Порекло презимена, село Стубленица (Уб)

3. фебруара 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Стубленица, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Стубленица се граничи са јужне стране Паљувима, југоисточне и источне Радљевом, са севера се граничи са селом Шарбане, северозападне Црвеном Јабуком (Богдановицом), западне Трњацима и југозападне Мургашем.

Стубленица заједно са Паљувима, Јабучјем, Радљевом, Скобаљем, Малим Борком, Шарбанама и Бргулама спада у доња кладничка (речица Кладница) села.

Стубленица је раселица села Паљуви. Претпоставља се да је до одвајања дошло између 1825. и 1835. године. Земљиште је неравног и осипа се према реци Убу и сеоским потоцима. Сеоске куће су средином сеоског атара дуж сеоског пута и разређена на два велика краја, Горњу Стубленицу до Паљува и Доњу Стубленицу ка Радљееву. Не помиње се у Вуковим харачким теферима што ће рећи да у то време није била одвојена од Паљува. Претпоставља се да је име добило по опомињању на воде, уосталом као и оближње Стублине.

За цркву у Стубленици прича се, да је била на Провалијама и да су на Ускрс, за време службе, и поп и ђаци и сав у цркви присутан народ наједанпут утонули у земљу, и да се због тих великих годовних (годишњих) празника чује на Провалијама и данас подземно појање потонулог света, због чега истих дана силан свет из села и околине излази на то место и моли се Богу.

Порекло становништва-фамилија села Стубленица:

Презиме – време насељавања – одакле су дошли – Крсна слава – напомена.

-Адамовићи, после 1827. године, Котешица, Никољдан, доводац уз матер.

-Антонијевићи, друга половина 20. века, Стубао у Подгорини, Јовањдан.

-Благојевићи, друга половина 20. века, Оглађеновац-Подгорина, Алимпијевдан.

-Божићи, друга половина 20. века, Дупљај у Колубари, Лучиндан.

-Васиљевићи, после 1827. године, Осат, Лазаревдан.

-Велимировићи 1, после 1827. године, Бах. у Колубари, Аранђеловдан.

-Велимировићи 2, после 1827. године, Кремна-Ужице, Јовањдан.

-Витићи, после 1827. године, Гуњаци-Азбуковица, Јовањдан.

-Глишићи, после 1827. године, Миличиница-Подгорина, Алимпијевдан.

-Гођевци, после 1827. године,Пријездићи у Колубари, Лазаревдан.

-Дамњановићи, друга половина 18. века, Козличић-Колубара, Св. Роман.

-Зарићи 1, друга половина 18. века, Балиновић-Подгорина, Јовањдан.

-Зарићи 2, после 1827. године, Срем, Јовањдан и Алипијевдан, уљез у Зариће 1.

-Иванковићи, прва половина 18. века, Суводања-Подгорина, Јовањдан.

-Ивановићи, друга половина 18. века, Дупљај у Колубари, Ђурђевдан.

-Исаиловићи, друга половина 18. века, Мојковићи-Рађевина, Стевањдан.

-Јевтићи 1, друга половина 18. века, Звечка у области Осат, Јовањдан.

-Јевтићи 2, после 1827. године, Душковци-округ Ужички, Никољдан, уљез у Николиће.

-Лазићи, прва половина 18. века, Косово, Никољдан.

-Матићи 1, друга половина 18. века, Седлари-Подгорина, Никољдан.

-Матићи 2, после 1827. године, Белотић у Рађевини, Јовањдан.

-Милановићи, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Никољдан.

-Михаиловићи, после 1827. године, Косово, Ђурђиц.

-Негићи, после 1827. године, Јабучје, Ђурђиц и Јовањдан, уљези у Николиће.

-Недељковићи, после 1827. године, Сељани у Полимљу, Никољдан, уљези у Лазиће.

-Николићи 1, прва половина 18. века, Приштина, Јовањдан.

*Николићи у потомци Малог Николице и његових пет синова и зову се још: Ивановићи, Миловановићи, Живановићи, Леонтићи, Мирковићи, Јанковићи, Алимпијевићи и Косанићи и живе у Горњем Крају, до Паљува.

-Николићи 2, после 1827. године, Баталаге, Ђурђиц.

-Новаковићи, после 1827. одине, Пријездићи у Колубари, Никољдан.

-Павловићи, после 1827. године, Ликодра у Рађевини, Алимпијевдан.

-Радивојевићи, друга половина 18. века, Сјеница, Аранђеловдан.

-Радовановићи 1, друга половина 18. века, Котешица у Колубари, Јовањдан.

-Радовановићи 2, после 1827. године, Паљуви, Св. Врачи.

-Ракићи, прва половина 18. века, Звечан-Косово, Ђурђевдан.

*Ракићи су врло стара, никад дељена, необично богата и велика задруга у којој се деоба никад није могла извршити, што је редак случај ове породице, који би могао доживети и претурити 45. годину.

-Рафаиловићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.

-Спасојевићи, после 1827. године, Славковица у Колубари, Ђурђиц.

-Стајчићи, прва половина 18. века, Ставе у Рађевини, Аранђеловдан.

-Тадићи, друга половина 18. века, Осат, Аранђеловдан.

 

ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. I-Z16983

    Pozdrav, Ima puno Markovici u stublenicu, dosli iz Herzegovine ok 1870, sta je od njin ?