 k., Nikoljdan). U Gornjoj Ravnici 17 k., u Donjima Ravnicama 8 k. Čokan, Belja, Uzun (Uzan) – bili tri brata, Turci. O d njih tri familije: Čokanovići, Beljići i Uzanovići. Ovde pre 210 godina. Tada bilo u selu onih 11 kuća.

Beljići (7 k., Nikoljdan). U Gornjim Ravnicama.

Uzanovići (17 k., Nikoljdan). Kažu i Uzunovići. U Gornjim Ravnicama 7 k., u Donjim 10 k. Pravoslavni od Uzana. Bili ”Turci’. Razrodili se, uzimaju se već. Svega jedan rod 47 kuća. Kod Beljića Ratka ima kruška još što su Turci nakalemili, a bilo ih do skora i više. Kalemovi ostali iza Turaka. Više današnje opštine ima turski han, a ima i turski bunar, sve sa brvnima.

Purići (12 k., Đurđic). U Donjim Ravnicama. Veljkov (57 god.) pradeda Pavle došao, ne znaju odakle. Sedeli kod crkve u Gložđu, pa prešli u Donje Ravnice.

Bogdanović Miloš (1 k., Jovanjdan). U Gornjim Ravnicama. Iz Skupljena pre 40 godina. Ne znaju odakle došli u Skupljen, gde ih više nema. Njegov brat Aleksandar pre njega iz Skupljena u Jalovik.

Lejić Luka (1 k., Nikoljdan). U Donjim Ravnicama. Ne znaju poreklo, čukundeda Lukin (68 god.) bio Leja.

Anđelići (2 k., Nikoljdan). U Donjim Ravnicama, Ostojin (35 god.) deda Ivan Anđelić došao iz Platičeva, pre oko 70 godina, u kuću babinu, u Lejiće.

Mirkovići (12 k., Nikoljdan). 11 k. u Gornjim Ravnicama, 1 k. u Donjim Ravnicama. Ne znaju poreklo. Od pradede Đurđa koji imao brata Raku.

Mirkovići II (5 k., Đurđic). U Gornjim Ravnicama. Od Purića su, pa neki od njih, Ivan, združio se sa nekim od Mirkovića, Stevanom, Đurđevim sinom. Alasili zajedno, išli na ”rogač” (vrsta ribe) – zajedno sa Mirkovićima, pa se po njima ”pozivaju”

Brzakovići (9 k., Sv. Nikola). U Gornjim Ravnicama. Milorad (45 god.), Dragić (72 god.). Ne znaju poreklo.

Brzakovići-Vlajkovići (3 k., Jovanjdan). U Gornjim Ravnicama. Stanimir od Uzanovića i pobratim njegov, Ilija Vlajković iz Vladimiraca, došli u Brzakoviće. Oboje usinjeni, a njih se dva pobratili. Jovanjdan im glavna slava, ali lome kolač i na Nikoljdan, koji glavna slava za sve Brzakoviće.

Filipovići (17 k., Nikoljdan). U Donjim Ravnicama. Nenadov (37 god.) pradeda Pera doseljen, ali ne znaju odakle.

Babići (10k.,Lazarevdan). UDonjim Ravnicama Aleksandrov (40 god.) praded se doselio, ne znaju mu ime.

Radovanović Jovica (1 k., Đurđic). U Dojnim Ravnicama. Ne znaju odakle su.

Miloševići (7 k., Nikoljdan). U Donjim Ravnicama b k., 1 k. U Gložđu. Doseljeni, ne znaju odakle.

Mitrovići (5 k., Nikoljdan). U Donjim Ravnicama. Doseljeni iz Stragara, Tanaska Rajića mesta.

Vasići (4 k., Nikoljdan). 3 k., na Dubokom, u Donjim Ravnicama, 1 k. u Gornjim Ravnicama. Doseljeni.

Banovići (2 k., Nikoljdan). Iz Teočaka, iz Bosne, pre 90 godina došli izbegli od Turaka.

Terzići (2 k., Đurđic). U Gornjim Ravnicama. Doseljeni, ali ne znaju odakle. Došli kad i Paleževići, koji odgajili Ivana, pretka Terzića.

Despotović Stanislav (1 k., Jovanjdan). U Gornjim Ravnicama. Iz Riđaka pre 10 godina došao na ženino imanje.

Živković Milan (1 k., Đurđevdan). Gornje Ravnice. Doseljen iz Banata, od Pančeva, pre 20 godina.

Materić Miloš (1 k., Nikoljdan). Iz Pančeva, kao alas doveli ga lađari kao dečka.

Moravčević Sreten (1 k., Stepanjdan). Od Čačka, pre 20 godina. – Krnulac Boško (1 k., Đurđic). Na Dubokom, u Donjim Ravnicama. Iz Kupinova pre 25 godina (a živeo i u Kupinovu u isto vreme), tamo imao kuću, pa od ovoga rata stalno ovde kao alas ”bavi se alaslukom”. Ranije poreklo iz Krnula kod Vladimiraca.

Mitić Vukadin (1 k., Alimpije). Donje Ravnice. ”0d Pirota”, iz sela Kozje, srez Bela Palanka, došao kao majstor ”crepar”, pre 25 godina. I sad majstor. Sad je ”živitelj” ovdašnji.

Mladenović Aleksa (1 k.). Donje Ravnice. Od Pirota isto kao crepar, iz sela Mokre Bela Palanka. Pre 23 godine došao.

Mikići (3 k.). Donje Ravnice. (1 k,, u Dragojevcu, odavde pre 40 godina; 1 k. u Omoljici, Banat, kao kolonisti 1946). Po zanimanju kovači, svi od početka. Milivojev (42 god.) i Dušanov (61 god.) otac Aleksa došao iz Grabovca (valjevskog) gde ima familija Mikića. A Aleksina baba – tašta Anđelija, mater Tomanije, majke Dušanove i Milivojeve ona iz Rume, njeni pobegli od Mađarske bune. Zvali je ”Švabica”. Zato se kazuju da su poreklom iz Rume, da pobegli od Mađarske bune.

Karadin Jakov (1 k.) Rus, izbeglica 1920. U Gložđu. Prvo bio radnik tišler, pa dućandžija, sad tišler ponovo. Ovde se oženio. Slavi.

Sarići (3 k., Lučindan). Gložđe mala (1 k., u Omoljicu 1946, kolonisti). Došli iz Ćukovina (Tamnava) pre 90 godina.

Milošević Dimitrije (1 k.). U Gornjim Ravnicama. ”Uljez” došao ženi u kuću, u Paleževiće od ”Bugarske”, iz sela Streževa. Kao majstor dunđerin pravio kuće. Došao pre nego što je zemlja u Srbiji ektarena (1884.).

Andrić Pantelija (1 k.). U Gložđu. Od Užica pre 10 godina. Todor kafedžija, u Gložđu.

Jovanović Milan (1 k., Đurđevdan). U Gložđu, dućandžija. Iz jadranske Lešnice pre 15 godina.

Šljukić Đura (1 k., Sv. Nikola). U Gložđu. Iz Ašanje u Sremu, pre 7 godina došao, kao opančar.

Mitrović Živojin (1 k.). U Gložđu. Došao iz Šapca 1937. kao abadžija.

Mišići (6 k., Nikoljdan). U Gložđu svi. Porodica i rođaci Boška kafedžije. Ostali: jedan kovač, jedan zemljoradnik, dva berbera, jedan poslastičar. Davno doseljeni.

Trajković Sava (1 k., Aranđelovdan). U Gložđu. Došao kao pinter od Leskovca, selo Donja Lokošnica, pre 12 godina.

Đaković Dragomir (1 k., Sv. Nikola). Pop, iz Glogovca u Mačvi, pre 15 godina. Ovde na parohiji, a drži i Zvezd. Nema imanje.

Ciganska mala, pod kotom 161 m, s leve strane puta provska (s desne strane puta zvežđanska Ciganska mala).

Brkići (2 k., Petkovača), zemljoradnici, doseljeni iz Brekovca kad i zvežđanski Cigani.

Jovanovići (2 k., Aranđelovdan). Doseljeni davno iz Slovca.

Jovanovići II (3 k., Aranđelovdan) Vlada, Radojica, Ruža. Zemljoradnici. Doseljeni pre 60 godina iz Uba.

Jevremovići (3 k., Velika Gospojina) bakračari, doseljenici od 1940. godine. Ciganska mala pod brdom. Milorad, Marko, Radisav. – Jovanovići III (3 k.). Pod brdom. Doseljeni iz Brekovca. Stanko zemljoradnik – muzikant, Mihailo begešar, Stavra kontrabas.

Jovanovići IV (7 k., Aranđelovdan). Pod brdom. Iz Brekovca, pre više od 100 godina. Muzikanti i zemljoradnici.

Marinkovići (6 k., Aranđelovdan). Pod brdom. Iz Brekovca. Zemljoradnici i muzikanti.

Todorovići (2 k., Aranđelovdan). Pod brdom. Iz Zvezda, a starinom iz Brekovca. Zemljoradnici.

Markovići (2 k., Aranđelovdan). Pod brdom. Davno doseljeni. Muzikanti.

IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strana 36-45), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić