На данашњи дан: Рођен песник Лаза Костић

31. јануар 2013.

коментара: 3

На данашњи дан

31. јануара/12. фебруара 1841. – Рођен Лаза Костић Беч, 26. новембар 1910) је био српски књижевник, песник, новинар, драмски писац и естетичар.

Лаза Костић је рођен у Ковиљу, у Бачкој, у војничкој породици. Основну школу је учио у месту рођења, гимназију у Новом Саду, Панчеву и Будиму, а права и докторат права на Пештанском универзитету. Службовање је почео као гимназијски наставник у Новом Саду; затим постаје адвокат, велики бележник и председник суда. Све је то трајало око осам година, а потом се, све до смрти, искључиво бави књижевношћу, новинарством, политиком и јавним националним пословима.

Двапут је допао затвора у Пешти: први пут због лажне доставе да је учествовао у убиству кнеза Михаила и други пут због борбеног и антиаустријског говора у Београду на свечаности приликом проглашења пунолетства кнеза Милана. Кад је ослобођен, у знак признања, био је изабран за посланика Угарског сабора, где је, као један од најбољих сарадника Светозара Милетића, живо и смело радио за српску ствар. Потом живи у Београду и уређује „Српску независност“, али под притиском реакционарне владе морао је да напусти Србију. На позив кнеза Николе одлази у Црну Гору и ту остаје око пет година, као уредник званичних црногорских новина и политички сарадник кнежев. Но и ту дође до сукоба, па се врати у Бачку. У Сомбору је провео остатак живота релативно мирно. Умро је 26. новембра 1910. год. у Бечу, а сахрањен је на Великом Православном гробљу у Сомбору. Остаће запамћен као један од најзначајнијих књижевника српског романтизма.

Изабран је за члана Српског ученог друштва 27. фебруара 1883, а за редовног члана Српске краљевске академије 26. јануара 1909.

Њему у част установљена је Награда Лаза Костић.

Као политички човек и јавни радник Костић је вршио снажан утицај на српско друштво свога времена. Он је један од оснивача и вођа „Уједињене омладине“, покретач и уредник многих књижевних и политичких листова, интиман сарадник Светозара Милетића. Он се у Аустрији борио против клерикализма и реакције, а у Србији против бирократске стеге и династичара. Кад је зашао у године, напустио је своју ранију борбеност и слободоумље, па је то био разлог што се и његов књижевни рад стао потцењивати.

Костић је своје књижевно стварање почео у јеку романтизма, поред Змаја, Јакшића и других врло истакнутих писаца. Па ипак, за непуних десет година стварања он је истакнут у ред највећих песника и постао најпознатији представник српског романтизма. Написао је око 150 лирских и дваестак епских песама, балада и романси;

три драме: Максим Црнојевић, (написана 1863, објављена 1868), Пера Сегединац (1882) и Ускокова љуба или Гордана (1890);

естетичку расправу: Основа лепоте у свету с особеним обзиром на српске народне песме (1880),

философски трактат: Основно начело, Критички увод у општу философију (1884),

и велику монографију: О Јовану Јовановићу Змају (Змајови), његовом певању, мишљењу и писању, и његовом добу (1902).

Поред већег броја чланака полемичног карактера, предавања, скица и фељтона. Од преводилачког рада најзначајнији су његови преводи Шекспира: „Хамлет“, „Ромео и Јулија“ и „Ричард III“. У прози је написао и неколико приповедака („Чедо вилино“, „Махараџа“, „Мученица“). Једна од најпознатијих дела су му „Међу јавом и мед сном“, као и „Santa Maria della Salute“.

О његовој чувеној љубави са Ленком Дунђерски више можете да прочитате ОВДЕ.

 

ИЗВОР: Википедија

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. 9. децембар 2019. у 13:11

    Војислав Ананић

    ДОКУМЕНТАРИСТИКА

    Професор Жика Бујуклић са Правног факултета у Београду открио је прави назив докторске дисертације Лазе Костића: Dissertatione De Legibus Serbicis Stephani Uros Dusan – „Дисертација о српском законодавству Стефана Уроша Душана”, коју је славни песник одбранио 1. маја 1866. године на Краљевском универзитету у Пешти, на латинском језику. Дисертациону диплому пронашао је у Архиви Матице српске у Новом Саду Откриће проф. др Жике Бујуклића Проф. др Жика Бујуклић са својим открићем.

    Пронађена пештанска докторска диплома Лазе Костића

    Дисертацију из српске правне историје средњег века, односно о законодавству цара Душана, песник Лаза Костић је одбранио у Пешти, у време када Стојан Новаковић још није објавио критичко издање Душановог законика. Као правни историчар, професор Бујуклић је до овог открића дошао желећи да разреши дилему – да ли је могуће да се Костићев докторат, како се до сада веровало, састојао од само шест страница, које су носиле назив Theses ex scientiis juridicis et politicis – „Тезе из правних и политичких наука”, или је уз тај штампани текст, који је сачуван, ишао и рад већег обима, који се уобичајено називао Dissertatio. Када је кренуо у потрагу за темом доктората, професор је имао у виду да су се и дисертације других аутора који су докторско звање стекли у Пешти састојале из два дела. Такви су били докторати Јована Хаџића (1826) и Саве Текелије (1786). – Осим тога, у Костићевом писму које је пред саму одбрану дисертације послао пријатељу Антонију Хаџићу 1866. године види се да и он сам прави ту разлику: „Опоненти су ми Суботић и Милетић. Белај с тезама, с дисертацијом, с Венцлом, с професорима и њиховим латинским језиком!”. Зашто би Костић користио два термина за исту ствар, ако поред „теза” није постојала и „дисертација” која му је задавала толике муке, и уз то везана за мађарског професора правне историје са тог факултета? Треба запазити да Костић истиче како су му проблем (белај) чиниле „тезе”, што је навео у множини (Theses), а потом додаје и „дисертација” (Dissertatio). Очигледно да то нису синоними, јер би и у првом случају користио једнину – каже професор Бујуклић. У шали каже да је даље истраживање наставио уз помоћ „друштвених мрежа”, али не оних компјутерских, већ људских и пријатељских. – Уз помоћ младог колеге др Уроша Станковића са Правог факултета у Новом Саду пронашао сам у Архиви Матице српске прелепу оригиналну докторску диплому Краљевског универзитета у Пешти, на латинском језику, са висећим печатом попут средњовековних повеља, а у седмом реду изричито се помиње Dissertatio inauguralis. Диплому су својеручно потписали проф. др Густав Венцел, правни историчар и ректор Универзитета, а на другој страни проф. др Теодор Паулер, тадашњи проректор и декан Правног факултета у Пешти. Један од њих је баш онај „професор Венцл”, кога Костић спомиње у наведеном писму – истиче проф. др Жика Бујуклић. Овом докторском дипломом Костић је хабилитован за универзитетског професора (cathedram doctoralem conscendendi) на територији целе Царевине, па чак и „у најстаријем и славном граду Бечу” (in antiquissima ac celeberrima Vindobonensi), наводи се у дипломи, чији се текст управо преводи са латинског језика на Правном факултету у Београду. – Са овереним преписом ове дипломе др Лаза Костић је конкурисао на Великој школи у Београду, на катедри за римско право (и још неке друге), али није примљен. О томе говори и сачувана грађа коју сам пронашао у Архиву Србије. Већ је ово било довољно да се са сигурношћу може тврдити да је уз „Тезе” морао постојати и неки други рад, као саставни део докторске одбране Лазе Костића – додаје наш саговорник. Професор Бујуклић каже да га је даље трагање водило ка Будимпешти. Главни „линк” за то повезивање били су му искусни архивиста др Гојко Маловић из Архива Југославије, који га је повезао са Бада Золтаном, сарадником Српског института у „Текелијануму”, и омогућио контакт са др Јулијом Варгом, главном архивисткињом при Универзитету „Етвеш Лоранд” у Будимпешти. – Она ме је обавестила да Костићеву дисертацију за сада није успела да пронађе, али да постоје записници (протоколи) са свих његових испита током докторских студија, у посебној матичној књизи, такозваној матрикули – каже професор. Из ових извештаја види се да је после четворогодишњих студија, Костић током 1864–65. године полагао три „ригорозума” – строге докторске испите из разних правних области: природно право, римско, канонско, међународно, угарско, процесно, кривично, менично, трговинско, статистика и политичке науке. – Наведени су и подаци о томе колико су трајали испити (и по два сата), да ли је положио већином гласова или једногласно (један испит је морао да понови), као и потписи различитих четворочланих комисија. Међу њима су скоро по правилу били Венцел и Паулер, потписници Костићеве докторске дипломе, најугледнији професори Краљевског универзитета у Пешти – истиче др Бујуклић. Каже да је био пресрећан што је дошао и до овог сазнања, до сада потпуно непознатог. Међутим, прави шок је доживео када је угледао, на самом дну овог званичног документа, податак да је Лаза Костић „изложио дисертацију” (exhibito dissertationem) под насловом De legibus serbicis Stephani Uros Dusan, затим да је дисертацију бранио (disputavit) 1. маја 1866. године, а то је датум који се наводи и у дипломи. Истог дана Костић промовисан је у J.U.D. – Juris utriusque doctor, што значи да је постао доктор оба права, и цивилног и канонског. Истом скраћеницом на докторској дипломи потписивали су се и професори који су га претходних година испитивали на „ригорозумима”.

    НАСТАВЉА СЕ ПОТРАГА ЗА ДИСЕРТАЦИЈОМ

    „Пештански проф. др Теодор Паулер својим потписом потврђује да је тога дана Lazarus Kostic дишпутовао (Лазин термин) дисертацију „О српском законодавству Стефана Уроша Душана”. Чињеница да се средином XIX века, усред Пеште, на латинском језику брани нешто што је везано за нашу средњовековну правну историју, и то у време када Стојан Новаковић још није ни објавио критичко издање Душановог законика, заиста је невероватно откриће. Остаје дилема зашто је то до сада остало потпуно незапажено, а даља трагања морају одговорити на питање где се дисертација налази”, каже професор Бујуклић.

    Извор: СРПСКЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ, Будимпешта, бр. 49/2019.

    Одговори