Порекло презимена, село Планина (Љубовија)

27. јануара 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Планина, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

На запад од Јагодње и Кошуће Стопе, на југ од Црног Врха и Радаковца на Борањи је врло пространо високо планинско поље, нагнуто над Доњу Тријешњицу и назвато Планина. У Планину са својим закосима и ливадама улазе ова дринска села: Селанац, Црнча, Вољевци, Цулине, Читлук, Доња Трешњица и Радаљ. Ова су Јшала летња станишта засебна и одвојена. На овим летњџм стаништима деобама у селу постала су стална насеља. Међу ове сталне насељенике долазе куповинама до имања и сељаци из даљних села. На овај су се начин полако на овом пољу почела стварати права насеља. Планина је на изворима Борањске Реке, десне притоке реке Трешњице, и она се једино низ ту реку спушта у дринска села, а преко Јагодње у рађевска и горња подринска села. Село је планинско, али равније од свих око себе. Планина нема шума, оне су око села, а тамо су и испусти.

Око села су: од запада Криви Рт и Црни Врх, од севера Кошућа Стопа, од истока В. Камен, В. Брдо и Чавчић, од југа Д. Тријешњица.

Ријека овог села припада Д. Тријешњиди.

Воде су: Вир, Врело, Просечен Камен, Ђуков Кладенац, Студенац и Чесма.

Брда се зову: Мраморнице, Јечмишта, Равне Њиве, Тодоровац, Мијатовац, Дуге Њиве, Ужиналиште (прича се: долазио владика у Тријешњицу, осветио цркву и при повратку одсео на овом брду и ужинао), Дијелац и Коса.

У Планини су куће разбијене на целом простору на мање групе од 2 до 3 куће највише.

Махале су: Грујичићи, Грујићи, Ђукановићи, Радићи и Николићи.

Указом од 1879. год. Планина је одвојена од Доње Тријешњице у засебно село. Њени су родови раније дошли у село, али нема ниједног да је на овом месту од пре 100 година. Треба знати да је Планина у турско доба била у својини суседних муслиманских села поред Дрине, којих је било све до 1834. год.

Данашњи су родови после 1834. год. и овим редом:

Грујићи и Живановићи (8 к.; Св. Ђурђе) су род са Смиљанићима из Вољеваца; дошли пре 1838. год.

Ђукановићи и Грујичићи (13 к.; Св. Јован) од Ристића из Рујевца, има их сада одавде сишлих Зворнику, Борини и Ковиљачи.

Секулићи (7 к.; Св. Јован) овде, у Ковиљачи и Зворнику су од Ћеранића из Својдруга.

Лукићи (7 к.; Св. Јован) су из Брштице.

Николићи (10 к.; Св. Јован), старином Голубовићи, су из Шљивове.

Радићи (7 к.; Св. Јован) су из Радаља.

Тодоровићи (5 к.; Св. Лука) су из Доње Тријешњице.

У Планини има 7 родова са 57 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 492-493), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.